Beograd dobija žičaru od Save do Košutnjaka
© Sputnik / Radoje Pantović
Pratite nas
Beograd će dobiti žičaru koja će povezivati Savu sa Košutnjakom i za to su izdvojena sredstva u budžetu za narednu godinu, rekao je gradski urbanista Marko Stojčić.
Stojčić je za 2022. godinu najavio stotine projekata za čiju će realizaciju pojedinačno biti potrebno od tri do pet godina.
Metro, žičara, 100 projekata
Kao najvažnije projekte u 2021. godini naveo je početak radova na metrou i linijskom parku u Beogradu.
„Uveliko radimo na projektovanju prve faze prve linije metroa, druge faze prve linije i druge linije, kako bismo taj zadati rok, koji smo sami sebi zadali, ispoštovali i da dobijemo metro sistem u narednih devet godina“, rekao je Stojčić i dodao da će se paralelno sa tim izgraditi nekoliko desetina kilometara tramvajske mreže i gradske železnice, kako bi se dobio ozbiljan sistem gradske mreže.
Istakao je i da je linijski park najveći projekat uređenja javnih površina u Beogradu, te da će ovih dana Gradsko zelenilo krenuti sa radovima.
„Objekti kulture su nešto što je zapostavljeno decenijama. Videćete koliko će sledeće godine krenuti sa izgradnjom. U pitanju su stotine projekata“, rekao je gradski urbanista dodajući da je reč o ozbiljnim, višegodišnjim projektima.
Putnici čekaju autobuse na BAS-u
© Sputnik / Stefan Đurić
Upitan o tome da li ćemo konačno dobiti glavnu autobusku i železničku stanicu, Stojčić je odgovorio da realizacija kasni zbog dinamike izvođenja radova za koje je, kako kaže, zadužena kompanija BAS.
„Trebalo je radovi da budu do kraja ove godine, oni su se prolongirali, nadam se u naredna dva meseca, najdalje tri, da će autobuska stanica konačno profunkcionisati, naročito zbog toga što prekoputa Železnička stanica 'Novi Beograd' treba da počne sa funkcionisanjem u nekom višem obimu u naredna četiri meseca. Tako da je u tom roku ideja da konačno imamo taj centar“, rekao je Stojčić.
Komentarišući to što je u budžetu izdvojen novac za izgradnju žičare, gradski urbanista je naglasio da je jedno žičara, a drugo gondola.
„Imamo neku trasu kojom žičara treba da ide kroz Beograd, nevezano od gondole koja je bila najprisutnija u medijima, i to je projekat koji će se nastaviti. On ne podrazumeva nikakve sporne situacije u odnosu na spomenike kulture“, rekao je Stojčić.
Dodaje da će žičara povezivati reku Savu i Košutnjak, da će trasa ići preko Ade Ciganlije na Novi Beograd, ali da još nije u potpunosti definisana.
Za izgradnju gondole na Kalemegdanu kaže da će se, kada se završi pravni deo, videti šta će biti sa tim projektom.
Savski most prevaziđen
Gradski urbanista je rekao i da je Savski most prevaziđen, pre svega zbog svoje širine, te da grad, kojem je potreban tri puta veći most od tog, nema luksuz da ga zadrži.
„Planska dokumentacija je završena, nisu pribavljene sve dozvole. Očekujem da to krene, videćemo naredne godine kada“, rekao je Stojčić.
Zalazak sunca nad Savom
© Sputnik / Lola Đorđević
Govorio je i o parku Manjež, oko kojeg se nalaze zgrade stare više od 90 godina, ističući da se ti objekti neće rušiti. Poručio je i da će vila u ulici Internacionalnih brigada, koja je proglašena kulturnim dobrom, a koju je investitor više do pola porušio - biti vraćena u prvobitno stanje. Pravni postupak je u toku i u svakoj opciji će prvobitni izgled morati da bude vraćen, rekao je gradski urbanista.
Komentarisao je i navode da „Beograd na vodi“ duguje gradu Beogradu sto miliona evra, te da je dogovoreno da kompenzacijom gradi javnu infrastrukturu koja će da pređe u ruke u grada.
„To nije tačno, 'Beograd na vodi' ne duguje gradu Beogradu, on izvodi sam infrastrukturu, u okviru projekta 'Beograd na vodi', koja će postati vlasništvo grada Beograda kada bude završena. Taj iznos koji se pominje je knjigovodstveni iznos koji još uvek grad nije preuzeo - to su sve one ulice, sva infrastruktura, sve ono što je javno u okviru projekta, svi oni parkovi, sve je to javno, sve je to vlasništvo grada Beograda, tj. svih građana Beograda“, rekao je Stojčić.
Naglasio je da je reč o čisto pravnom postupku.
„Kada se završi svaka ulica, ona ima svoju vrednost, investitor dobije upotrebnu dozvolu, preda je gradu i tada se taj iznos sredstava umanji“, kaže Stojčić za RTS.
