https://lat.sputnikportal.rs/20211218/kriptovalute-srbija-prodavnice-nabavka-1132529905.html
Mogu li hleb i mleko da se kupuju digitalnim valutama i u Srbiji
Mogu li hleb i mleko da se kupuju digitalnim valutama i u Srbiji
Sputnik Srbija
U Srbiji bi onlajn nabavka kriptovalutama u supermarketima i drugim radnjama mogla da zaživi uz posredovanje kripto-menjačnica, koje bi kupčeve uplaćene digitalne... 18.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-18T15:35+0100
2021-12-18T15:35+0100
2021-12-18T15:35+0100
ekonomija
ekonomija
kriptovalute
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/01/1132073743_0:200:1920:1280_1920x0_80_0_0_00de326b6fcfa6643b776a821cfb3b62.jpg
U onlajn prodavnici vodećeg lanca super marketa u Hrvatskoj, „Konzum“, od ovog meseca može da se plaća i kriptovalutama. S obzirom na to da „Konzum“ posluje pod okriljem „Fortenova grupe“, koja je proletos postala većinski vlasnik „Merkatora“, čini se da se onlajn plaćanje digitalnim valutama bliži i Srbiji.Iako u „Rodi“ i „Idei“, koje su u vlasništvu „Merkatora“, još ne može da se pazari kriptovalutama, iz „Merkatora“ nisu odbacili pružanje te mogućnosti u narednom periodu.Nabavka kriptovalutama u SrbijiPravni stručnjak za digitalnu imovinu Bogdan Vujović predočava da bi, pod postojećim pravnim okvirom, onlajn nabavka kriptovalutama mogla da bude omogućena i u Srbiji uz posredovanje licenciranih kripto-menjačnica koje bi kupčeve uplaćene digitalne valute, uz proviziju, pretvarale u garantovani fiksni iznos u dinarima i prosleđivale ga prodavcima.Direktor Blokčejn centrale Nikola Korbar smatra da bi onlajn plaćanje kriptovalutama bilo moguće u Srbiji i da bi motivisalo ljude da ulože u digitalne valute, ali da se ne bi obavljalo glavnim kriptovalutama, poput bitkoina i eterijuma, jer su provizije na transakcije tim valutama visoke.„Ne verujem da ćemo videti da ljudi bitkoinom ili eterom plaćaju račune od 500 dinara. S druge strane, s drugim kriptovalutama, poput tetera i solane, može da se radi, jer su provizije zanemarljive. Jasno je da bi ljudi imali neku vrstu sigurnosti ako bi time mogli da plate, jer su mnogi postavljali pitanje kako da time kupe hleb, auto ili stan“, predočava Korbar.Poslovna šansa i digitalni tokeniOsim poslovanja s kriptovalutama, Vujović smatra da bi prodajni lanci trebalo da posluju i s digitalnim tokenima. To bi funkcionisalo tako što bi kupac uplaćivao novac na svoju karticu ili aplikaciju u zamenu za tokene kojima bi kupovao kod izabranog prodavca. Ako tokene ne potroši odmah, mesečno bi mu se obračunavala kamata u vidu dodatnih tokena koji zapravo predstavljaju popust na proizvode tog prodavca.„Na ovaj način potrošači učestvuju u ‘lojalti’ programu u kom mogu da zarade tj. ostvare popust na kupovini proizvoda kod svog trgovca, a trgovac unapred dobija sredstva po mnogo povoljnijim uslovima nego na tržištu kapitala, pri čemu dodatno jača bazu svojih potrošača. O marketinškim efektima ovakvog postupka nema potrebe da govorim“, kaže Vujović.Vujović dodaje da je samo pitanje vremena kada će plaćanje digitalnom imovinom postati standard i da će kompanije koje prve uvedu tu mogućnost imati konkurentsku prednost u odnosu na one koje je uvedu kasnije.Plus za imidž u blokčejn svetuIako omogućavanje onlajn plaćanja kriptovalutama u Srbiji ne bi značajno uticalo na cene tih valuta na tržištu, Korbar ističe da bi ono izuzetno doprinelo imidžu naše zemlje u blokčejn-kripto industriji:Ipak, Korbar veruje da onlajn plaćanje kriptovalutama ne bi privuklo kripto-investitore u Srbiju, već da bi to učinila liberalnija poreska politika, koja je kod nas takva da se prilikom trgovanja digitalnim valutama plaća namet od 15 odsto na kapitalnu dobit.„Ja se iskreno zalažem da Srbija prati model Portugala koji je stavio nula odsto poreza na kripto. Oni su na taj način u Portugal privukli veliki broj kripto-milionera, milijardera, biznismena i firmi koje s druge strane stvaraju izuzetno veliku potrošnju. Imate ljude koji kupuju imanja, automobile i koriste razne proizvode i usluge“, napominje Korbar.
https://lat.sputnikportal.rs/20211213/da-li-ce-trgovinski-lanci-u-srbiji-uskoro-prihvatati-kriptovalute-1132448925.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211205/zakon-o-digitalnoj-imovini-kriptovalute-srbija-1132154334.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
ekonomija, kriptovalute, srbija – ekonomija
ekonomija, kriptovalute, srbija – ekonomija
Mogu li hleb i mleko da se kupuju digitalnim valutama i u Srbiji
U Srbiji bi onlajn nabavka kriptovalutama u supermarketima i drugim radnjama mogla da zaživi uz posredovanje kripto-menjačnica, koje bi kupčeve uplaćene digitalne valute pretvarale u dinare i prosleđivale ih prodavcima. To bi značajno doprinelo imidžu naše zemlje u blokčejn-kripto svetu, ali eksperti smatraju da ima još prostora za poboljšanje.
