https://lat.sputnikportal.rs/20211223/astronom-objasnjava-zasto-u-pirotu-svane-pre-7-a-u-uzicu-ne-1132729671.html
Astronom objašnjava: Zašto u Pirotu svane pre 7, a u Užicu ne
Astronom objašnjava: Zašto u Pirotu svane pre 7, a u Užicu ne
Sputnik Srbija
Razlika u terminu izlaska Sunca u Srbiji može da se kreće između 15 minuta i gotovo pola sata u različitim krajevima Srbije. 23.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-23T16:48+0100
2021-12-23T16:48+0100
2021-12-23T16:48+0100
nauka i tehnologija
srbija
astronomija
sunce
srbija – društvo
društvo
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132729489_0:241:2560:1681_1920x0_80_0_0_e50dd2e3fcbde5141999ecc1e81534d3.jpg
Srbija se nalazi u srednjeevropskoj vremenskoj zoni. Srebrna glava na jugoistoku Srbije, na granici sa Bugarskom je najistočnija tačka naše zemlje, a najzapadnija tačka je Bački Breg na severozapadu.Pošto se Srbija prostire na oko četiri stepena geografske dužine, to dovodi do nekih petnaestak minuta razlike kada će svanuti na istoku, a kada na zapadu, objašnjava astronom Vladimir Đošović sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.Pošto je Srbija na samoj granici srednjeevropske zone, sa Bugarskom i Grčkom postoji vremenska razlika od jednog sata, ali se čini da je vreme kod nas sličnije ovim državama, nego Zapadnoj Evropi, odnosno Francuskoj i Španiji, sa kojima smo u istoj vremenskoj zoni, pa se mnogi pitaju zašto je to tako.Đošović objašnjava da pošto dan traje 24 časa, a pun krug iznosi 360 stepeni, znači da jedna vremenska zona zauzima nekih petnaestak stepeni. Pošto nulti meridijan prolazi kroz opservatoriju u Griniču, onda je sedam i po stepeni na zapad i sedam i po stepeni na istok od Griniča prva časovna zona.„Ali ne možemo da podelimo jednu zemlju na pola, pa da jedan deo bude u jednoj vremenskoj zoni, a drugi u drugoj, zato je napravljen kompromis. Tako, pošto se Srbija nalazi na samom rubu centralno-evropske zone, a s druge strane imamo Španiju, koja se nalazi na drugom rubu te zone, tako je veća razlika između izlaska Sunca u Srbiji i u Španiji, nego što je to slučaj u Srbiji i Rumuniji koja pripada drugoj vremenskoj zoni”, navodi Đošović.U trenutku prolećne ili jesenje ravnodnevice. efekat geografske širine je zanemarljiv, jer se Sunce nalazi na ekliptici i nema uticaja geografske širine, već samo geografske dužine, tako da tada razlika između istoka i zapada ne bude veća od petnaestak minuta.Tada se najbrže i menja dužina obdanice, nekih tri minuta po danu, a sada smo u fazi kratkodnevice koja je bila pre par dana, kada se dužina obdanice menja svega par sekundi.Obdanica je 21. decembra trajala 8 sati i 47 minuta, ali treba imati u vidu da zbog efekta refrakcije, prelamanja Sunčevih zraka kada prolaze kroz atmosferu, imamo utisak da je svanulo i pre nego što se Sunce stvarno pojavi na horizontu, kaže Vladimir Đošović, astronom sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, prenosi RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20201231/nova-godina-ne-pocinje-svima-1-januara-kada-se-i-kako-praznuje-sirom-sveta-1124248159.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211221/danas-pocinje-zima-i-trajace-89-dana-1132639913.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132729489_0:0:2560:1920_1920x0_80_0_0_537e78f2d0999aa5827d5cb9ce5b9b49.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, astronomija, sunce, srbija – društvo, društvo, nauka i tehnologija
srbija, astronomija, sunce, srbija – društvo, društvo, nauka i tehnologija
Astronom objašnjava: Zašto u Pirotu svane pre 7, a u Užicu ne
Razlika u terminu izlaska Sunca u Srbiji može da se kreće između 15 minuta i gotovo pola sata u različitim krajevima Srbije.
Srbija se nalazi u srednjeevropskoj vremenskoj zoni. Srebrna glava na jugoistoku Srbije, na granici sa Bugarskom je najistočnija tačka naše zemlje, a najzapadnija tačka je Bački Breg na severozapadu.
Pošto se Srbija prostire na oko četiri stepena geografske dužine, to dovodi do nekih petnaestak minuta razlike kada će svanuti na istoku, a kada na zapadu, objašnjava astronom Vladimir Đošović sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu.
„Međutim, mora se uzeti u obzir i momenat geografske širine, tako da ako se pogleda razlika kada će da svane na Srebrnoj glavi, a kada u Bačkom Bregu, može da dođe do razlike i od 25 minuta do pola sata”, dodaje astronom.
Pošto je Srbija na samoj granici srednjeevropske zone, sa Bugarskom i Grčkom postoji vremenska razlika od jednog sata, ali se čini da je vreme kod nas sličnije ovim državama, nego Zapadnoj Evropi, odnosno Francuskoj i Španiji, sa kojima smo u istoj vremenskoj zoni, pa se mnogi pitaju zašto je to tako.
Đošović objašnjava da pošto dan traje 24 časa, a pun krug iznosi 360 stepeni, znači da jedna vremenska zona zauzima nekih petnaestak stepeni. Pošto nulti meridijan prolazi kroz opservatoriju u Griniču, onda je sedam i po stepeni na zapad i sedam i po stepeni na istok od Griniča prva časovna zona.
„Ali ne možemo da podelimo jednu zemlju na pola, pa da jedan deo bude u jednoj vremenskoj zoni, a drugi u drugoj, zato je napravljen kompromis. Tako, pošto se Srbija nalazi na samom rubu centralno-evropske zone, a s druge strane imamo Španiju, koja se nalazi na drugom rubu te zone, tako je veća razlika između izlaska Sunca u Srbiji i u Španiji, nego što je to slučaj u Srbiji i Rumuniji koja pripada drugoj vremenskoj zoni”, navodi Đošović.
U trenutku prolećne ili jesenje ravnodnevice. efekat geografske širine je zanemarljiv, jer se Sunce nalazi na ekliptici i nema uticaja geografske širine, već samo geografske dužine, tako da tada razlika između istoka i zapada ne bude veća od petnaestak minuta.
Tada se najbrže i menja dužina obdanice, nekih tri minuta po danu, a sada smo u fazi kratkodnevice koja je bila pre par dana, kada se dužina obdanice menja svega par sekundi.
Obdanica je 21. decembra trajala 8 sati i 47 minuta, ali treba imati u vidu da zbog efekta refrakcije, prelamanja Sunčevih zraka kada prolaze kroz atmosferu, imamo utisak da je
svanulo i pre nego što se Sunce stvarno pojavi na horizontu, kaže Vladimir Đošović, astronom sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu,
prenosi RTS.