https://lat.sputnikportal.rs/20211219/svi-predsednikovi-ljudi-da-li-radev-kontrolise-i-bugarsku-vladu-1132544060.html
Svi predsednikovi ljudi: Da li Radev kontroliše i bugarsku vladu
Svi predsednikovi ljudi: Da li Radev kontroliše i bugarsku vladu
Sputnik Srbija
Susedna Bugarska konačno je dobila vladu koja je deklarisana kao proevropska, ali postoje mišljenja da će biti propredsednička. U njenom sastavu ima dosta ljudi... 19.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-19T13:25+0100
2021-12-19T13:25+0100
2021-12-19T13:25+0100
region
politika
bugarska
region – politika
region (šire)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/10/1132544014_0:0:2903:1632_1920x0_80_0_0_351033ab19383c8b5f6b1985c3d37210.jpg
U Bugarskoj je formirana vlada na čelu sa, kako je primetio sajt „Euraktiv“, proevropskim reformistom Kirilom Petkovom.Međutim, sudeći po sastavu vlade, može se zaključiti da duplu pobedu slavi predsednik zemlje Rumen Radev, koji se smatra proruskim (mada on sam sebe ne smatra takvim). Ubedljivo pobedivši u drugom krugu kandidata kojeg podržava stranka GERB, on ne samo da je zadržao mesto šefa države, već je uz pomoć, kako mnogi veruju, „njegovih” političara savladao glavnog protivnika Bojka Borisova na izborima za narodne poslanike u skupštini.Četiri pobedničke političke snage – Bugarska socijalistička partija (BSP), „Postoji takav narod”, „Nastavićemo sa promenama” i „Demokratska Bugarska” sklopile su koalicioni sporazum 10.decembra, a sutradan, predsednik države uručio je mandat za formiranje vlade partiji „Nastavićemo sa promenama”. U ponedeljak, na sednici novog parlamenta uz podršku 134 poslanika za novog premijera Bugarske izabran je kopredsednik ove stranke Kiril Petkov.Predsednikovi ljudi u vladiPodsetimo, parlamentarni izbori u Bugarskoj održani su u aprilu, ali nijedna partija nije uspela da odnese ubedljivu pobedu, a ni da formira vladu. Ponovljeni izbori bili su zakazani za 11. jul, nakon čega takođe nije bilo moguće formirati kabinet ministara. Od maja do početka decembra u Bugarskoj je funkcionisala tehnička vlada.Partija „Nastavićemo sa promenama“, formacija koju su dva meseca pre ponovljenih parlamentarnih izbora osnovali Kiril Petkov i Asen Vasiljev, dobila je većinu ključnih funkcija u vladi: mesto premijera, ministra finansija, obrazovanja i nauke, zdravstva, unutrašnjih poslova, odbrane, saobraćaja, razvoja i inovacija, a takođe i kulture.Izdanje „Epicentar“ skreće pažnju na činjenicu da nova vladajuća partija preuzima strukture odgovorne za raspodelu sredstava iz fondova EU. Na primer, Ministarstvo finansija pod vođstvom Asena Vasiljeva uskoro će upravljati specijalnom agencijom eurofonda u agrosektoru, koja je ranije bila pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede.Treba napomenuti da je raspodela finansijskih sredstava iz EU bila slaba tačka prethodnog premijera Bojka Borisova, jer se 2019. godine saznalo za niz slučajeva korupcije među visokim funkcionerima koji su za svoje potrebe koristili turističke objekte namenjene razvoju poljoprivrednog sektora.Funkciju ministra odbrane obavljaće Stefan Janev koji je 2017.godine imenovan za savetnika predsednika Rumena Radeva po pitanjima odbrane, dok je od maja meseca do izbora nove vlade bio na čelu tehničke vlade.Funkciju šefa Ministarstva unutrašnjih poslova nasledio je od službene vlade Bojko Raškov koji je upamćen po tome što je odmah „disciplinovao“ šefove specijalnih službi