U onlajn prodavnici vodećeg lanca super marketa u Hrvatskoj, „Konzum“, od ovog meseca može da se plaća i kriptovalutama. S obzirom na to da „Konzum“ posluje pod okriljem „Fortenova grupe“, koja je proletos postala većinski vlasnik „Merkatora“, čini se da se onlajn plaćanje digitalnim valutama bliži i Srbiji.
Iako u „Rodi“ i „Idei“, koje su u vlasništvu „Merkatora“, još ne može da se pazari kriptovalutama, iz „Merkatora“ nisu odbacili pružanje te mogućnosti u narednom periodu.
Nabavka kriptovalutama u Srbiji
Pravni stručnjak za digitalnu imovinu Bogdan Vujović predočava da bi, pod postojećim pravnim okvirom, onlajn nabavka kriptovalutama mogla da bude omogućena i u Srbiji uz posredovanje licenciranih kripto-menjačnica koje bi kupčeve uplaćene digitalne valute, uz proviziju, pretvarale u garantovani fiksni iznos u dinarima i prosleđivale ga prodavcima.
„S aspekta prodavca bilo bi svejedno da li mu je neko platio u digitalnoj imovini ili korišćenjem platne kartice. Podsećam da na ovaj način rizik volatilnosti cena digitalne imovine prelazi na pružaoca usluga i da upravo zbog volatilnosti svojih cena digitalna imovina ne može da postane široko prihvaćeno sredstvo plaćanja, izuzev stabilnih novčića“, ističe Vujović za „Sputnjik“.
Direktor Blokčejn centrale Nikola Korbar smatra da bi onlajn plaćanje kriptovalutama bilo moguće u Srbiji i da bi motivisalo ljude da ulože u digitalne valute, ali da se ne bi obavljalo glavnim kriptovalutama, poput bitkoina i eterijuma, jer su provizije na transakcije tim valutama visoke.
„Ne verujem da ćemo videti da ljudi bitkoinom ili eterom plaćaju račune od 500 dinara. S druge strane, s drugim kriptovalutama, poput tetera i solane, može da se radi, jer su provizije zanemarljive. Jasno je da bi ljudi imali neku vrstu sigurnosti ako bi time mogli da plate, jer su mnogi postavljali pitanje kako da time kupe hleb, auto ili stan“, predočava Korbar.
Poslovna šansa i digitalni tokeni
Osim poslovanja s kriptovalutama, Vujović smatra da bi prodajni lanci trebalo da posluju i s digitalnim tokenima. To bi funkcionisalo tako što bi kupac uplaćivao novac na svoju karticu ili aplikaciju u zamenu za tokene kojima bi kupovao kod izabranog prodavca. Ako tokene ne potroši odmah, mesečno bi mu se obračunavala kamata u vidu dodatnih tokena koji zapravo predstavljaju popust na proizvode tog prodavca.
„Na ovaj način potrošači učestvuju u ‘lojalti’ programu u kom mogu da zarade tj. ostvare popust na kupovini proizvoda kod svog trgovca, a trgovac unapred dobija sredstva po mnogo povoljnijim uslovima nego na tržištu kapitala, pri čemu dodatno jača bazu svojih potrošača. O marketinškim efektima ovakvog postupka nema potrebe da govorim“, kaže Vujović.
Vujović dodaje da je samo pitanje vremena kada će plaćanje digitalnom imovinom postati standard i da će kompanije koje prve uvedu tu mogućnost imati konkurentsku prednost u odnosu na one koje je uvedu kasnije.
Plus za imidž u blokčejn svetu
Iako omogućavanje onlajn plaćanja kriptovalutama u Srbiji ne bi značajno uticalo na cene tih valuta na tržištu, Korbar ističe da bi ono izuzetno doprinelo imidžu naše zemlje u blokčejn-kripto industriji:
„Mi smo već svima na radaru zbog izuzetno velikog broja blokčejn developera po glavi stanovnika. Koliko se sećam, na petom smo mestu, prema istraživanju ‘Startap džinova’. Srbija je, što se tiče regrutera i industrije ljudskih resursa koja zapošljava programere, pri vrhu“.
Ipak, Korbar veruje da onlajn plaćanje kriptovalutama ne bi privuklo kripto-investitore u Srbiju, već da bi to učinila liberalnija poreska politika, koja je kod nas takva da se prilikom trgovanja digitalnim valutama plaća namet od 15 odsto na kapitalnu dobit.
„Ja se iskreno zalažem da Srbija prati model Portugala koji je stavio nula odsto poreza na kripto. Oni su na taj način u Portugal privukli veliki broj kripto-milionera, milijardera, biznismena i firmi koje s druge strane stvaraju izuzetno veliku potrošnju. Imate ljude koji kupuju imanja, automobile i koriste razne proizvode i usluge“, napominje Korbar.
