https://lat.sputnikportal.rs/20211220/ruski-trag-u-atentatu-na-kenedija-sta-otkrivaju-nedavno-deklasifikovani-dokumenti-cia-1132638060.html
Ruski trag u atentatu na Kenedija: Šta otkrivaju nedavno deklasifikovani dokumenti CIA
Ruski trag u atentatu na Kenedija: Šta otkrivaju nedavno deklasifikovani dokumenti CIA
Sputnik Srbija
Ima li u slučaju ubistva američkog predsednika Džona Kenedija ijedne informacije koja bi na bilo koji način dokazivala da je Li Harvi Osvald bio agent CIA ili... 20.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-20T22:18+0100
2021-12-20T22:18+0100
2021-12-20T22:18+0100
svet
analize i mišljenja
rusija
amerika
džon kenedi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/14/1132637953_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_1c1316f3c0635a1cfd92721c643b824c.jpg
Jedno od glavnih pitanja američke politike – „Ko je ubio Džona Kenedija“ – i dalje intrigira. Zvanična verzija glasi da je atentat samostalno izvršio psihopata. I možda zaista ne bi ostalo sumnje u to kad bi najzad skinuli oznaku tajnosti sa svih dokumenata. Ali to se odlaže, opet i iznova. A njihovo delimično objavljivanje samo doliva ulje na vatru.Jedna puška - tri hicaBilo je to predizborno putovanje u problematičnu državu - Džon Kenedi je shvatao da poseta Dalasu neće biti laka i da ga još čeka borba za dobijanje glasova Teksašana. Maršrutu limuzine sa pratnjom za taj 22. novembar 1963.godine razrađivali su agenti tajne službe, ali ona nije bila tajna. Lokalne štampa je izvestila o svim detaljima.Glavna ulica, duga limuzina sa otvorenim krovom, nekoliko motocikala, mnogo ljudi i kamera, na satu 12:30. Kenedi se prvo hvata za rame, posle nedkoliko trenutaka metak mu prolazi kroz glavu. Supruga Žaklia, očevidno u šoku, penje se na gepek da bi pokupila deo mozga. Ti kadrovi momentalno dospevaju na tv ekrane, tragedija se zapravo odigravala u direktnom prenosu.Zvaničnu verziju događaja potvrdila je deset meseci kasnije komisija na čelu sa predsednikom Vrhovnog suda Elrom Vorenom. Informacije o događaju prikupljalo je 80 službenika FBI, koji su obavili preko 25 hiljada saslušanja i sačinili dve i po hiljade izveštaja na desetinama hiljada stranica.U presudi se kaže: Li Harvi Osvald je triput opalio iz karabina. Zločinac se nalazio na šestom spratu zgrade školske biblioteke. Prvi metak prošao je Kenediju kroz vrat i ranio guvernera Teksasa Džona Konalija koji je sedeo na prednjem sedištu automobila. Drugi je pogodio Kenedija u potiljak. Izdahnuo je posle pola sata.Osvlad je, prema zvaničnoj verziji, delovao sam. Dva dana nakon što je priveden, dok su ga prebacivali iz policijske stanice, na njega je pucao vlasnik lokalnog restorana, navodno iz ličnih razloga.Zaključci komisije odmah su dočekani salvom kritika. Tada su mnogi izražavali sumnju, a ne veruju ni sada: koliko je bilo hitaca i napadača, koji su Osvaldovi motivi i da li je uopšte kriv. Svaki detalj izaziva polemike. Mnoštvo je alternativnih verzija. A dokumenti istrage objavljivani su krajnje nerado.Izvučeno iz arhiveKongres je 1992. godine doneo zakon koji nalaže da se sve što je vezano za ubistvo obelodani u roku od 25 godina. Međutim, to se nije desilo ni do 2017. godine – po oznako „strogo poverljivo“ ostalo je oko 10 odsto arhiva Vorenove komisije. Administracija