https://lat.sputnikportal.rs/20211217/moze-li-vasington-da-okupi-globalnu-koaliciju-protiv-moskve-i-pekinga-1132516719.html

Može li Vašington da okupi globalnu koaliciju protiv Moskve i Pekinga?

Može li Vašington da okupi globalnu koaliciju protiv Moskve i Pekinga?

Sputnik Srbija

Na putu ka novim dometima svog licemerja, dok čeka da joj njen najbliži saveznik, Velika Britanija, izruči najpoznatijeg političkog zatvorenika na svetu... 17.12.2021, Sputnik Srbija

2021-12-17T22:01+0100

2021-12-17T22:01+0100

2021-12-18T12:35+0100

svet

svet

komentari i analitika

rusija

kina

džozef bajden

amerika

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

džulijan asanž

analize i mišljenja

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0f/1132517107_0:156:963:698_1920x0_80_0_0_f9969d1459fb0045d40639dd8fab55fa.png

Bio je to samo jedan geopolitički trik, iznenađujuće otvoreno je prokomentarisao magazin „Tajm“, opisavši okupljanje koje je upriličio predsednik SAD Džozef Bajden kao „vrhunac hipokrizije“. To možda i nije preterano oštra ocena, već i stoga što je ovogodišnje Globalno istraživanje stavova pokazalo da svega 19 odsto Amerikanaca — i 18 odsto Francuza, i tek 15 odsto Nemaca i Japanaca — smatra da Amerika predstavlja „dobar model demokratije“.Prelomna tačka njihove istorijeBez obzira na to, portal „Politiko“ objasniće da je cilj dvodnevnog samita bio da se „svetu pokaže kako je demokratija i dalje najidealniji sistem vladavine, te da se učesnici ohrabre da ostanu na demokratskom putu“.„Nalazimo se na prelomnoj tački naše istorije“, upozorio ih je, (melo)dramatično, domaćin Bajden. „Hoćemo li dozvoliti da ljudska prava i demokratija nastave da nazaduju? Ili ćemo svi zajedno imati vizije i hrabrosti da još jednom povedemo marš ljudskog napretka i ljudske slobode?“Bela kuća je najavila i da će investirati 424 miliona dolara „u novu inicijativu za podsticanje demokratije širom sveta, uključujući“, kako je navedeno, „i podršku nezavisnim medijima“. Što zvuči krajnje cinično, imajući u vidu gotovo dva veka robije po Zakonu o špijunaži, koji sve ozbiljnije prete osnivaču „Vikiliksa“; Asanžova otkrića američkih ratnih zločina i korupcije u vrhu vladajuće partije u SAD ne spadaju u onu vrstu novinarstva koju vlast u Vašingtonu voli da finansira i da ga naziva nezavisnim...Spisak zvanica„Amerika koristi demokratiju kao pokriće i sredstvo za sprovođenje svojih geopolitičkih ciljeva, ugnjetavanje drugih zemalja i podelu sveta u korist sopstvenih interesa“, primetilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.Kina, naravno, nije bila na spisku pozvanih. Očekivano, ni Rusija. Pakistan je pozivnicu dobio, ali je odbio.Na Samit za demokratiju nisu bile pozvane ni dve američke NATO saveznice, Turska i Mađarska, jer njihovi lideri, kako tumači „Politiko“, „već godinama potkopavaju svoje demokratske institucije uprkos prekorima SAD. Ali Poljska je dobila pozivnicu, iako su i tamo slične antidemokratske snage već godinama u usponu. Jedan verovatni razlog za to? SAD smatraju korisnim da budu uz zemlju suočenu s agresivnim potezima na svojoj granici s ruskom saveznicom Belorusijom“.Konferencija je „evidentni proizvod hladnoratovskog mentaliteta“ koji će „podstaći ideološke konfrontacije i jaz u svetu, stvarajući nove linije podele“, ocenili su, u zajedničkom tekstu u magazinu „Nešenel interest“, ruski i kineski ambasador u Vašingtonu, Anatolij Antonov i Ćin Gang. Uz opomenu: „Dovoljno je ratova i nereda u svetu koji dokazuju da širenje takozvane demokratije ozbiljno ugrožava regionalni i međunarodni mir, bezbednost i stabilnost. Bombardovanje Jugoslavije, vojne intervencije u Iraku, Avganistanu i Libiji i njihova ’demokratska transformacija‘ nisu proizveli ništa osim štete“.„Koliko god Bela kuća govorila o demokratiji, ovo okupljanje zapravo je bilo posvećeno stvaranju koalicije protiv Kine i Rusije“, potvrdio je i magazin „Tajm“ ocene dvojice ambasadora. I ozbiljno skrenuo pažnju: „Bajden želi da se pretvara da demokratija gubi bitku s autokratijom zbog Kine i Rusije... Ali nema globalnog nadmetanja između demokratije i autokratije. Ta borba je u potpunosti unutrašnja i blesavo je pretvarati se da je drugačije... Raste percepcija da se nešto pokvarilo u zapadnom modelu. Često citirana studija dvojice istraživača s Prinstona pokazala je da obični Amerikanci bukvalno nemaju nikakvog uticaja na odluke koje donose političari. Oni se nalaze pod uticajem ekonomskih elita i malih interesnih grupa.