https://lat.sputnikportal.rs/20211223/1132676432.html
Otkriveno neočekivano obilje života ispod antarktičkog leda
Otkriveno neočekivano obilje života ispod antarktičkog leda
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili iznenađujući broj živih bića u potpunom mraku ispod leda na platformi Ekstrem na Antarktiku. 23.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-23T16:21+0100
2021-12-23T16:21+0100
2021-12-23T16:21+0100
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/16/1132676443_0:52:3000:1740_1920x0_80_0_0_59e191afc3f6ab24a3fbc4fd777d6b69.jpg
Uspešan ekosistem postoji hiljadama godina, otkriva nova studija naučnika iz Velike Britanije i Nemačke.Istraživač je nazvao „iznenađujućim“ to što su pronašli dokaze o toliko različitih vrsta životinja u okruženju za koje se verovalo da je negostoljubivo.Istraživači su koristili toplu vodu da izbuše dve bušotine na relativno maloj ledenoj platformi Ekstrom na istočnom Antarktiku još 2018. godine. Jedna rupa je išla 192 metra niz led dok nije udarila 58 metara duboku tečnu vode, dok je druga pokrivala 190 metara leda sa 110 metara vode ispod.U mračnom okruženju, tim je pronašao 77 vrsta iz 49 različitih rodova briozoana (biljka najsličnija mahovini),.Sva ova stvorenja su hranilice u obliku suspenzije – sede na jednom mestu i pernatim pipcima grabe čestice organske materije iz vode dok ona teče oko njih – što znači da neka vrsta izvora hrane poput algi zavisnih od sunčeve svetlosti mora da ulazi ispod ledenog pokrivača.Tim je istakao da je „uprkos trajnom mraku najmanje hiljadama godina, život primećen čak i na 700 kilometara od ivica ledenog pojasa“.„Smatralo se da su bogatstvo i obilje života ispod ledenih platformi veoma osjkudni. Međutim, biodiverzitet koji smo pronašli bio je visok čak i za uzorke sa otvorenog morskog kontinentalnog pojasa Antarktika“, naveo je tim istraživača. Štaviše, neki fragmenti četiri vrste Cellarinella su čak pokazali dokaze rasta, slično prstenovima drveta. Prema istraživačima, otkriveni rast sličan je onom kod drugih uzoraka uzetih oko Antarktika. Kao deo studije, naučnici su takođe izvršili datiranje ugljenikom na pronađenim fragmentima.Nalazi sugerišu da su u glacijalnim događajima u prošlosti, kada je veći deo antarktičke police pretvoren u zaleđeni blok koji je stigao do dna mora, stvorenja su živela u malim područjima koja nisu bila povezana sa kopnom.Studija je objavljena u naučnom časopisu „Kjurent bajolodži“.
https://lat.sputnikportal.rs/20211201/pocetak-epohalnog-projekta-naucnici-vracaju-vreme-za-milion-i-po-godina-1132102094.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210215/naucnici-na-arktiku-pronasli-alternativu-antibioticima--1124625193.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
živi svet i genetika, nauka i tehnologija
živi svet i genetika, nauka i tehnologija
Otkriveno neočekivano obilje života ispod antarktičkog leda
Naučnici su otkrili iznenađujući broj živih bića u potpunom mraku ispod leda na platformi Ekstrem na Antarktiku.
Uspešan ekosistem postoji hiljadama godina, otkriva nova studija naučnika iz Velike Britanije i Nemačke.
„Ovo otkriće tolikog života u ovim ekstremnim uslovima predstavlja potpuno iznenađenje i podseća nas kako je morski život na Antarktiku jedinstven i poseban“, kaže Dejvid Barns, glavni autor studije i morski biolog iz Britanskog antarktičkog istraživačkog centra, piše „Sajens alert“.
Istraživač je nazvao „iznenađujućim“ to što su pronašli dokaze o toliko različitih vrsta životinja u okruženju za koje se verovalo da je negostoljubivo.
„Većina [životinja] se hrani mikroalgama – fitoplanktonom – ali nijedna biljka ili alga ne može da živi u ovom okruženju. Dakle, veliko je pitanje kako ove životinje preživljavaju i napreduju ovde?“, navodi on.
Istraživači su koristili toplu vodu da izbuše dve bušotine na relativno maloj ledenoj platformi Ekstrom na istočnom Antarktiku još 2018. godine. Jedna rupa je išla 192 metra niz led dok nije udarila 58 metara duboku tečnu vode, dok je druga pokrivala 190 metara leda sa 110 metara vode ispod.
U mračnom okruženju, tim je pronašao 77 vrsta iz 49 različitih rodova briozoana (biljka najsličnija mahovini),.
Sva ova stvorenja su hranilice u obliku suspenzije – sede na jednom mestu i pernatim pipcima grabe čestice organske materije iz vode dok ona teče oko njih – što znači da neka vrsta izvora hrane poput algi zavisnih od sunčeve svetlosti mora da ulazi ispod ledenog pokrivača.
„Ovo je prilično iznenađujuće, s obzirom na to da je najbliži otvoreni izvor vode udaljen 9,6 kilometara“, istakli su naučnici.
Tim je istakao da je „uprkos trajnom mraku najmanje hiljadama godina, život primećen čak i na 700 kilometara od ivica ledenog pojasa“.
„Smatralo se da su bogatstvo i obilje života ispod ledenih platformi veoma osjkudni. Međutim, biodiverzitet koji smo pronašli bio je visok čak i za uzorke sa otvorenog morskog kontinentalnog pojasa Antarktika“, naveo je tim istraživača.
Štaviše, neki fragmenti četiri vrste Cellarinella su čak pokazali dokaze rasta, slično prstenovima drveta. Prema istraživačima, otkriveni rast sličan je onom kod drugih uzoraka uzetih oko Antarktika. Kao deo studije, naučnici su takođe izvršili datiranje ugljenikom na pronađenim fragmentima.
„Još jedno iznenađenje bilo je otkriće da ovde postoji život mnogo duže nego što smo mislili. Ugljenično datiranje mrtvih fragmenata ovih životinja sa morskog dna se kreće se do 5.800 godina unazad“, kaže geolog Gerhard Kun, jedan od članova tima.
Nalazi sugerišu da su u glacijalnim događajima u prošlosti, kada je veći deo antarktičke police pretvoren u zaleđeni blok koji je stigao do dna mora, stvorenja su živela u malim područjima koja nisu bila povezana sa kopnom.
Studija je objavljena u naučnom časopisu
„Kjurent bajolodži“.