Donalda Trampa naredila je da se obelodani još 2.800 dokumenata, ali ni to ni izdaleka nije potpuni spisak.U oktobru se očekivao novi paket dokumenata, ali je Džo Bajden to odložio na par meseci. Informacije koje su se 15. decembra pojavile na sajtu Nacionalnog arhiva. Nacionalne uprave arhiva i evidentija su samo mali deo. Ostalo obežavaju da će oobjaviti naredne godine. Filip Šenon, stručnjak za slučaj Kenedija, izjavio je za časopis “Politiko“ da deo dokumenata neće biti nikada deklasifikovan - iz bezbednosnih razloga.Sto pedeset fajlova koji su svima postali dostupni ne sadrže senzacionalna otkrića, ali tu ima dosta z animljivih stvari. U centru pažnje je navodni „sovjetski trag” i Osvaldova veza sa Kubom.Gost u Sovjetskoj Rusiji„Dobar dan. Ovde Li Harvi Osvald. Bio sam kod vas prošle subote i razgovarao sa konzulom. Ne sećam se njegovog prezimena, ali je obećao da će poslati telegram u Vašington. Želeo bih da znam ima li nekih nekih vesti?", zabrinuto je pitao neki čovek zaposlenog u sovjetskoj ambasadi u Meksiku, koji se u tom trenutku javio na telefon.CIA je presrela ovaj razgovor. Prema njihovoj verziji, sa Osvaldom preko telefona nije razgovarao diplomata, već sovjetski špijun Valerij Kostikov. Ovo se događalo dva meseca pre ubistva predsednika. Istina, sama činjenica da je Osvald komunicirao sa Rusima nije ni tada bila iznenađenje, jer je on tri godine živeo u SSSR.U Sovjetski Savez je otišao oktobra 1959.godine, malo pre nego što je napunio dvadeset godina. Kada je služio u pomorskoj pešadiji, navodno je naučio ruski jezik i od plate uštedeo 1.500 dolara.Dobio je vizu u Helsinkiju, vozom stigao do Moskve i praktično odmah izrazio želju da dobije državljanstvo. A da ga ne bi deportovali, naneo je sebi povrede. Na kraju je uspeo da se nastani u Minsku – radio je u fabrici elektronike, dali su mu krov nad glavom ali je ovaj čudni gost bio pod stalnom prismotrom.Priču o bekstvu bivšeg pešadinca neki američki listovi objavili su na naslovnoj strani. Zato je on bio dosta poznata ličnost. Posle par godinaOsvald se predomislio i više nije hteo da ostane u sovjetskoj Rusiji, jer mu se život tamo činio prilično dosadnim. I vratio se kući – sa ženom Ruskinjom Marinom i ćerkicom. Naselili su se u Dalasu.Avanture Amerikanke u MoskviSudeći po arhivskim dokumentima objavljenim 15. decembra, FBI je među američkim novinarima imao dosta „prijatnog“ sagovornika – Normana Reja Raniona. On je izveštao o Kenedijevoj predizbovnoj kampanji i Kubanskoj raketnoj krizi (u oktobru 1962.godine). Novinar je nadležnim organima ispričao o svojim poznanstvima sa sovjetskim kolegama. U belešci od 24. oktobra 1962.godine on iznosi svoje utiske o dopisniku „Izvestija“ iz Vašingtona Barsukovu.A u sledećem dokumentu od 8. novembra 1962.godine Ranion opisuje predstavnici FBI novinarku Alin Mosbi, koja je tada radila u Moskvi. Jednom prilikom su je našli u jarku – delimično razdevenu. Pregledali su je u američkom ambasadi i došli do zaključka da su ženu nadrogirali. Iako ta priča nije povezana s ubistvom Kenedija, ipak je priključena uz slučaj, valjda zato što je Mosbijeva intervjuisala Osvalda dok je živeo u Minsku.Mosbijeva je bila prvi američki dopisnik koju je velika informativna slsužba poslala u Moskvu a zatim u Peking. Sećanja iz Rusije iznela je u kljizi „Pogled iz Narodne ulice broj 13“. Preminula je1998.godine, dok je Ranion umro 2015. u 85.godini života. Na pedesetu godišnjicu atentata na predsednika SAD, on je napisao kolumnu koja je izazvala mnoštvo komentara poput „Osvald to nije uradio“. „Dobro, to su uradili vanzemljaci“, šalio se novinar.Evo još nekih „sovejtskih tragova“ u deklasifikovanim materijalima: 5.marta 1964.godine CIA zahteva od svoje operativne kancelarije da zatraži informacije o 19 sovjetskih građana koji su živeli u Minsku. A nedelju dana kasnije – informacije o Minsku iz ugla istorije i geopolitike.Uzgred budi rečeno, Moskva je tada podelila sa Vašingtonom sve što joj je bilo poznato o boravku Osvalda u SSSR. Sovjetska štampa je pisala o njemu kao o „neurotičnom manijaku i izdajniku svoje zemlje“.Postoji i fajl u kom se navodi kako je službenik sovjetske ambasade u Australiji (navodno vozač Poljak) dva puta zvao američko diplomatsko predstavništvo u Kanberi. Prvi put se to desilo 15.oktobra 1962.godine godinu dana pre ubistva predsednika. On je otvoreno pričao o tome da se planira atentat na predsednika Kenedija za koji su naručioci ubistva bili spremni da plate sto hiljada dolara. Australijske obaveštajne službe sa kojima je CIA razgovarala o ovim pozivima, nazvale su doušnika ludim. Osim toga, u Kanberi u sovjetskoj ambasadi nije identifikovan nijedan Poljak.Kubanski motiviJedna od teorije zavere glasi da su Kenedija uklonili CIA i Pentagon uz pomoć migranata sa Kube koji su mrzeli američkog predsednika zbog njegove odluke da ne vrši invaziju na ostrvo i da ne svrgne Fidela Kastra. Takva miroljubivost razočarala je i vojsku, i obaveštajne službe i čak mafiju. Smatra se da je ugostitelj Rubi, koji je ubio Osvalda, zapravo bio mafijaš. Za ovu verziju ne postoje nikakvi dokazi, međutim, Kuba se prilično često spominje u objavljenim dokumentima.Krajem septembra 1963.godine Osvald je doputovao u Meksiko Siti i podneo zahtev za tranzitnu vizu u kubanskoj ambasadi, navodeći da želi da poseti ostrvo na putu za SSSR. Pet dana se vrzmao po konzulatima, svađao sa službenicima i na kraju su ga ipak odbili. Kubanci su se po svemu sudeći uplašili da će on pre naštetiti nego pomoći u izgradnji socijalizma. Tokom istrage, pojavile su se pretpostavke da je Osvald pokušavao da dobije vizu da bi imao gde da pobegne nakon ubistva.Fajl od 14. maja 1963. je izveštaj posvećen "subverzivnoj aktivnosti Kube" u Latinskoj Americi. Sledi dokument CIA bez datuma – rukom napisan i vezan po svoj prilici za boravak Lija Osvalda u Meksiko Sitiju. Tamo se pominje izvesni Filips. Možda je upravo to onaj saradnik obaveštajne službe kom pripisuju vezu s kubanskim migrantima.Mnogi dokumenti datiraju iz 1970. godine. Postoji skup dokumenata iz 1975.godine o navodnim vezama Osvalda i Kastra. U septembru 1963.Fidel je dao poduži intervju dopisniku Asošijeted presa Danijelu Harkeru i, blago rečeno, nije baš laskavo govorio o američkom predsedniku. Osvald je očigledno čitavo ovaj članak a pitanje je da li ga je on i inspirisao. Dalje sledi svedočenje Nelsona Delgada o tome kako je tačno Osvald planirao da stigne na Kubu, a zatim svedočenja još nekolicine ljudi.U belešci od 23. maja 1975. nalazi se podatak o tome kako je neki „važan izvor komunikacije” prepričao