https://lat.sputnikportal.rs/20211219/sudbina-sijamskih-blizanaca-iz-kirgizije-gita-pokusava-da-ostvari-sestrine-snove-foto-1132599740.html
Sudbina sijamskih blizanaca iz Kirgizije: Gita pokušava da ostvari sestrine snove /foto/
Sudbina sijamskih blizanaca iz Kirgizije: Gita pokušava da ostvari sestrine snove /foto/
Sputnik Srbija
Tokom 2000-ih godina cela Rusija je pričala o sijamskim blizancima, sestrama Rezahanov iz Kirgizije. Tada su lekari moskovske Filatovske bolnice izvršili... 19.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-19T14:22+0100
2021-12-19T14:22+0100
2021-12-19T14:22+0100
društvo
svet
bliznakinje
kirgizija
rusija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/13/1132599055_0:158:3077:1889_1920x0_80_0_0_c9cb4d8608327d7b69acfae019c0379b.jpg
Činilo se da je pred devojkama dug i srećan život. Međutim, Zita je stalno bila bolesna i preminula je 2015.godine od višestruke disfunkcije organa. Gita se trenutno bori protiv raka, ali pokušava da ostvari sestrine snove.Skoro umrla tokom porođajaZumrijat Rezahanova, majka Zite i Gite, osećala je da nosi blizance, iako su lekari uporno tvrdili da se razvio samo jedan plod.„Ovo mi je treća trudnoća i znala sam da nosim blizance, ali ne mogu da razumem kako lekari to nisu mogli da vide na ultrazvuku. Ja sam svakako za njih smislila dva imena. Skoro da sam umrla na porođaju, padala sam u nesvest. Kada se porođaj završio, nisam čula njihove glasove i pomislila sam da su rođeni mrtvi. Doktorka mi je u tom trenutku prišla, otvorila pelenu i pokazala. Nisam mogla da razumem šta je to. U početku nisam ni plakala, samo sam vrištala“, priseća se Zumrijat.Bliznakinje su rođene u oktobru 1991. godine u selu Džani-Džer koje se nalazi četrdeset kilometara od Biškeka. Njihova porodica je živela u malom naselju u kom nije bilo kvalitetne medicinske nege. Zbog toga se Zumrijat vratila kući dok su bebe ostavljene u bolnici, a zatim poslate u dečiji dom.„Prvih osam godina živele su tamo. Ali ja sam provodila više vremena sa njima nego sa Ahmedom i Zalinom. Starija deca su stalno govorila kako me uopšte ne viđaju. Sa devojčicama smo prošli pakao. Kod kuće su mogle na miru da umru. Sada kruže priče i negativni komentari od ljudi, poput: „ Dočekala si da Ziti i Giti urade operaciju, pa tek onda da ih vratiš kući.“ Ali, moram da živim sa ovim osudama“, objašnjava Rezahanova.Sve ove godine, Zumrijat je tražila lekare koji bi pristali da urade rizičnu operaciju njenim ćerkama. Kada bi videla kako ide poštar, molila se da će doći do njene kapije i dati pismo sa odgovorom iz nekih od klinika.Gita i Zita su se često svađale, a čak i tukle. Jedna je htela da šeta, druga da gleda televizor, jedna da odmara, a drugoj san nije dolazio na oči.„Ležiš ujutru i čekaš da se sestra probudi. Sve akcije zavise od nje. Obe smo bile jako umorne od takvog načina života“, priseća se Gita. „Ipak, ponekada smo umele lepo da se dogovorimo. „Ja ću deset minuta da gledam film, a onda idemo u šetnju.” Kada nismo uspevale da postignemo dogovor, rešenje bi bila tuča. Ko pobedi, mogao je da bira šta želi da radi“.Bliznakinje nisu mogle samostalno da hodaju, iako su pokušavale na štakama. Imale su po jednu nogu, ali nije bilo moguće istovremeno upravljati njima.„Zita se 2001.godine ozbiljno razbolela, lekari su nam rekli da se pripremimo na najgore. Jednom prilikom kada sam došla u bolnicu ,videla sam Ritu kako hrani svoju sestru i govori: „Ako ona umre, ja ću takođe umreti. Shvatila sam da se operacija razdvajanja mora obaviti u svakom slučaju, čak iako neka od njih ne preživi. Jedan život ne bi trebalo da zavisi od drugog. Nisam želela da se završi kao što se desilo sa Dašom i Mašom“, dodaje ona. (Zumrijat misli na sijamske blizance Krivošljapove). Marija je preminula od srčanog udara, dok je Darija umrla od intoksikacije samo sedamnaest sati kasnije. Sestre su imale zajednički sistem cirkulacije.