00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Tri rata za kraj američke dominacije: Strah Zapada od kontakta Moskve, Pekinga i Teherana /video/

© PixabayNovi svetski poredak - ilustracija
Novi svetski poredak - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 23.12.2021
Pratite nas
Aleksandar Gruško, zamenik ruskog šefa diplomatije, pokušao je da bude veoma jasan. „Imaju dva izbora“, rekao je o NATO članicama. „Ili će ozbiljno shvatiti predloge koje smo stavili na sto, ili će morati da se suoče sa vojno-tehničkom alternativom.“ A „Fajnenšel tajms“ istovremeno objavljuje da „perspektiva tri rata preti američkoj dominaciji“.
„Rusija, Kina i Iran predstavljaju vojne pretnje koje zahtevaju odgovor Vašingtona“, agresivno poziva ovaj list i navodi da se „američko vojno planiranje decenijama zasniva na sposobnosti vođenja dva rata u različitim delovima sveta. Ali čak ni najsumorniji stratezi nisu planirali tri rata u istom trenutku. Administracija Džoa Bajdena trenutno je suočena s vojnim krizama u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku. Zajedno, one čine najveći izazov globalnoj moći Amerike od završetka Hladnog rata.“

Bubnjevi rata

Kao neizostavni šraf u propagandnoj mašineriji Zapada, i londonski list uključio se u kampanju proizvodnje straha i normalizacije mogućnosti izbijanja oružanog sukoba.
„Neki analitičari brinu da se Amerika suočava s koordinisanim globalnim napadom revizionističkih sila“, ukazuje „Fajnenšel tajms“ na bivšeg švedskog premijera Karla Bilta. On poziva svoje kolege-zagovornike američke hegemonije da „porazmisle o mogućnosti istovremenih napada na Tajvan i Ukrajinu. Takav scenario nije preteran kao što zvuči... Jedan s drugim, ova dva osvajačka akta fundamentalno bi promenila globalni balans moći i označila smrt onog svetskog poretka koji je decenijama podupirao globalni mir.“
U svetu u kome obitavaju Karl Bilt i njemu slični, evidentno, globalni mir održavan je u savršenom stanju u onom poretku u kome su Amerikanci i njihovi saveznici mogli bezbrižno da seju smrt po Iraku, Srbiji, Avganistanu, Libiji, Siriji... Dok sada, kad Amerika više nije u takvoj mogućnosti, primećuje Bilt, „bubnjevi rata mogu da se čuju potpuno jasno“.
O ratu piše i „Forin afers“, uz ocenu da se Amerika priprema za „pogrešan rat“ sa Kinom oko Tajvana – utoliko što taj rat treba da bude dugotrajan a ne kratak, pa se rešenje koje traži vodeći američki spoljnopolitički magazin nalazi u „agresivnom gomilanju municije i vojne opreme“. Vojno-industrijski kompleks, koji sve to treba da proizvede i naravno proda, zasigurno već sada lakomo trlja ruke...
Dok u lošoj reprizi histerije oko nepostojećeg iračkog oružja za masovno uništenje koja se okončala uništenjem američke reputacije – Iračani su tu bili kolateralna šteta – „Vašington post“ upozorava da se Iran sad nalazi nadomak pravljenja nuklearne bombe.

Pokazivanje mišića

A „Fajnenšel tajms“, s dozom opreza koja samo podseća na razum, navodi da Bela kuća, „upozorena na sve ove opasnosti“, „zna da mora da bira svoje bitke, ili rizikuje da bude opasno preopterećena.“
„Gde Amerika treba da pokaže svoje mišiće?“, postavlja pitanje londonski list, i predviđa da vojnu opciju SAD neće eksplicitno odbaciti, no, „najverovatnije će se osloniti na ekonomsko i diplomatsko oružje... To neće označiti početak Trećeg svetskog rata. Ali bi moglo da označi kraj globalizacije.“
Opasnije od toga, međutim, pritom verno oslikavajući atmosferu koja se kreira u javnosti na Zapadu, „Fajnenšel tajms“ opominje i da će „američka moć i kredibilitet opasti i kroz seriju manje spektakularnih kompromisa koji kolektivno signaliziraju da Amerika popušta. U delovima Evrope već se oglasio alarm jer Bajdenova administracija govori o novom bezbednosnom dogovoru s Rusijom u Evropi. Ako se SAD povuku pred ruskom pretnjom Ukrajini, Kina će biti ohrabrena da pojača zastrašivanje Tajvana a Iran bi mogao da ubrza rad na nuklearnom akceleratoru. Američki saveznici, ključni za globalni doseg Vašingtona, mogli bi da se obeshrabre i da počnu da se osipaju.“
Pa zato valjda kompromisa ne sme da bude. A to nas onda vraća na vojno-tehničku alternativu na koju upozorava Rusija...
Da li će Zapad čuti ruska upozorenja? Zašto se sve više govori o ratu kao mogućem ishodu tekućih kriza? I može li mirnim putem Amerika da odustane od svojih težnji za dominacijom?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog forumai dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.