tiradu pričljivog trećeg sekretara kubanske ambasade. On se u sovjetskoj diplomatskoj misiji hvalio: "Čekajte samo, pokazaćemo vam na šta smo sposobni. To će se uskoro desiti. Čekajte – i videćete!" Sve se to događalo početkom novembra 1963. godine, nekoliko nedelja pre ubistva Kenedija.Još jedandokument sadrži zanimljivu informaciju, ali koja se samo indirektno odnosi na tragediju. Kontakt CIA na Kubi diskutije o tome kako bi Fidela Kastra mogli da likvidiraju uz pomoć šprica s otrovom koji bi ličio na hemijsku olovku. I kakve li koincidencije - 22. novembra 1963.godine oficir CIA daje takvu olovku agentu u Parizu.„Zid ćutanja“Izveštaji, rukom pisane beleške, tabele, prepričavanja razgovora su informacije koje su prikkupili CIA, FBI, Pentagon. Pojedini fajlovi (skenirani originalni dokumenti) ne mogu da se pročitaju jer su slova nejasna.U gomili papira nalaze se i informacije o komunistima i liberalima iz 1940-ih. Najstariji dokument je od 11. oktobra 1941. godine u kom se navodi kako je spoljnopolitički novinar Edvard Karter planirao da razgovara o komitetu za pomoć Sovjetskom Savezu.U deklasifikovanim dosijeima ima i nagoveštaja o alternativnim verzijama: nekoliko izveštaja FBI govori o praćenju krupnih američkih mafijaša Santa Trafikantea mlađeg i Sema Đankana koji su često pominjani u teorijama zavere.Nepotpunost objavljenih materijala samo raspiruje maštu onih koji sumnjaju u rezultate zvanične istrage. A što duže vlasti budu krile detalje o ubistvu predsedika, to će biti više alternativnih teorija. Filmski režiser Oliver Stoun već je najavio dokumentarac u četiri nastavka o "zidu ćutanja" o najvećem zločinu koji se desio u Americi.
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
analize i mišljenja, rusija, amerika, džon kenedi
analize i mišljenja, rusija, amerika, džon kenedi
Ruski trag u atentatu na Kenedija: Šta otkrivaju nedavno deklasifikovani dokumenti CIA
Ima li u slučaju ubistva američkog predsednika Džona Kenedija ijedne informacije koja bi na bilo koji način dokazivala da je Li Harvi Osvald bio agent CIA ili agent… - ali tu se deo protokola ispitivanja prekida, odgovor šefa specijalne službe je nepoznat. Na njemu je i dalje oznaka „strogo poverljivo“.
Jedno od glavnih pitanja američke politike – „Ko je ubio Džona Kenedija“ – i dalje intrigira. Zvanična verzija glasi da je atentat samostalno izvršio psihopata. I možda zaista ne bi ostalo sumnje u to kad bi najzad skinuli oznaku tajnosti sa svih dokumenata. Ali to se odlaže, opet i iznova. A njihovo delimično objavljivanje samo doliva ulje na vatru.
Bilo je to predizborno putovanje u problematičnu državu - Džon Kenedi je shvatao da poseta Dalasu neće biti laka i da ga još čeka borba za dobijanje glasova Teksašana. Maršrutu limuzine sa pratnjom za taj 22. novembar 1963.godine razrađivali su agenti tajne službe, ali ona nije bila tajna. Lokalne štampa je izvestila o svim detaljima.
Glavna ulica, duga limuzina sa otvorenim krovom, nekoliko motocikala, mnogo ljudi i kamera, na satu 12:30. Kenedi se prvo hvata za rame, posle nedkoliko trenutaka metak mu prolazi kroz glavu. Supruga Žaklia, očevidno u šoku, penje se na gepek da bi pokupila deo mozga. Ti kadrovi momentalno dospevaju na tv ekrane, tragedija se zapravo odigravala u direktnom prenosu.
Zvaničnu verziju događaja potvrdila je deset meseci kasnije komisija na čelu sa predsednikom Vrhovnog suda Elrom Vorenom. Informacije o događaju prikupljalo je 80 službenika FBI, koji su obavili preko 25 hiljada saslušanja i sačinili dve i po hiljade izveštaja na desetinama hiljada stranica.
U presudi se kaže: Li Harvi Osvald je triput opalio iz karabina. Zločinac se nalazio na šestom spratu zgrade školske biblioteke. Prvi metak prošao je Kenediju kroz vrat i ranio guvernera Teksasa Džona Konalija koji je sedeo na prednjem sedištu automobila. Drugi je pogodio Kenedija u potiljak. Izdahnuo je posle pola sata.
Osvlad je, prema zvaničnoj verziji, delovao sam. Dva dana nakon što je priveden, dok su ga prebacivali iz policijske stanice, na njega je pucao vlasnik lokalnog restorana, navodno iz ličnih razloga.
Zaključci komisije odmah su dočekani salvom kritika. Tada su mnogi izražavali sumnju, a ne veruju ni sada: koliko je bilo hitaca i napadača, koji su Osvaldovi motivi i da li je uopšte kriv. Svaki detalj izaziva polemike. Mnoštvo je alternativnih verzija. A dokumenti istrage objavljivani su krajnje nerado.
Kongres je 1992. godine doneo zakon koji nalaže da se sve što je vezano za ubistvo obelodani u roku od 25 godina. Međutim, to se nije desilo ni do 2017. godine – po oznako „strogo poverljivo“ ostalo je oko 10 odsto arhiva Vorenove komisije. Administracija Donalda Trampa naredila je da se obelodani još 2.800 dokumenata, ali ni to ni izdaleka nije potpuni spisak.
U oktobru se očekivao novi paket dokumenata, ali je Džo Bajden to odložio na par meseci. Informacije koje su se 15. decembra
pojavile na sajtu Nacionalnog arhiva. Nacionalne uprave arhiva i evidentija su samo mali deo. Ostalo obežavaju da će oobjaviti naredne godine. Filip Šenon, stručnjak za slučaj Kenedija, izjavio je za časopis “Politiko“ da deo dokumenata neće biti nikada deklasifikovan - iz bezbednosnih razloga.
Sto pedeset fajlova koji su svima postali dostupni ne sadrže senzacionalna otkrića, ali tu ima dosta z animljivih stvari. U centru pažnje je navodni „sovjetski trag” i Osvaldova veza sa Kubom.
„Dobar dan. Ovde Li Harvi Osvald. Bio sam kod vas prošle subote i razgovarao sa konzulom. Ne sećam se njegovog prezimena, ali je obećao da će poslati telegram u Vašington. Želeo bih da znam ima li nekih nekih vesti?", zabrinuto je pitao neki čovek zaposlenog u sovjetskoj ambasadi u Meksiku, koji se u tom trenutku javio na telefon.
CIA je presrela ovaj razgovor. Prema njihovoj verziji, sa Osvaldom preko telefona nije razgovarao diplomata, već sovjetski špijun Valerij Kostikov. Ovo se događalo dva meseca pre ubistva predsednika. Istina, sama činjenica da je Osvald komunicirao sa Rusima nije ni tada bila iznenađenje, jer je on tri godine živeo u SSSR.
U Sovjetski Savez je otišao oktobra 1959.godine, malo pre nego što je napunio dvadeset godina. Kada je služio u pomorskoj pešadiji, navodno je naučio ruski jezik i od plate uštedeo 1.500 dolara.
Dobio je vizu u Helsinkiju, vozom stigao do Moskve i praktično odmah izrazio želju da dobije državljanstvo. A da ga ne bi deportovali, naneo je sebi povrede. Na kraju je uspeo da se nastani u Minsku – radio je u fabrici elektronike, dali su mu krov nad glavom ali je ovaj čudni gost bio pod stalnom prismotrom.