„Udarala glavom o zid“Bolnica Filatov u Moskvi takođe je odbijala da se blizancima uradi operacija. Ali, Zumrijat nije htela da odustane.Zitu i Gitu su operisali. Obe su preživele bez obzira na razočaravajući rezultat. One su imale po jednu nogu, jedan bubreg i pola karličnog prstena. Mokraćni kanal i crevo su proveli kroz trbušni zid. Nerazvijena treća noga je uklonjena, dok je sa nje uzeta koža kako bi se zakrpila rana na stomaku.„Prvo nismo shvatile šta se dogodilo“, govori Gita. „Osetila sam Zitu, iako smo već bile razdvojene. Posle operacije, ruke su mi bile vezane, ali sam nekako uspela da se otkrijem, tražila sam je, nje nije bilo. Briznula sam u plač. Moja sestra je ležala na drugom krevetu, ali ja nju nisam mogla da prepoznam jer je bila otečena, a ni ona mene. Sećam se njenih prvih reči: Moći ću da hodam”.Zumrijat je pred devojkama pokušavala da bude srećna i da se raduje uspešnoj operaciji, ali je u hodniku bolnice plakala i „udarala glavom o zid“, jer nije mogla da ih gleda tako unakažene.Sestre su učene da hodaju uz pomoć proteza. Konstrukcija nije bila pričvršćena za patrljak kao obično, nego je zahvatala grudni koš. Posle duge rehabilitacije u Moskvi, Zita i Gita su se vratile kući.„Završile su školu, ali nisu imale šta da rade, zbog toga su bile tužne“, priseća se njihova majka Zumrijat. Mama im je stalno napominjala onaj period kada su želele na bilo koji način da se zabave, ali samo da budu odvojene jedna od druge.Zumrijat je kupila knjigu „Nemoj biti tužan“ u kojoj postoji rečenica: “Ako tražiš duševni mir, nauči da razumeš Kuran.“ Bliznakinje su odlučile da počnu sa učenjem. U početku ih nisu primili u medresu, ali je njihova mama pokušala da objasni da će devojke umreti ukoliko ništa ne budu radile.Zita nije dugo izdržala u medresi: došlo je do prolapsa stome. Operacija nije ništa pomogla i postajalo je sve gore. Ona je umrla 2015.godine od disfunkcije više organa.„Još uvek ne mogu da se pomirim sa tim da je više nema“, priznaje Gita. Ponekad pogledam u ogledalo i kao da vidim nju u odrazu, kao da mi se čini da je ona sada negde u Moskvi, daleko od nas. Mama, Zita i ja smo smo bile trojke, a sada smo dvojke.“Zajednički snoviGita se upisala na Islamski koledž u Ošu. Sestre su maštale da postanu hafize Kurana koje će napamet znati sveti tekst na arapskom.Ona je sada već hafiza, a takođe predaje arapski jezik.„Moja majka je ostvarila Zitin drugi san“, dodaje Gita. Njena sestra se nadala da će jednog dana njihovo selo imati centar za decu sa invaliditetom, a sada je otvoren u Džani-Džeru.„Posle smrti moje ćerke, završila sam na kardiologiji. Jedva sam se izvukla, ali sam pomislila na to da se čitav život borim i upitala se da li sada treba da odustanem i umrem. Odlučila sam da otvorim centar za decu sa smetnjama u razvoju koji nosi naziv po Ziti i Giti. Imamo 25 đaka sa Daunovim sindromom, cerebralnom paralizom i mentalnom retardacijom. Učimo decu da pišu, čitaju. Držimo časove primenjene umetnosti, vokala, a tu je i pomoć psihologa. Invalidi mogu da imaju društveni život. Sada je šesta godina kako nema Zite, a već pet godina postoji naš centar”, priča Zumrijat.Drugoj bliznakinji je dijagnostikovan rak 2019.godine - adenokarcinom drugog stepena. „Gita je tada već radila, nije htela nigde da ide. I rođaci su je odgovarali. Ali ispostavilo se da ima tumor”, priča majka.Gita se vratila iz prestonice posle još jednog pregleda. Trenutno ima remisiju tumora. Ali pored onkologije, postoji mnogo drugih problema.„Svaka tri meseca letimo za Moskvu. To se desi kada se stent začepi, bubreg počne loše da radi, temperatura bude blizu 39 i počnu jaki bolovi. Ako ne pijete antibiotike, nastaje upala”, objašnjava devojka.Sijamska bliznakinja ima rusko državljanstvo, ali ne planira zauvek da ode iz svog sela. Kaže, ovde ima ogromnu porodicu i ne želi da napusti rodno mesto.
kirgizija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, bliznakinje, kirgizija, rusija – društvo, društvo
svet, bliznakinje, kirgizija, rusija – društvo, društvo
Sudbina sijamskih blizanaca iz Kirgizije: Gita pokušava da ostvari sestrine snove /foto/
Tokom 2000-ih godina cela Rusija je pričala o sijamskim blizancima, sestrama Rezahanov iz Kirgizije. Tada su lekari moskovske Filatovske bolnice izvršili uspešnu operaciju i uspeli da ih razdvoje.