Zidovi i crvene linije

Objašnjavajući zašto se u zapadnim medijima glavnog toka u poslednje vreme učestalo piše o ratu kao mogućoj opciji, Borislav Korkodelović kaže da je reč o kombinaciji unutrašnjih i spoljnih razloga: „S jedne strane, upozoravanje na spoljnu pretnju predstavlja način da se skrene pažnja sa ogromnih unutrašnjih problema koji potresaju i Ameriku i Zapad uopšte. Istovremeno, reč je o dodatnom elementu pritiska na Kinu, Rusiju i Iran, koji jesu sile u usponu i zbog toga se doživljavaju kao pretnja za dominaciju Zapada.“
„Sjedinjene Države došle su do tri strateške tačke na kojima nemaju pravo rešenje;pritom, da je vojno rešenje ikada i bilo moguće, ono bi odavno već i bilo primenjeno. A sada se SAD nalaze pred zidom, kako u odnosu na Rusiju, tako i u odnosu na Kinu i u izvesnoj meri i u odnosu na Iran kao regionalnu silu koja kontroliše dobar deo Bliskog istoka,“ napominje general Kovač.
„I sam predsednik SAD Bajden rekao je da vojno angažovanje Amerike zbog Ukrajine ili Tajvana ne dolazi u obzir“, podseća Borislav Korkodelović. „A sasvim je sigurno da ni Rusija ni Kina ne žele rat. Upravo je u tom cilju izbegavanja sukoba, uostalom, Moskva i objavila listu svojih crvenih linija u pogledu daljeg širenja NATO-a na istok, dok Peking ima vremena da sačeka da sam Tajvan prihvati da je integralni deo Narodne Republike Kine.“
Pravo pitanje, međutim, ističe general Kovač, odnosi se na drugu stranu i njene namere: „Ukrajinska vojska godinama se već sprema za eskalaciju krize i agresiju na pobunjene oblasti na istoku zemlje... Sjedinjene Države neće se direktno umešati u eventualni sukob, ali već su dovoljno učinile kada je reč o jačanju ofanzivnih karakteristika ukrajinske vojske. Sve to može da bude iskorišćeno i za uvlačenje Rusije u sukob, koji ona pokušava da predupredi povlačenjem jasnih crvenih linija.“
Na tom tragu „Vašington post“, pozivajući se na svoje izvore, ovih dana otkriva da CIA i druge američke obaveštajne službe proučavaju načine da obuče i naoružaju gerilu u Ukrajini u slučaju da je Rusija napadne – što je, kako se čini, scenario koji Zapad ponajviše i priželjkuje i podstiče, iako svoje suparnike u Moskvi (kao i u Pekingu i Teheranu) optužuje da imaju osvajačke i agresivne namere.

Faktori odvraćanja

A jedan od strahova koji se iskazuju na Zapadu dok svojim postupcima remeti odnose sa silama u usponu – strah od sve sadržajnije koordinacije između Rusije, Kine i drugih faktora na području Azije, poput Irana ili Indije – kao da se obistinjuje.
„Prilikom prošlonedeljnog video-samita predsednika Putina i Si Đinpinga“, skreće pažnju Borislav Korkodelović, „Kina je, u pogledu ukrajinske krize, u podršci Rusiji otišla i par koraka dalje nego što su očekivali čak i kineski analitičari. Istovremeno, uprkos dosta lošim odnosima Kine i Indije, na koje su računale i SAD, Rusija je uspela da ih dovede u zajednički tim i najavljen je samit lidera tih zemalja već početkom naredne godine. Iran se, kao važna regionalna sila, u septembru priključio Šangajskoj organizaciji za saradnju, Pakistan je posle približavanja Kini počeo da razvija i odnose sa Rusijom, a članice ASEAN-a otvoreno su poručile Americi da ne žele da učestvuju u njenoj svađi s Kinom... U tom delu sveta događa se čitav niz pozitivnih pomeranja na multilateralnom planu.“
A produbljivanje saradnje Rusije i Kine na vojnom planu postalo je još jedna i te kako bitna okolnost koju će zapadni stratezi morati da uzmu u obzir u svojim kalkulacijama.
„U normalnim vremenima, verovatno u ovako kratkom vremenu ne bi ni došlo do uspostavljanja ovolikog međusobnog poverenja i saradnje čak i u proizvodnji savremenih vojnih tehnologija. Pod pritiskom Zapada ubrzan je taj proces uspostavljanja strateške saradnje, koja je došla i do operativne saradnje i uvezivanja sistema komandovanja jedne i druge vojske na njihovim zajedničkim vežbama. I to je sad postalo veoma bitan faktor odvraćanja, kako u pogledu situacije na zapadnoj granici Rusije, tako i u vezi sa kineskim problemima oko Tajvana i u Južnom kineskom moru,“ zaključuje general Kovač.
Vladimir Putin i Si Đinping - Sputnik Srbija, 1920, 20.12.2021
SVET
Glavobolja za SAD: Rusija i Kina stvaraju najveći kontinentalni blok – od Japana do Evrope /video/
Američki instruktori sa ukrajinskim vojnicima - Sputnik Srbija, 1920, 20.12.2021
SVET
Kineski list: SAD koriste tenzije u Ukrajini za širenje NATO-a
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala