Tri veka na straži Ermitaža: Zašto su ruski carevi cenili mačke
21:30 19.12.2021 (Osveženo: 16:20 16.06.2023)
© Sputnik / Igorь Russak
/ Pratite nas
Mačke su od samog osnivanja Sankt Peterbuga tretirane sa poštovanjem. Mali lovci i danas pomažu u borbi protiv pacova i miševa kojih je u gradu na Nevi oduvek bilo mnogo, a posebnu ulogu igraju u životu glavnog peterburškog muzeja – Ermitaža, piše list „Argumenti i fakti“.
List navodi da njihova istorija datira iz 18.veka kada je carica Jelisaveta naložila da se desetine mačaka donese u carske palate.
Prema legendi, prvi mačak koji se nastanio u Zimskom dvorcu bio je gonič pacova Vasilij, kojeg je sam Petar Veliki doneo u dvorac 1724. godine. Prema jednoj verziji, on potiče iz Holandije. Međutim, njegovo pravo poreklo nije poznato. Kako se navodi, car je obožavao mačora Vasilija i dozvoljavao mu je da radi šta god poželi, a izdao je i ukaz da se u svakom skladištu nalaze mačke kako bi čuvale zalihe od miševa.
REPORTAŽ: v Peterburge otmetili denь эrmitažnыh kotov #эrmitaž #kothttps://t.co/df8mL4oWaR pic.twitter.com/v2X1kEcMhb
— Pяtый kanal Novosti (@5tv) May 15, 2017
Ali, Zimski dvorac nije dugo živeo u miru. Za vreme vlasti Jelisavete tu se razmnožio ogroman broj glodara, ističe ruski medij. Miševi i pacovi šetali su oko Zimskog dvorca, plašili caricu i žitelje palate, gostili se hranom i pravili rupe u zidovima. Carica je odlučila da se bori protiv uljeza metodom svog oca. Štaviše, čula je glasine o divnoj rasi kazanskih mačaka koja je istrebila sve glodare u svom regionu. Carica je 1745. godine izdala „Ukaz o progonu mačaka na dvor“.
Mačke su dovezene u Peterburg i uspostavile svoja pravila. Glodari su istrebljeni, a mačke su zauzvrat dobile doživotnu brigu i negu.
Poznato je da je carica volela mačke i naredila da ih hrane leštarkama i tetrebima.
Nisu preživele blokadu
S druge strane, Katarina Druga nije volela mačke, ali ih nije oterala već naprotiv – dala im je poseban status „čuvara umetničkih galerija“, piše autor materijala.
Mačke Ermitaža su preživele dva rata i revoluciju, ali blokadu nisu uspele, podseća list. Kako se navodi, mačke su uginule od gladi ili su same postale hrana za stanovnike Lenjingrada koji su gladovali.
Ermitaž i gradske ulice su bez mačaka ponovo bile pune pacova, piše autor. Bilo je nemoguće izaći na kraj sa invazijom pacova, zbog čega su 1943. godine u pomoć stigle mačke iz Jaroslavlja i Sibira. Nije slučajno odabran taj region – tamošnje mačke su bile poznate kao odlični lovci na pacove.
Эrmitaž podal zaяvku na registraciю oficialьnogo tovarnogo znaka «Эrmitažnый kot» pic.twitter.com/44DjN6vFka
— Sankt-Peterburg (@kudapiter) September 24, 2015
Prema rečima direktora muzeja Mihaila Piotrovskog, one su postale legenda života u Ermitažu.
Mačke danas žive u podrumima muzeja i slobodno se kreću na njegovoj teritoriji, piše list i podseća da je njihov zadatak, kao i pre 100 godina, da spreče miševe i pacove da napadaju Ermitaž i unište umetnička dela.
„Argumenti i fakti“ navode da je na straži oko 50 „boraca“, što je optimalan broj za rad.
Kot Ahill iz muzeя Эrmitaž stanet predskazatelem v period #ČM po futbolu-2018. Kot ne slыšit, no u nego prekrasnaя intuiciя. Pered nim budut stavitь dve miski s nazvaniem komand. Iz kakoй miski načnet estь Ahill, ta komanda i dolžna pobeditь. Mediki zaяvili: kot k rabote gotov! pic.twitter.com/GcN2zQ5RiL
— CGTN na russkom (@cgtnrussian) February 8, 2018
Svaka mačka ima svoj pasoš, veterinarsku karticu i nadimak. O mačkama brine specijalan zaposleni koji ih hrani i pazi. Ponekad se broj životinja dopunjuje, ali ne ostaju svi u službi muzeja. Ako ih je više od 50, neki od njih se poklanjaju, a veruje se da mačka iz Ermitaža donosi sreću u kući.
