https://lat.sputnikportal.rs/20211221/vaskrsava-projekat-kojim-bi-srbija-mogla-da-podmiri-potrebe-u-nafti-za-narednih-pola-veka-1132664461.html
Vaskrsava projekat kojim bi Srbija mogla da podmiri potrebe u nafti za narednih pola veka?
Vaskrsava projekat kojim bi Srbija mogla da podmiri potrebe u nafti za narednih pola veka?
Sputnik Srbija
Planom JP „PEU Resavica“ za sledeću godinu predviđen je projekat detaljnih geoloških istraživanja u okviru kojeg je planirano izmeštanje reke Moravice kod... 21.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-21T17:55+0100
2021-12-21T17:55+0100
2021-12-21T17:55+0100
ekonomija
energetika
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/15/1132664128_0:205:1920:1285_1920x0_80_0_0_45017bcb9e1885358f650b639cdb46a3.jpg
„Predviđeno je da se na lokaciji kod reke Moravice izvrši jedan raskop u okviru projekta detaljnih geoloških istraživanja. Tu treba da se izmesti korito Moravice u dužini od 650 metara, da bi se možda mogla zahvatiti jedna količina uglja površinskom eksploatacijom, a tim zahvatanjem bi mogao da se izvadi i jedan deo uljnih škriljaca“,rekao je Đukić.Ideja stara 15 godinaPrema njegovim rečima, to je ušlo u plan Resavice za 2022. godinu, koji je prošao nadzorni odbor kompanije i koji će ići na Vladu na usvajanje.Podsećanja radi, plan vađenja uljnih škriljaca na lokaciji kod Aleksinca datira od pre petanestak godina, a 2012. godine država je čak tražila i konsultanta za taj projekat i najavljivala potragu za strateškim partnerom za taj posao za koji upućeni tvrde da je skupa, a i izuzetno prljava tehnologija.Tih godina se pisalo da rezerve škriljaca u Aleksincu podmiruju potrebe Srbije za narednih 50 godina u nafti, te da bi čak moglo da ih bude i za izvoz.Resorno ministarstvo na čelu sa ondašnjim ministrom Oliverom Dulićem takođe je najavljivalo izmeštanje toka Moravice, u dužini od 1.300 metara. Međutim, sve je ostalo na nivou planova, jer se ubrzo vlast promenila.Čeka se signal državeNa pitanje da li se u jeku elektroenergetske krize u Srbiji možda razmišlja o pokretanju podzemne eksploatacije mrkog uglja iz Aleksinačkih rudnika, koji je, kažu stručnjaci, mnogo kvalitetniji od lignita, veće energetske vrednosti, Đukić kaže da planom „Resavice“ za sledeću godinu nije predviđeno otvaranje rudarenja u okviru Aleksinačkih rudnika sa podzemnom eksploatacijom.A kada je reč o iskopu uglja sa površine, u Aleksinačkom rudniku je 2019, prvi put posle 30 godina, izvršen probni iskop 3.000 tona uglja, ali se dalje od toga nije otišlo.Đukić, međutim, kaže da ta probna proizvodnja još nije završena.„Završili smo dva iskopa, ostala su još dva, i to smo stavili u plan i za sledeću godinu, pa kad prođe zima izvršićemo raskop još ta dva i dati na analizu. Nakon toga se pravi izveštaj za ministarstvo da je projekat detaljnih geoloških istraživanja završen, kako bi se dalje pravili eventualni planovi da se urade konkretni projekti“, navodi on i zaključuje da se u trenutnoj krizi ne može računati na ugalj iz Aleksinačkih rudnika.Fali novac, fale projektiI direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić je za eKapiju potvrdio da se nakon probnog površinskog otkopavanja čekaju dalji projekti.„Sve što je traženo je urađeno, svi podaci su dati na obradu, i na osnovu njih bi trebalo da se završe projekti i tehnoekonomska analiza, da se vidi da li je to isplativo, pa ako je država rada da se to radi, tek onda da se radi“, zaključuje Denić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
energetika, srbija – ekonomija
energetika, srbija – ekonomija
Vaskrsava projekat kojim bi Srbija mogla da podmiri potrebe u nafti za narednih pola veka?