koji su bili imenovani u vreme vlasti Bojka Borisova.Prema rečima Raškova, nakon što je tehnička vlada počela sa radom, rukovodioci Državne službe za nacionalnu bezbednost i javne službe za tehničke operacije iz nekog razloga, odlučili su da odu na duži godišnji odmor umesto da dođu na sastanak sa novim premijerom. Nakon toga, na predlog službene i tehničke vlade smenjen je šef Državne službe nacionalne bezbednosti Dimitar Georgijev.Zatim je Bojko Raškov pokušao da izdejstvuje ostavku javnog tužioca Ivana Geševa, učesnika velikih protesta u Sofiji u leto 2020.godine. Ime glavnog tužioca često se spominjalo u skandalima u koje je umešan bivši premijer Bojko Borisov, na primer, u vezi sa istragom o pranju novca koju je Gešev odbio da komentariše.Izdanje Epicentar skreće pažnju da prisustvo dvoje ljudi iz prethodne tehničke vlade u novom kabinetu govori o tome kakav će uticaj predsednik imati na postojeću vladu.Takođe treba napomenuti da je fotelju ministra spoljnih poslova zauzela Teodora Genčovska, nekadašnji glavni stručnjak u… administraciji predsednika Rumena Radeva. Genčovska je karijerni vojnik i pre nego što je došla na ovo mesto rukovodila je sektorom za odnose sa EU i NATO-om u bugarskom Ministarstvu odbrane.Ni Grigor Dimitrov ne bi pomogaoO novoj vladajućoj stranci„Nastavićemo sa promenama“ često se priča da iza nje stoji šef države. Na primer, politolog Cvetanka Andrejeva smatra da je ovaj projekat „osvanuo“ u predsedničkoj administraciji.Slično mišljenje izrazila je i predsednica BSP Kornelija Ninova, nakon što je njena stranka na izborima osvojila nešto više od 10 odsto glasova i zauzela četvrto mesto. Ninova je nazvala „Nastavićemo sa promenama“ „predsedničkom strankom“ i dodala da je nova formacija privukla oko 10-15 odsto birača koji su prvo hteli da podrže BSP.Napomenimo da je i na poslednjim predsedničkim izborima 2016.godine Rumen Radev bio takođe nominovan kao nezavisan kandidat i imao je podršku socijalista.Međutim, prema mišljenju novinara Ličezara Lisicova, podrška BPS uopšte nije značila i ne znači da će šef države biti pion socijalista. Naprotiv, Radev je 2017.godine kada je morao da formira tehničku vladu predstavniku BSP dodelio samo jedno ministarsko mesto. Lisicov se složio da Rumen Radev nije vodio kampanju za socijaliste (iako je izjavio da nikad neće izdati levicu), ali nije ni podržao partiju „Nastavićemo sa promenama“. Predsednikovo mišljenje da „ukoliko bi bilo više ministara u Bugarskoj kao što je Kiril Petkov, sve bilo sasvim drugačije“, ne može se nikako smatrati podrškom, komentariše Lisicov.Novinar i voditelj Bugarskog nacionalnog radija Petar Volgin smatra da predsednik nema nikakve veze sa novom vodećom političkom snagom.Kako je Volgin primetio, i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima glasalo se više „protiv“, nego „za“ - u ovom slučaju glasovi su bili upućeni protiv partije GERB.„Svi ljudi koji ne vole partiju Bojka Borisova svakako glasaju za Rumena Radeva, čak i ako im se ni on ne sviđa. Poslednjih nekoliko godina predsednik je uspeo da stvori pozitivnu sliku o sebi u koju su mogli da poveruju protivnici GERB-a. Istina je da su predstavnici GERB-a i dalje glavna politička snaga, ali ih većina birača ne podržava. Koga god da su političari Borisovljeve stranke podržali, pa makar da je to bila neka poznata ličnost koju narod voli, poput, na primer (teniser) Grigor Dmitrov, Rumen Radev bi svakako bio pobednik“, izjavio je novinar u intervjuu za list „168 sati“.Prema rečima Volgina, nekadašnjeg komandanta Ratnog vazduhoplovstva Rumena Radeva pre nego što je postao predsednik 2016. godine nazivali su „pilotom“ i „prostakom“, ali je kasnije uspeo da stvori takvu sliku o sebi da je on osoba koja bi mogla da uzdrma poziciju GERB-a.