Činilo se da je pred devojkama dug i srećan život. Međutim, Zita je stalno bila bolesna i preminula je 2015.godine od višestruke disfunkcije organa. Gita se trenutno bori protiv raka, ali pokušava da ostvari sestrine snove.
Skoro umrla tokom porođaja
Zumrijat Rezahanova, majka Zite i Gite, osećala je da nosi blizance, iako su lekari uporno tvrdili da se razvio samo jedan plod.
„Ovo mi je treća trudnoća i znala sam da nosim blizance, ali ne mogu da razumem kako lekari to nisu mogli da vide na ultrazvuku. Ja sam svakako za njih smislila dva imena. Skoro da sam umrla na porođaju, padala sam u nesvest. Kada se porođaj završio, nisam čula njihove glasove i pomislila sam da su rođeni mrtvi. Doktorka mi je u tom trenutku prišla, otvorila pelenu i pokazala. Nisam mogla da razumem šta je to. U početku nisam ni plakala, samo sam vrištala“, priseća se Zumrijat.
Bliznakinje su rođene u oktobru 1991. godine u selu Džani-Džer koje se nalazi četrdeset kilometara od Biškeka. Njihova porodica je živela u malom naselju u kom nije bilo kvalitetne medicinske nege. Zbog toga se Zumrijat vratila kući dok su bebe ostavljene u bolnici, a zatim poslate u dečiji dom.
„Prvih osam godina živele su tamo. Ali ja sam provodila više vremena sa njima nego sa Ahmedom i Zalinom. Starija deca su stalno govorila kako me uopšte ne viđaju. Sa devojčicama smo prošli pakao. Kod kuće su mogle na miru da umru. Sada kruže priče i negativni komentari od ljudi, poput: „ Dočekala si da Ziti i Giti urade operaciju, pa tek onda da ih vratiš kući.“ Ali, moram da živim sa ovim osudama“, objašnjava Rezahanova.
Sve ove godine, Zumrijat je tražila lekare koji bi pristali da urade rizičnu operaciju njenim ćerkama. Kada bi videla kako ide poštar, molila se da će doći do njene kapije i dati pismo sa odgovorom iz nekih od klinika.
Gita i Zita su se često svađale, a čak i tukle. Jedna je htela da šeta, druga da gleda televizor, jedna da odmara, a drugoj san nije dolazio na oči.
„Ležiš ujutru i čekaš da se sestra probudi. Sve akcije zavise od nje. Obe smo bile jako umorne od takvog načina života“, priseća se Gita. „Ipak, ponekada smo umele lepo da se dogovorimo. „Ja ću deset minuta da gledam film, a onda idemo u šetnju.” Kada nismo uspevale da postignemo dogovor, rešenje bi bila tuča. Ko pobedi, mogao je da bira šta želi da radi“.
Bliznakinje nisu mogle samostalno da hodaju, iako su pokušavale na štakama. Imale su po jednu nogu, ali nije bilo moguće istovremeno upravljati njima.
„Zita se 2001.godine ozbiljno razbolela, lekari su nam rekli da se pripremimo na najgore. Jednom prilikom kada sam došla u bolnicu ,videla sam Ritu kako hrani svoju sestru i govori: „Ako ona umre, ja ću takođe umreti. Shvatila sam da se operacija razdvajanja mora obaviti u svakom slučaju, čak iako neka od njih ne preživi. Jedan život ne bi trebalo da zavisi od drugog. Nisam želela da se završi kao što se desilo sa Dašom i Mašom“, dodaje ona. (Zumrijat misli na sijamske blizance Krivošljapove). Marija je preminula od srčanog udara, dok je Darija umrla od intoksikacije samo sedamnaest sati kasnije. Sestre su imale zajednički sistem cirkulacije.
Bolnica Filatov u Moskvi takođe je odbijala da se blizancima uradi operacija. Ali, Zumrijat nije htela da odustane.
„Upozorila sam ih da neću otići dok ih ne operišu. Objasnili su mi da će ostati teški invalidi. Ali, one su već invalidi, a ovako će svaka od njih imati svoj život. Devojke više nisu mogle, bukvalno su mučile jedna drugu“.
