„Atelje snova“: Arhitekta otkriva kako će izgledati Balaševićev muzej /foto/
17:24 22.12.2021 (Osveženo: 17:38 07.08.2022)
Pratite nas
Idejno rešenje muzeja posvećenog Đorđu Balaševiću predstavljeno je juče u Novom Sadu. Na konkursu je pobedilo rešenje arhitektonskog biroa iz Ljubljane, a izgradnja „Ateljea snova“ bi trebalo da počne naredne godine. Arhitekta Vasa Perović otkriva kako će izgledati muzej posvećen novosadskom kantautoru.
Arhitekta Vasa Perović kaže za Sputnjik da „Atelje snova Đorđa Balaševića“ ne vidi baš kao muzej. Naravno, imaće karakter muzeja, ali neće biti struktuisan kao „skladište stvari iz istorije“.
„Na neki način to bi mogao da bude hibrid između muzeja, spomenika i neke platforme u kojoj mogu da se stvaraju novi sadržaji. Trenutno je to samo idejno rešenje, plan je da se sa gradom Novim Sadom reše stvari u vezi sa vlasništvom zemljišta, a mislim da će to biti vrlo brzo, i da se sa projektom muzeja počne sledeće godine“, otkriva Perović i dodaje da je namera da se paralelno radi na projektu i organizaciji finansiranja Muzeja, na čemu radi Fondacija Balašević.
„Atelje snova“: Poklon pesnika Novom Sadu
„Atelje snova“ bi trebalo da bude postavljen kao „neka vrsta poklona pesnika Novom Sadu“ tako da će zgrada izgledati kao kutija koja se otvara i imaće seriju objekata „koji nekako izlaze iz nje i na neki način su vezani za stvaralaštvo Đorđa Balaševića“. Motivi određenih Balaševićevih pesama u muzeju biće predstavljeni na „relativno apstraktnom nivou“.
„Atelje snova“, idejno rešenje muzeja posvećenog Đorđu Balaševiću
© Foto : Sputnjiku ustupio Vasa Perović
„Muzej bi trebalo da bude aktivna institucija i, na neki način, platforma koja će omogućiti novo čitanje Balaševića uz pomoć digitalnih tehnologija. Neće imati klasičnu spomen-sobu nego aktivniji prostora koji bi barem tri ili četiri puta godišnje menjao postavke i na neki način animirao posetioce mnogo intenzivnije nego što se to očekuje od normalnih memorijalnih kompleksa“, otkriva arhitekta.
„Park u parku“ i prizemlje – promenjivi deo muzeja
Muzej će biti postavljen u Univerzitetskom parku koji će deliti sa Rektoratom univerzita u Novom Sadu. Projektantima je važno da unutar parka uspostave teritoriju Balaševićevog „Ateljea snova“. Predložili su da se napravi jedan park u parku, mali park u kome bi se nalazio muzej, zvao bi se Park Đorđa Balaševića i u njemu bi se nalazile sve biljke koje je u pesmama pominjao.
„Atelje snova“, idejno rešenje muzeja posvećenog Đorđu Balaševiću
© Foto : Sputnjiku ustupio Vasa Perović
„Ateljea snova“ bi u prizemlju bio potpuno povezan sa parkom i „otvoren za programsku kolonizaciju“ i to je promenjivi deo muzeja. U sredini objekta bila bi velika projekcijska dvorana u kojoj bi se mogli gledati snimci sa koncerata i jedan dokumentarni film kog su Đorđe i Olivera Balašević napravili pre nekoliko godina a koji nikad nije bio prikazan.
Sobe nazvane po pesmama i stepenice ka nebu
Na spratu bi bilo 11 memorijalnih soba i to bi bile fiksne tačke muzeja. Arhitekta Vasa Perović napominje da bi sobe bile kao neka diorama,a reč je o načinu na koji su u 19. veku prikazivali životinje u savani ili indijanska sela tako što bi napravili velike staklene kutije oko kojih su bile organizovane scene.
„Predložili smo dioramu soba koje nose imena po 11 ključnih pesama Đorđa Balaševića gde bi bili dosta apstraktni prikazi situacija iz njegovih pesama. To je fiksni deo muzeja koji bi na neki način omogućavao direktno iskustvo čitanja Balaševićeve poezije“, ističe Perović.
Na krovu muzeja koji bi bio „aktivni deo prostora“ trebalo bi da se nađe serija objekata. Tu bi se našli prostori za otvorene predstave ili tribine a bilo bi i jedno malo more po pesmi „Život je more“. Projektovane su i stepenice koje idu ka nebu i koje povezuju stvaralaštvo Balaševića sa nebeskim.
Arhitekta: I kuća, i muzej, i spomenik
„Ateljea snova“ trebalo bi da funkcioniše istovremeno i kao kuća i kao muzej i kao spomenik ili memorijalni centar, a pre svega bi trebalo da bude relativno otvoren prostor za različite poglede na Balaševićevo stvaralaštvo.
„Atelje snova“, idejno rešenje muzeja posvećenog Đorđu Balaševiću
© Foto : Sputnjiku ustupio Vasa Perović
Perović koji je profesor na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani i više od dve decenije živi u inostranstvu, ističe da je „preko granice“ shvatio koliko je bio veliki Đorđe Balašević.
„Shvatio sam da ako se sve to zamrzne u jednu permamnentnu formu, neće biti interesantno na dugi rok. Ona to može biti samo ako uspe da projektuje poetiku Balaševića u različitim formama“, zaključuje Perović.