“Kriza zapadnog modelaŠta se to pokvarilo u zapadnom modelu demokratije? Može li Bajdenov Samit za demokratiju to da popravi? I čemu je zapravo on trebalo da posluži?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i istoričar Saša Adamović.„Na Zapadu postoji ozbiljna kriza demokratije koju je sam Zapad i izazvao. Postoji sve veće nepoverenje u same osnove tog sistema, u kome su danas ugroženi i sloboda govora i sloboda političkog delovanja svima koji se ne uklapaju u mejnstrim mišljenje koje diktiraju političari i tehnokrate“, napominje Obrad Kesić. „Otuda je i sam samit bio samo predstava, organizovana pre svega iz unutrašnjih političkih razloga, koja je trebalo da pokaže da se Amerika vraća i da preuzima liderstvo u zapadnom svetu. Dok sramotna presuda koja je izrečena Džulijanu Asanžu pokazuje da sve ono što su na Bajdenovom samitu izrekli predstavnici zapadnih zemalja predstavlja obično licemerje.“Na to licemerja ukazala je i Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova, koja je ironično primetila da je „Zapad dostojno obeležio Međunarodni dan ljudskih prava i završetak ’Samita za demokratiju‘“, tako što je sud u Londonu doneo odluku o ekstradiciji Asanža Americi.Saša Adamović primećuje i da, pored zapadne, postoje i demokratije drugačijeg tipa, „kao što su neliberalna demokratija u Mađarskoj ili suverena demokratija u Rusiji, ali izgleda da su to ’politički nekorektne‘ demokratije pa Zapad zato i ne želi da ih prizna“.Saša Adamović današnji zapadni model opisuje kao „demokratski totalitarizam“, dok je spomenuto istraživanje dvojice autora s Prinstona (Martin Gilens i Bendžamin Pejdž), nakon analize 1.800 političkih pitanja i načina na koji su ona rešavana tokom 2 decenije, došlo se do zaključka da Amerika i nije demokratija već oligarhija, jer uticaj na donošenje odluka nemaju obični građani, već malobrojna i prebogata elita.Te je stoga potpuno jasno zašto magazin „Tajm“ konstatuje: „Nije iznenađenje što 85 odsto Amerikanaca sad kaže da njihov politički sistem mora da se menja. Oni su temeljno razočarani svojim vladajućim strukturama i to nije zato što Kina i Rusija obećavaju bolju alternativu, ili stoga što su uspešno napravile zaveru da potkopaju poverenje u demokratiju, već su razočarani zbog onoga što su demokratije same sebi učinile.“„Najveći izazov, kako za Bajdena, tako i za evropske lidere, jeste upravo taj problem nepoverenja koje postoji među njihovim građanima prema sopstvenom političkom sistemu i sopstvenim vladama... Možda još od američkog Građanskog rata u Americi nije bilo ovolike pretnje tamošnjoj demokratiji, ali ta pretnja ponovo dolazi iznutra, a ne spolja. A pokušaj establišmenta da predstavi da je sve u najboljem redu i da sistem funkcioniše, čitavu situaciju može samo da pogorša“, smatra Obrad Kesić.Koalicija protiv Rusije i KineA spoljnopolitičku dimenziju samita ponajbolje je definisao magazin „Tajm“, koji je jezgrovito konstatovao: „Sve se svodi na geopolitiku... Suština ovog okupljanja je stvaranje koalicije protiv Kine i Rusije.“„Nastojanje Bele kuće bilo je da na samitu okupi države koje će se suprotstaviti Rusiji i Kini kao najvažnijim geopolitičkim takmacima Amerike... I ranije se govorilo o ideji formiranja nekakvih novih Ujedinjenih nacija, u kojima valjda niko osim Sjedinjenih Država ne bi imao pravo veta, međutim, svet se promenio i jasno je da tako nešto nije moguće, ako je ikada i bilo. Bajdenov samit možda je imao nekakav propagandni značaj na unutrašnjem planu, ali, na planu spoljne politike, on nije postigao ništa. O tome, uostalom, najrečitije govori primer Indije, koja je, samo dan uoči tog samita protiv Rusije i Kine, s Rusijom sklopila fenomenalan desetogodišnji ugovor o vojnoj saradnji“, zaključuje Saša Adamović.

kina

amerika

2021

Vesti

sr_RS

svet, komentari i analitika, rusija, kina, džozef bajden, amerika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, džulijan asanž, analize i mišljenja