Zitu i Gitu su operisali. Obe su preživele bez obzira na razočaravajući rezultat. One su imale po jednu nogu, jedan bubreg i pola karličnog prstena. Mokraćni kanal i crevo su proveli kroz trbušni zid. Nerazvijena treća noga je uklonjena, dok je sa nje uzeta koža kako bi se zakrpila rana na stomaku.
„Prvo nismo shvatile šta se dogodilo“, govori Gita. „Osetila sam Zitu, iako smo već bile razdvojene. Posle operacije, ruke su mi bile vezane, ali sam nekako uspela da se otkrijem, tražila sam je, nje nije bilo. Briznula sam u plač. Moja sestra je ležala na drugom krevetu, ali ja nju nisam mogla da prepoznam jer je bila otečena, a ni ona mene. Sećam se njenih prvih reči: Moći ću da hodam”.
Zumrijat je pred devojkama pokušavala da bude srećna i da se raduje uspešnoj operaciji, ali je u hodniku bolnice plakala i „udarala glavom o zid“, jer nije mogla da ih gleda tako unakažene.
Sestre su učene da hodaju uz pomoć proteza. Konstrukcija nije bila pričvršćena za patrljak kao obično, nego je zahvatala grudni koš. Posle duge rehabilitacije u Moskvi, Zita i Gita su se vratile kući.
„Završile su školu, ali nisu imale šta da rade, zbog toga su bile tužne“, priseća se njihova majka Zumrijat. Mama im je stalno napominjala onaj period kada su želele na bilo koji način da se zabave, ali samo da budu odvojene jedna od druge.
Zumrijat je kupila knjigu „Nemoj biti tužan“ u kojoj postoji rečenica: “Ako tražiš duševni mir, nauči da razumeš Kuran.“ Bliznakinje su odlučile da počnu sa učenjem. U početku ih nisu primili u medresu, ali je njihova mama pokušala da objasni da će devojke umreti ukoliko ništa ne budu radile.
Zita nije dugo izdržala u medresi: došlo je do prolapsa stome. Operacija nije ništa pomogla i postajalo je sve gore. Ona je umrla 2015.godine od disfunkcije više organa.
„Još uvek ne mogu da se pomirim sa tim da je više nema“, priznaje Gita. Ponekad pogledam u ogledalo i kao da vidim nju u odrazu, kao da mi se čini da je ona sada negde u Moskvi, daleko od nas. Mama, Zita i ja smo smo bile trojke, a sada smo dvojke.“
Gita se upisala na Islamski koledž u Ošu. Sestre su maštale da postanu hafize Kurana koje će napamet znati sveti tekst na arapskom.
„Otišla sam da ostvarim naš zajednički san“, priča Gita.
Ona je sada već hafiza, a takođe predaje arapski jezik.
„Moja majka je ostvarila Zitin drugi san“, dodaje Gita. Njena sestra se nadala da će jednog dana njihovo selo imati centar za decu sa invaliditetom, a sada je otvoren u Džani-Džeru.
„Posle smrti moje ćerke, završila sam na kardiologiji. Jedva sam se izvukla, ali sam pomislila na to da se čitav život borim i upitala se da li sada treba da odustanem i umrem. Odlučila sam da otvorim centar za decu sa smetnjama u razvoju koji nosi naziv po Ziti i Giti. Imamo 25 đaka sa Daunovim sindromom, cerebralnom paralizom i mentalnom retardacijom. Učimo decu da pišu, čitaju. Držimo časove primenjene umetnosti, vokala, a tu je i pomoć psihologa. Invalidi mogu da imaju društveni život. Sada je šesta godina kako nema Zite, a već pet godina postoji naš centar”, priča Zumrijat.
Drugoj bliznakinji je dijagnostikovan rak 2019.godine - adenokarcinom drugog stepena.
„Gita je tada već radila, nije htela nigde da ide. I rođaci su je odgovarali. Ali ispostavilo se da ima tumor”, priča majka.
Gita se vratila iz prestonice posle još jednog pregleda. Trenutno ima remisiju tumora. Ali pored onkologije, postoji mnogo drugih problema.
„Svaka tri meseca letimo za Moskvu. To se desi kada se stent začepi, bubreg počne loše da radi, temperatura bude blizu 39 i počnu jaki bolovi. Ako ne pijete antibiotike, nastaje upala”, objašnjava devojka.
Sijamska bliznakinja ima rusko državljanstvo, ali ne planira zauvek da ode iz svog sela. Kaže, ovde ima ogromnu porodicu i ne želi da napusti rodno mesto.