„Nasmejani brokeri“ nisu lojalni RadevuIstovremeno, Volgin smatra da „nasmejani brokeri“ Petkov i Vasiljev koji mnogima ulivaju poverenje zahvaljujući tome što su završili studije u inostranstvu i poslovima na visokim pozicijama u velikim međunarodnim kompanijama nisu nimalo lojalni Radevu.Očekujem da će to vrlo brzo postati potpuno očigledno i da će konačno svi shvatiti da predsednik ni na koji način ne može da potpuno drži vlast pod kontrolom, ako ništa drugo a ono zato što mu ne pripada nijedna partija u parlamentu, da ne govorimo o BSP”, objašnjava Volgin.Na kraju, postoje teorije prema kojima iza stranke „Nastavićemo sa promenama“ stoji neka druga država, poput SAD. Međutim, politikolog Georgi Kirjakov takve pretpostavke smatra neosnovanim.„Optužbe da je Rumen Radev „putinista“ a pritom je njegov projekat „Nastavićemo sa promenama“ proamerički, apsolutno su kontradiktorne. Ne može biti istovremeno i jedno, i drugo”, konstatuje Kirjakov.
https://lat.sputnikportal.rs/20211214/novi-bugarski-premijer-obecao-zaokret-u-odnosima-sa-skopljem-dajte-mi-sest-meseci-1132474054.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211125/bugarski-politicar-strpati-u-zatvor-americke-lobiste-koji-sabotiraju-belene-1131904459.html
bugarska
region (šire)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
politika, bugarska, region – politika, region (šire)
politika, bugarska, region – politika, region (šire)
Svi predsednikovi ljudi: Da li Radev kontroliše i bugarsku vladu
Susedna Bugarska konačno je dobila vladu koja je deklarisana kao proevropska, ali postoje mišljenja da će biti propredsednička. U njenom sastavu ima dosta ljudi koji su sarađivali sa Rumenom Radevom, a i sam šef države podržao je novog premijera u njegovoj političkoj karijeri.
U Bugarskoj je formirana vlada na čelu sa, kako je
primetio sajt „Euraktiv“, proevropskim reformistom Kirilom Petkovom.
Međutim, sudeći po sastavu vlade, može se zaključiti da duplu pobedu slavi predsednik zemlje Rumen Radev, koji se smatra proruskim (mada on sam sebe ne smatra takvim). Ubedljivo pobedivši u drugom krugu kandidata kojeg podržava stranka GERB, on ne samo da je zadržao mesto šefa države, već je uz pomoć, kako mnogi veruju, „njegovih” političara savladao glavnog protivnika Bojka Borisova na izborima za narodne poslanike u skupštini.
Četiri pobedničke političke snage – Bugarska socijalistička partija (BSP), „Postoji takav narod”, „Nastavićemo sa promenama” i „Demokratska Bugarska” sklopile su koalicioni sporazum 10.decembra, a sutradan, predsednik države uručio je mandat za formiranje vlade partiji „Nastavićemo sa promenama”. U ponedeljak, na sednici novog parlamenta uz podršku 134 poslanika za novog premijera Bugarske izabran je kopredsednik ove stranke Kiril Petkov.
Predsednikovi ljudi u vladi
Podsetimo, parlamentarni izbori u Bugarskoj održani su u aprilu, ali nijedna partija nije uspela da odnese ubedljivu pobedu, a ni da formira vladu. Ponovljeni izbori bili su zakazani za 11. jul, nakon čega takođe nije bilo moguće formirati kabinet ministara. Od maja do početka decembra u Bugarskoj je funkcionisala tehnička vlada.