Priču o bekstvu bivšeg pešadinca neki američki listovi objavili su na naslovnoj strani. Zato je on bio dosta poznata ličnost. Posle par godina
Osvald se predomislio i više nije hteo da ostane u sovjetskoj Rusiji, jer mu se život tamo činio prilično dosadnim. I vratio se kući – sa ženom Ruskinjom Marinom i ćerkicom. Naselili su se u Dalasu.
Avanture Amerikanke u Moskvi
Sudeći po arhivskim dokumentima objavljenim 15. decembra, FBI je među američkim novinarima imao dosta „prijatnog“ sagovornika – Normana Reja Raniona. On je izveštao o Kenedijevoj predizbovnoj kampanji i Kubanskoj raketnoj krizi (u oktobru 1962.godine). Novinar je nadležnim organima ispričao o svojim poznanstvima sa sovjetskim kolegama. U belešci od 24. oktobra 1962.godine on iznosi svoje utiske o dopisniku „Izvestija“ iz Vašingtona Barsukovu.
A u sledećem dokumentu od 8. novembra 1962.godine Ranion opisuje predstavnici FBI novinarku Alin Mosbi, koja je tada radila u Moskvi. Jednom prilikom su je našli u jarku – delimično razdevenu. Pregledali su je u američkom ambasadi i došli do zaključka da su ženu nadrogirali. Iako ta priča nije povezana s ubistvom Kenedija, ipak je priključena uz slučaj, valjda zato što je Mosbijeva intervjuisala Osvalda dok je živeo u Minsku.
Mosbijeva je bila prvi američki dopisnik koju je velika informativna slsužba poslala u Moskvu a zatim u Peking. Sećanja iz Rusije iznela je u kljizi „Pogled iz Narodne ulice broj 13“. Preminula je1998.godine, dok je Ranion umro 2015. u 85.godini života. Na pedesetu godišnjicu atentata na predsednika SAD, on je napisao kolumnu koja je izazvala mnoštvo komentara poput „Osvald to nije uradio“. „Dobro, to su uradili vanzemljaci“, šalio se novinar.
Evo još nekih „sovejtskih tragova“ u deklasifikovanim materijalima: 5.marta 1964.godine CIA zahteva od svoje operativne kancelarije da zatraži informacije o 19 sovjetskih građana koji su živeli u Minsku. A nedelju dana kasnije – informacije o Minsku iz ugla istorije i geopolitike.
Uzgred budi rečeno, Moskva je tada podelila sa Vašingtonom sve što joj je bilo poznato o boravku Osvalda u SSSR. Sovjetska štampa je pisala o njemu kao o „neurotičnom manijaku i izdajniku svoje zemlje“.
Postoji i fajl u kom se navodi kako je službenik sovjetske ambasade u Australiji (navodno vozač Poljak) dva puta zvao američko diplomatsko predstavništvo u Kanberi. Prvi put se to desilo 15.oktobra 1962.godine godinu dana pre ubistva predsednika. On je otvoreno pričao o tome da se planira atentat na predsednika Kenedija za koji su naručioci ubistva bili spremni da plate sto hiljada dolara. Australijske obaveštajne službe sa kojima je CIA razgovarala o ovim pozivima, nazvale su doušnika ludim. Osim toga, u Kanberi u sovjetskoj ambasadi nije identifikovan nijedan Poljak.
Jedna od teorije zavere glasi da su Kenedija uklonili CIA i Pentagon uz pomoć migranata sa Kube koji su mrzeli američkog predsednika zbog njegove odluke da ne vrši invaziju na ostrvo i da ne svrgne Fidela Kastra. Takva miroljubivost razočarala je i vojsku, i obaveštajne službe i čak mafiju. Smatra se da je ugostitelj Rubi, koji je ubio Osvalda, zapravo bio mafijaš. Za ovu verziju ne postoje nikakvi dokazi, međutim, Kuba se prilično često spominje u objavljenim dokumentima.
