https://lat.sputnikportal.rs/20211216/evropski-parlament-usvojio-rezoluciju-o-ukrajini-uvesti-rusiji-ostre-sankcije-1132535813.html
Evropski parlament usvojio rezoluciju o Ukrajini: Uvesti Rusiji oštre sankcije
Evropski parlament usvojio rezoluciju o Ukrajini: Uvesti Rusiji oštre sankcije
Sputnik Srbija
Evropski parlament usvojio rezoluciju o Ukrajini: Uvesti Rusiji oštre sankcije
2021-12-16T17:43+0100
2021-12-16T17:43+0100
2021-12-16T17:43+0100
rusija
rusija
evropska unija (eu)
ukrajina
evropski parlament
sankcije rusiji
rusija – politika
rusija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110923/10/1109231041_0:164:3061:1885_1920x0_80_0_0_f35a9aafac69c1b64db3c8411fda8139.jpg
U odobrenoj rezoluciji EP, između ostalog, poziva se visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj da „osigura da Savet EU bude obavešten o aktivnostima Rusije“.U rezoluciji se navodi da „Savet EU mora da bude spreman da brzo usaglasi dalje zajedničke korake koje se, između ostalog, odnose na usvajanje oštrih ekonomskih i finansijskih sankcija, u bliskoj koordinaciji sa SAD i zemljama NATO-a, kao i drugim partnerima“. Parlamentarci takođe smatraju da je važno da EU koordiniše svoje poteze sa Kijevom.Sankcije u slučaju eskalacije u Ukrajini, prema mišljenju evroposlanika, moraju da obuhvate proširenje spiska fizičkih lica za koje će važiti zamrzavanje kompletne imovine u EU i zabrana putovanja.U rezoluciji se napominje da bi „prvi hitan korak u slučaju ruske agresije u Ukrajini trebalo da bude ukidanje putovanja i bezviznog režima svima koji imaju ruske diplomatske pasoše, sa izuzetkom akreditovanih diplomata“.Poslanici su takođe još jednom pozvali EU da preduzme mere za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskih energetskih resursa, da se uzdrži od puštanja u rad projekta „Severni tok 2“ i da uvede globalni režim sankcija za korupcionaške zločine.Ranije je šefica EU Ursula fon der Lajen pred poslanicima Evropskog parlamenta izjavila da je Evropska unija spremna da sarađuje sa partnerima, uključujući i SAD, na proširivanju sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije situacije u Ukrajini.Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlj je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese. U Rusiji su ove optužbe u više navrata demantovane, ističući da se uglavnom koriste kao izgovor za dovođenje više snaga i tehnike NATO-a na granice zemlje.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110923/10/1109231041_164:0:2895:2048_1920x0_80_0_0_1b67249fa7265be4ce9d16ec5b87eb4e.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
evropski parlament usvojio rezoluciju o ukrajini: uvesti rusiji oštre sankcije, evropski parlament, rezolucija o ukrajini, rusija, ukrajina, eu, sankcije
evropski parlament usvojio rezoluciju o ukrajini: uvesti rusiji oštre sankcije, evropski parlament, rezolucija o ukrajini, rusija, ukrajina, eu, sankcije
Evropski parlament usvojio rezoluciju o Ukrajini: Uvesti Rusiji oštre sankcije
Poslanici Evropskog parlamenta su na plenarnoj sednici većinom glasova usvojili rezoluciju o situaciji na granicama Ukrajine, kojom apeluju na Evropsku uniju da se pripremi za uvođenje oštrih sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije, pokazali su rezultati glasanja.
Prema rezultatima, za rezoluciju je glasalo 548 parlamentaraca, protiv je bilo 69 poslanika, a uzdržano 54.
U odobrenoj rezoluciji EP, između ostalog, poziva se visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj da „osigura da Savet EU bude obavešten o aktivnostima Rusije“.
U rezoluciji se navodi da „Savet EU mora da bude spreman da brzo usaglasi dalje zajedničke korake koje se, između ostalog, odnose na usvajanje oštrih ekonomskih i finansijskih sankcija, u bliskoj koordinaciji sa SAD i zemljama NATO-a, kao i drugim partnerima“. Parlamentarci takođe smatraju da je važno da EU koordiniše svoje poteze sa Kijevom.
Sankcije u slučaju eskalacije u Ukrajini, prema mišljenju evroposlanika, moraju da obuhvate proširenje spiska fizičkih lica za koje će važiti zamrzavanje kompletne imovine u EU i zabrana putovanja.
Pored toga, predlaže se „isključivanje Rusije sa platnog sistema SVIFT, što će povući za sobom isključenje ruskih kompanija sa međunarodnog finansijskog tržišta“. Naglašeno je da je neophodno da takve mere utiču i na „važne sektore ruske privrede“.
U rezoluciji se napominje da bi „prvi hitan korak u slučaju ruske agresije u Ukrajini trebalo da bude ukidanje putovanja i bezviznog režima svima koji imaju ruske diplomatske pasoše, sa izuzetkom akreditovanih diplomata“.
Poslanici su takođe još jednom pozvali EU da preduzme mere za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskih energetskih resursa, da se uzdrži od puštanja u rad projekta „Severni tok 2“ i da uvede globalni režim sankcija za korupcionaške zločine.
Ranije je šefica EU Ursula fon der Lajen pred poslanicima Evropskog parlamenta izjavila da je Evropska unija spremna da sarađuje sa partnerima, uključujući i SAD, na
proširivanju sankcija protiv Rusije u slučaju eskalacije situacije u Ukrajini.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja
„agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog povećavanja snaga NATO-a u Evropi. Kremlj je isticao da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemarivati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese.
U Rusiji su ove optužbe u više navrata demantovane, ističući da se uglavnom koriste kao izgovor za
dovođenje više snaga i tehnike NATO-a na granice zemlje.