Partija „Nastavićemo sa promenama“, formacija koju su dva meseca pre ponovljenih parlamentarnih izbora osnovali Kiril Petkov i Asen Vasiljev, dobila je većinu ključnih funkcija u vladi: mesto premijera, ministra finansija, obrazovanja i nauke, zdravstva, unutrašnjih poslova, odbrane, saobraćaja, razvoja i inovacija, a takođe i kulture.
Izdanje „Epicentar“ skreće pažnju na činjenicu da nova vladajuća partija preuzima strukture odgovorne za raspodelu sredstava iz fondova EU. Na primer, Ministarstvo finansija pod vođstvom Asena Vasiljeva uskoro će upravljati specijalnom agencijom eurofonda u agrosektoru, koja je ranije bila pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede.Treba napomenuti da je raspodela finansijskih sredstava iz EU bila slaba tačka prethodnog premijera Bojka Borisova, jer se 2019. godine saznalo za
niz slučajeva korupcije među visokim funkcionerima koji su za svoje potrebe koristili turističke objekte namenjene razvoju poljoprivrednog sektora.
Funkciju ministra odbrane obavljaće Stefan Janev koji je 2017.godine imenovan za savetnika predsednika Rumena Radeva po pitanjima odbrane, dok je od maja meseca do izbora nove vlade bio na čelu tehničke vlade.
Funkciju šefa Ministarstva unutrašnjih poslova nasledio je od službene vlade Bojko Raškov koji je upamćen po tome što je odmah „disciplinovao“ šefove specijalnih službi koji su bili imenovani u vreme vlasti Bojka Borisova.
Prema rečima Raškova, nakon što je tehnička vlada počela sa radom, rukovodioci Državne službe za nacionalnu bezbednost i javne službe za tehničke operacije iz nekog razloga, odlučili su da odu na duži godišnji odmor umesto da dođu na sastanak sa novim premijerom. Nakon toga, na predlog službene i tehničke vlade smenjen je šef Državne službe nacionalne bezbednosti Dimitar Georgijev.
Zatim je Bojko Raškov pokušao da izdejstvuje ostavku javnog tužioca Ivana Geševa, učesnika velikih protesta u Sofiji u leto 2020.godine. Ime glavnog tužioca često se spominjalo u skandalima u koje je umešan bivši premijer Bojko Borisov, na primer, u vezi sa istragom o pranju novca koju je Gešev odbio da komentariše.
Izdanje Epicentar skreće pažnju da prisustvo dvoje ljudi iz prethodne tehničke vlade u novom kabinetu govori o tome kakav će uticaj predsednik imati na postojeću vladu.
„….Stiče se utisak da će Rumen Radev faktički posedovati sve najvažnije poluge buduće izvršne vlasti…“, pisalo je izdanje „Epicentar“ samo nekoliko dana pre nego što se saznalo za novi sasta vlade.
Takođe treba napomenuti da je fotelju ministra spoljnih poslova zauzela Teodora Genčovska, nekadašnji glavni stručnjak u… administraciji predsednika Rumena Radeva. Genčovska je karijerni vojnik i pre nego što je došla na ovo mesto rukovodila je sektorom za odnose sa EU i NATO-om u bugarskom Ministarstvu odbrane.
Ni Grigor Dimitrov ne bi pomogao
O novoj vladajućoj stranci„Nastavićemo sa promenama“ često se priča da iza nje stoji šef države. Na primer, politolog Cvetanka Andrejeva smatra da je ovaj projekat „osvanuo“ u predsedničkoj administraciji.
Slično mišljenje izrazila je i predsednica BSP Kornelija Ninova, nakon što je njena stranka na izborima osvojila nešto više od 10 odsto glasova i zauzela četvrto mesto. Ninova je nazvala „Nastavićemo sa promenama“ „predsedničkom strankom“ i dodala da je nova formacija privukla oko 10-15 odsto birača koji su prvo hteli da podrže BSP.