Krajem septembra 1963.godine Osvald je doputovao u Meksiko Siti i podneo zahtev za tranzitnu vizu u kubanskoj ambasadi, navodeći da želi da poseti ostrvo na putu za SSSR. Pet dana se vrzmao po konzulatima, svađao sa službenicima i na kraju su ga ipak odbili. Kubanci su se po svemu sudeći uplašili da će on pre naštetiti nego pomoći u izgradnji socijalizma. Tokom istrage, pojavile su se pretpostavke da je Osvald pokušavao da dobije vizu da bi imao gde da pobegne nakon ubistva.
Fajl od 14. maja 1963. je izveštaj posvećen "subverzivnoj aktivnosti Kube" u Latinskoj Americi. Sledi dokument CIA bez datuma – rukom napisan i vezan po svoj prilici za boravak Lija Osvalda u Meksiko Sitiju. Tamo se pominje izvesni Filips. Možda je upravo to onaj saradnik obaveštajne službe kom pripisuju vezu s kubanskim migrantima.
Mnogi dokumenti datiraju iz 1970. godine. Postoji skup dokumenata iz 1975.godine o navodnim vezama Osvalda i Kastra. U septembru 1963.Fidel je dao poduži intervju dopisniku Asošijeted presa Danijelu Harkeru i, blago rečeno, nije baš laskavo govorio o američkom predsedniku. Osvald je očigledno čitavo ovaj članak a pitanje je da li ga je on i inspirisao. Dalje sledi svedočenje Nelsona Delgada o tome kako je tačno Osvald planirao da stigne na Kubu, a zatim svedočenja još nekolicine ljudi.
U belešci od 23. maja 1975. nalazi se podatak o tome kako je neki „važan izvor komunikacije” prepričao tiradu pričljivog trećeg sekretara kubanske ambasade. On se u sovjetskoj diplomatskoj misiji hvalio: "Čekajte samo, pokazaćemo vam na šta smo sposobni. To će se uskoro desiti. Čekajte – i videćete!" Sve se to događalo početkom novembra 1963. godine, nekoliko nedelja pre ubistva Kenedija.
Još jedandokument sadrži zanimljivu informaciju, ali koja se samo indirektno odnosi na tragediju. Kontakt CIA na Kubi diskutije o tome kako bi Fidela Kastra mogli da likvidiraju uz pomoć šprica s otrovom koji bi ličio na hemijsku olovku. I kakve li koincidencije - 22. novembra 1963.godine oficir CIA daje takvu olovku agentu u Parizu.
Izveštaji, rukom pisane beleške, tabele, prepričavanja razgovora su informacije koje su prikkupili CIA, FBI, Pentagon. Pojedini fajlovi (skenirani originalni dokumenti) ne mogu da se pročitaju jer su slova nejasna.
U gomili papira nalaze se i informacije o komunistima i liberalima iz 1940-ih. Najstariji dokument je od 11. oktobra 1941. godine u kom se navodi kako je spoljnopolitički novinar Edvard Karter planirao da razgovara o komitetu za pomoć Sovjetskom Savezu.
U deklasifikovanim dosijeima ima i nagoveštaja o alternativnim verzijama: nekoliko izveštaja FBI govori o praćenju krupnih američkih mafijaša Santa Trafikantea mlađeg i Sema Đankana koji su često pominjani u teorijama zavere.
Nepotpunost objavljenih materijala samo raspiruje maštu onih koji sumnjaju u rezultate zvanične istrage. A što duže vlasti budu krile detalje o ubistvu predsedika, to će biti više alternativnih teorija. Filmski režiser Oliver Stoun već je najavio dokumentarac u četiri nastavka o "zidu ćutanja" o najvećem zločinu koji se desio u Americi.