Planom JP „PEU Resavica“ za sledeću godinu predviđen je projekat detaljnih geoloških istraživanja u okviru kojeg je planirano izmeštanje reke Moravice kod Aleksinca i moguće vađenje uljnih škriljaca, rekao je za eKapiju Branko Đukić, izvršni direktor za tehničke poslove u ovom javnom preduzeću.
„Predviđeno je da se na lokaciji kod reke Moravice izvrši jedan raskop u okviru projekta detaljnih geoloških istraživanja. Tu treba da se izmesti korito Moravice u dužini od 650 metara, da bi se možda mogla zahvatiti jedna količina uglja površinskom eksploatacijom, a tim zahvatanjem bi mogao da se izvadi i jedan deo uljnih škriljaca“,rekao je Đukić.
Prema njegovim rečima, to je ušlo u plan Resavice za 2022. godinu, koji je prošao nadzorni odbor kompanije i koji će ići na Vladu na usvajanje.
Podsećanja radi, plan vađenja uljnih škriljaca na lokaciji kod Aleksinca datira od pre petanestak godina, a 2012. godine država je čak tražila i konsultanta za taj projekat i najavljivala potragu za strateškim partnerom za taj posao za koji upućeni tvrde da je skupa, a i izuzetno prljava tehnologija.
Tih godina se pisalo da rezerve škriljaca u Aleksincu podmiruju potrebe Srbije za narednih 50 godina u nafti, te da bi čak moglo da ih bude i za izvoz.
Resorno ministarstvo na čelu sa ondašnjim ministrom Oliverom Dulićem takođe je najavljivalo izmeštanje toka Moravice, u dužini od 1.300 metara. Međutim, sve je ostalo na nivou planova, jer se ubrzo vlast promenila.
Na pitanje da li se u jeku elektroenergetske krize u Srbiji možda razmišlja o pokretanju podzemne eksploatacije mrkog uglja iz Aleksinačkih rudnika, koji je, kažu stručnjaci, mnogo kvalitetniji od lignita, veće energetske vrednosti, Đukić kaže da planom „Resavice“ za sledeću godinu nije predviđeno otvaranje rudarenja u okviru Aleksinačkih rudnika sa podzemnom eksploatacijom.
„Posle nesreće 1989. godine to iskopavanje je stavljeno ad acta. Mi imamo određene, veće količine uglja u ležištu Dubrava u Aleksincu, i mogli bismo to da vadimo, ali kada, to ne mogu da kažem. Za to je protebna strategija, studija, potrebna je dokumentacija, a to tek ako se donese odluka na nivou države da se ugalj kopa iz ovog ležišta. Ali,po meni, proći će vreme dok se to ne desi“, kaže Đukić.
A kada je reč o iskopu uglja sa površine, u Aleksinačkom rudniku je 2019, prvi put posle 30 godina, izvršen probni iskop 3.000 tona uglja, ali se dalje od toga nije otišlo.
Đukić, međutim, kaže da ta probna proizvodnja još nije završena.
„Završili smo dva iskopa, ostala su još dva, i to smo stavili u plan i za sledeću godinu, pa kad prođe zima izvršićemo raskop još ta dva i dati na analizu. Nakon toga se pravi izveštaj za ministarstvo da je projekat detaljnih geoloških istraživanja završen, kako bi se dalje pravili eventualni planovi da se urade konkretni projekti“, navodi on i zaključuje da se u trenutnoj krizi ne može računati na ugalj iz Aleksinačkih rudnika.
Fali novac, fale projekti
I direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić je
za eKapiju potvrdio da se nakon probnog površinskog otkopavanja čekaju dalji projekti.
„Ne možemo bez projekata ništa da nastavimo da radimo. I dalje je površinska eksploatacija uglja u planovima, ali to ne mora da znači da će je biti. Uvek fali novca i fale projekti“, navodi Denić koji kaže da oni rade po direktivi iz Resavice, a da za sada nema direktive da se nastavi otkopavanje.
„Sve što je traženo je urađeno, svi podaci su dati na obradu, i na osnovu njih bi trebalo da se završe projekti i tehnoekonomska analiza, da se vidi da li je to isplativo, pa ako je država rada da se to radi, tek onda da se radi“, zaključuje Denić.