Napomenimo da je i na poslednjim predsedničkim izborima 2016.godine Rumen Radev bio takođe nominovan kao nezavisan kandidat i imao je podršku socijalista.
Međutim, prema mišljenju novinara Ličezara Lisicova,
podrška BPS uopšte nije značila i ne znači da će šef države biti pion socijalista. Naprotiv, Radev je 2017.godine kada je morao da formira tehničku vladu predstavniku BSP dodelio samo jedno ministarsko mesto. Lisicov se složio da Rumen Radev nije vodio kampanju za socijaliste (iako je izjavio da nikad neće izdati levicu), ali nije ni podržao partiju „Nastavićemo sa promenama“. Predsednikovo mišljenje da „ukoliko bi bilo više ministara u Bugarskoj kao što je Kiril Petkov, sve bilo sasvim drugačije“, ne može se nikako smatrati podrškom, komentariše Lisicov.
Novinar i voditelj Bugarskog nacionalnog radija Petar Volgin smatra da predsednik nema nikakve veze sa novom vodećom političkom snagom.
Kako je Volgin primetio, i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima glasalo se više „protiv“, nego „za“ - u ovom slučaju glasovi su bili upućeni protiv partije GERB.
„Svi ljudi koji ne vole partiju Bojka Borisova svakako glasaju za Rumena Radeva, čak i ako im se ni on ne sviđa. Poslednjih nekoliko godina predsednik je uspeo da stvori pozitivnu sliku o sebi u koju su mogli da poveruju protivnici GERB-a. Istina je da su
predstavnici GERB-a i dalje glavna politička snaga, ali ih većina birača ne podržava. Koga god da su političari Borisovljeve stranke podržali, pa makar da je to bila neka poznata ličnost koju narod voli, poput, na primer (teniser) Grigor Dmitrov, Rumen Radev bi svakako bio pobednik“, izjavio je novinar
u intervjuu za list „168 sati“.
Prema rečima Volgina, nekadašnjeg komandanta Ratnog vazduhoplovstva Rumena Radeva pre nego što je postao predsednik 2016. godine nazivali su „pilotom“ i „prostakom“, ali je kasnije uspeo da stvori takvu sliku o sebi da je on osoba koja bi mogla da uzdrma poziciju GERB-a.
„Nasmejani brokeri“ nisu lojalni Radevu
Istovremeno, Volgin smatra da „nasmejani brokeri“ Petkov i Vasiljev koji mnogima ulivaju poverenje zahvaljujući tome što su završili studije u inostranstvu i poslovima na visokim pozicijama u velikim međunarodnim kompanijama nisu nimalo lojalni Radevu.
„Neosporno je da za svoju popularnost treba da budu zahvalni Rumenu Radevu, ali ako neko misli da su to njegovi ljudi, grdno se vara. Ja smatram, da su to ljudi koji ostvaruju sopstvene interese i interese onih koji im čuvaju leđa- ne samo u Bugarskoj, već i u inostranstvu.
Očekujem da će to vrlo brzo postati potpuno očigledno i da će konačno svi shvatiti da predsednik ni na koji način ne može da potpuno drži vlast pod kontrolom, ako ništa drugo a ono zato što mu ne pripada nijedna partija u parlamentu, da ne govorimo o BSP”, objašnjava Volgin.
Na kraju, postoje teorije prema kojima iza stranke „Nastavićemo sa promenama“ stoji
neka druga država, poput SAD. Međutim, politikolog Georgi Kirjakov takve pretpostavke smatra neosnovanim.
„Optužbe da je Rumen Radev „putinista“ a pritom je njegov projekat „Nastavićemo sa promenama“ proamerički, apsolutno su kontradiktorne. Ne može biti istovremeno i jedno, i drugo”, konstatuje Kirjakov.
