https://lat.sputnikportal.rs/20211219/tri-veka-na-strazi-ermitaza-zasto-su-ruski-carevi-cenili-macke-1132603738.html
Tri veka na straži Ermitaža: Zašto su ruski carevi cenili mačke
Tri veka na straži Ermitaža: Zašto su ruski carevi cenili mačke
Sputnik Srbija
Tri veka na straži Ermitaža: Zašto su ruski carevi cenili mačke
2021-12-19T21:30+0100
2021-12-19T21:30+0100
2024-12-24T18:38+0100
rusija
rusija
mačke
lepe vesti
sankt peterburg
ermitaž
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110633/48/1106334832_0:325:3047:2039_1920x0_80_0_0_fd5047a218d38499126e1837325452f8.jpg
Prema legendi, prvi mačak koji se nastanio u Zimskom dvorcu bio je gonič pacova Vasilij, kojeg je sam Petar Veliki doneo u dvorac 1724. godine. Prema jednoj verziji, on potiče iz Holandije. Međutim, njegovo pravo poreklo nije poznato. Kako se navodi, car je obožavao mačora Vasilija i dozvoljavao mu je da radi šta god poželi, a izdao je i ukaz da se u svakom skladištu nalaze mačke kako bi čuvale zalihe od miševa.Ali, Zimski dvorac nije dugo živeo u miru. Za vreme vlasti Jelisavete tu se razmnožio ogroman broj glodara, ističe ruski medij. Miševi i pacovi šetali su oko Zimskog dvorca, plašili caricu i žitelje palate, gostili se hranom i pravili rupe u zidovima. Carica je odlučila da se bori protiv uljeza metodom svog oca. Štaviše, čula je glasine o divnoj rasi kazanskih mačaka koja je istrebila sve glodare u svom regionu. Carica je 1745. godine izdala „Ukaz o progonu mačaka na dvor“.Mačke su dovezene u Peterburg i uspostavile svoja pravila. Glodari su istrebljeni, a mačke su zauzvrat dobile doživotnu brigu i negu. Nisu preživele blokaduS druge strane, Katarina Druga nije volela mačke, ali ih nije oterala već naprotiv – dala im je poseban status „čuvara umetničkih galerija“, piše autor materijala.Ermitaž i gradske ulice su bez mačaka ponovo bile pune pacova, piše autor. Bilo je nemoguće izaći na kraj sa invazijom pacova, zbog čega su 1943. godine u pomoć stigle mačke iz Jaroslavlja i Sibira. Nije slučajno odabran taj region – tamošnje mačke su bile poznate kao odlični lovci na pacove.Prema rečima direktora muzeja Mihaila Piotrovskog, one su postale legenda života u Ermitažu.„Argumenti i fakti“ navode da je na straži oko 50 „boraca“, što je optimalan broj za rad. Svaka mačka ima svoj pasoš, veterinarsku karticu i nadimak. O mačkama brine specijalan zaposleni koji ih hrani i pazi. Ponekad se broj životinja dopunjuje, ali ne ostaju svi u službi muzeja. Ako ih je više od 50, neki od njih se poklanjaju, a veruje se da mačka iz Ermitaža donosi sreću u kući.
https://lat.sputnikportal.rs/20180601/ermitaz-macak-Svetsko-prvenstvo-pripreme--1114931528.html
sankt peterburg
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
tri veka na straži ermitaža: zašto su ruski carevi cenili mačke, mačke, ermitaž
tri veka na straži ermitaža: zašto su ruski carevi cenili mačke, mačke, ermitaž
Tri veka na straži Ermitaža: Zašto su ruski carevi cenili mačke
21:30 19.12.2021 (Osveženo: 18:38 24.12.2024) Mačke su od samog osnivanja Sankt Peterbuga tretirane sa poštovanjem. Mali lovci i danas pomažu u borbi protiv pacova i miševa kojih je u gradu na Nevi oduvek bilo mnogo, a posebnu ulogu igraju u životu glavnog peterburškog muzeja – Ermitaža, piše list „Argumenti i fakti“.
List navodi da njihova istorija datira iz 18.veka kada je carica Jelisaveta naložila da se desetine mačaka donese u carske palate.
Prema legendi, prvi mačak koji se nastanio u Zimskom dvorcu bio je gonič pacova Vasilij, kojeg je sam Petar Veliki doneo u dvorac 1724. godine. Prema jednoj verziji, on potiče iz Holandije. Međutim, njegovo pravo poreklo nije poznato. Kako se navodi, car je obožavao mačora Vasilija i dozvoljavao mu je da radi šta god poželi, a izdao je i ukaz da se u svakom skladištu nalaze mačke kako bi čuvale zalihe od miševa.
Ali, Zimski dvorac nije dugo živeo u miru. Za vreme vlasti Jelisavete tu se razmnožio ogroman broj glodara, ističe ruski medij. Miševi i pacovi šetali su oko Zimskog dvorca, plašili caricu i žitelje palate, gostili se hranom i pravili rupe u zidovima. Carica je odlučila da se
bori protiv uljeza metodom svog oca. Štaviše, čula je glasine o divnoj rasi kazanskih mačaka koja je istrebila sve glodare u svom regionu. Carica je 1745. godine izdala „Ukaz o progonu
mačaka na dvor“.
Mačke su dovezene u Peterburg i uspostavile svoja pravila. Glodari su istrebljeni, a mačke su zauzvrat dobile doživotnu brigu i negu.
Poznato je da je carica volela mačke i naredila da ih hrane leštarkama i tetrebima.
S druge strane, Katarina Druga nije volela mačke, ali ih nije oterala već naprotiv – dala im je poseban status „čuvara umetničkih galerija“, piše autor materijala.
Mačke Ermitaža su preživele dva rata i revoluciju, ali blokadu nisu uspele, podseća list. Kako se navodi, mačke su uginule od gladi ili su same postale hrana za stanovnike Lenjingrada koji su gladovali.
Ermitaž i gradske ulice su bez mačaka ponovo bile pune pacova, piše autor. Bilo je nemoguće izaći na kraj sa invazijom pacova, zbog čega su 1943. godine u pomoć stigle mačke iz Jaroslavlja i Sibira. Nije slučajno odabran taj region – tamošnje mačke su bile poznate kao odlični lovci na pacove.
Prema rečima direktora muzeja Mihaila Piotrovskog, one su postale legenda života u Ermitažu.
Mačke danas žive u podrumima muzeja i slobodno se kreću na njegovoj teritoriji, piše list i podseća da je njihov zadatak, kao i pre 100 godina, da spreče miševe i pacove da napadaju Ermitaž i unište umetnička dela.
„Argumenti i fakti“ navode da je na straži oko 50 „boraca“, što je optimalan broj za rad.
Svaka mačka ima svoj pasoš, veterinarsku karticu i nadimak. O mačkama brine specijalan zaposleni koji ih hrani i pazi. Ponekad se broj životinja dopunjuje, ali ne ostaju svi u službi muzeja. Ako ih je više od 50, neki od njih se poklanjaju, a veruje se da mačka iz Ermitaža donosi sreću u kući.
