https://lat.sputnikportal.rs/20211214/startapovi-u-srbiji-na-jednoroge-cemo-jos-sacekati-ali-andjeli-su-sasvim-izvesni-1132467206.html
Startapovi u Srbiji: Na „jednoroge“ ćemo još sačekati, ali „anđeli“ su sasvim izvesni
Startapovi u Srbiji: Na „jednoroge“ ćemo još sačekati, ali „anđeli“ su sasvim izvesni
Sputnik Srbija
Srbija bi za tri godine trebalo da utrostruči broj startapova, što bi po ocenama domaćih, ali i inostranih stručnjaka, trebalo da bude ostvariv cilj. Da li ćemo... 14.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-14T18:30+0100
2021-12-14T18:30+0100
2022-08-26T13:09+0200
ekonomija
ekonomija
strategija
investiranje
start-ap
srbija – ekonomija
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/09/1124806920_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e94c47c65de873af42b68a223d36541b.jpg
Strategija razvoja startap ekosistema, koju je Vlada Srbije nedavno usvojila, trebalo bi da podstakne početnike u poslovanju na osnivanje novih preduzeća, pre svega onih inovativnih sa uslovima za brz ekonomski rast.Prema septembarskom biltenu „Kvartalni monitor“ Ekonomskog fakulteta u Beogradu, IT sektor, čiji najznačajniji deo čine upravo tehnološka startap preduzeća, nastavio je rast iz vremena pre pandemije. A te 2019. vrednost izvoza IT sektora bila je 1,4 milijarde evra. Iste godine Srbija je stavljena na globalnu Startap blink mapu, a prema izveštaju globalne kompanije „Startap džinom“, koja sarađuje sa više od 300 startap zajednica u svetu, Srbija je beležila najveći rast registrovanih inovativnih preduzeća u svetu.„Fajnenšel tajms“ i „Ekonomist“ o startapovima u SrbijiStručnjak za startapove Vladimir Radovanović iz Centra za programe podrške privredi mikro, malim i srednjim preduzećima u Privrednoj komori Srbije kaže za Sputnjik da već dovoljno govori to što su o našem startap ekosistemu pisali ugledni časopisi Fajnenšel tajms“ i Ekonomist“. Oni ističu da smo mi sigurno broj jedan u regionu, ako ne i šire, po pitanju direktnih stranih investicija. Od ukupnih u regionu, trenutno 60 odsto dolazi u Srbiju.Kao naše glavne adute su, kaže, prepoznali, pre svega, kvalitetnu IT zajednicu, kvalitetno obrazovanje, što dalje implicira ka kvalitetno obavljenom poslu.Sada između 200 i 400 startapovaKada imamo više registrovanih subjekata, to će više doprineti našem BDP-u, ali nam i doneti ne samo regionalnu, nego globalnu prepoznatljivost. A to znači i lakši dolazak novih investitora, objašnjava naš sagovornik.On napominje da sada brojimo između 200 i 400 registrovanih startapova, a vrednost našeg startap sistema je negde oko pola milijarde dolara. Trenutno im, kaže, nedostaju izvori finansiranja u ranoj fazi razvoja, imajući u vidu da se, generalno, satrtapovi tretiraju kao rizični kapitali. Pogotovo kada je reč o onima koje otvaraju oni koji nemaju poslovnu istoriju, a to znači vrlo ograničeno finansiranje te grupe privrednih subjekata.Po rečima stručnjaka iz PKS, ono što ohrabruje je da je u proteklom periodu sve više kako javnih, tako i privatnih programa koji podržavaju startapove u toj ranoj fazi.I sada postoje olakšice„Trenutno, sami startapovi ili IT kompanije koje sprovode inovacije imaju mogućnost 75 odsto oslobađanja taksi na poreze i doprinose. Istovremeno, osnivači startap kompanija u Srbiji imaju pravo na oslobađanje svih poreza na zarade tokom prve tri godine poslovanja“, napominje naš sagovornik.Jedna od mera je i oslobađanje poreza na prihod od intelektualne svojine proizvedene u Srbiji u iznosu od 80 odsto. To je nešto što se faktički već primenjuje i to se odnosi specifično na inovativna preduzeća, na ona koja se bave razvojem intelektualne svojine, odnosno istraživanjem i razvojem.Na pitanje kakve će nove pogodnosti da donese Strategija, on kaže da su svakako u pitanju poreski podsticaji koji će u velikoj meri olakšati poslovanje startapa. Biće, takođe, omogućeno njihovo bolje finansiranje, čime će se baviti za to posebno osnovan fond.Jednorozi i anđeoske investicije„Anđeoske investicije su one koje proizilaze iz privatnog kapitala. Reč je, uglavnom, o fizičkim licima koja imaju određeni kapital koji žele da ulože u potencijalne ’jednoroge‘. Jednorozi su firme koje imaju ogroman potencijal da skaliraju, poboljšavaju prodaju ne samo na našem tržištu, nego i da izađu i naprave prodaju i na inostranom tržištu“, ukazao je Radovanović.On je objasnio da je „jednorog“ definisan kao startap čija je vrednost veća od milijardu dolara, dok se „investitorima anđelima“ smatraju oni koji su prepoznali inovativan, dobar proizvod koji će imati prođu na tržištima i zato ga finansiraju u zamenu za udeo u vlasništvu, ili za učešće u menadžmentu startapa.Radovanović podseća da je naš najpoznatiji, globalno prepoznat startap kompanija „Nordeus“, u vlasništvu četvorice naših mladih IT stručnjaka, osnovana 2010. godine. U junu ove godine prodat je američkoj kompaniji „Tejk tu interaktiv softver“ za 378 miliona dolara. Mnoge je iznenadila visina akvizicije kakva u Srbiji nije bila viđena.Dostižan ciljOn ističe da je iz godine u godinu sve više uspešnih domaćih startapova koji uz zastupljenost na tržištu privlače velike kompanije da ulažu u njih, da imaju udeo u vlasništvu, da ulaze sa njima u partnerstvo.„Imajući u vidu da se u velikoj meri pomaže domaći startap ekosistem, čemu će dodatno doprineti Strategija kao jedan od stimulansa razvoja startapova, ali i s obzirom na rezultate vidljive u prethodnom periodu, mislim da ćemo dostići taj zacrtani cilj i ući u rang razvojnog startap ekosistema“, kaže Radovanović za Sputnjik.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
startegija za podršku osnivanju startapova, ulaganja u nove inovativne firme, podrška infrastrukturi i finansiranje startapova, fond za finasiranje startapova, srbija beležila najveći rast registrovanih inovativnih preduzeća u svetu, kvalitetni it stručnjaci i obrazovanje, za trio godine trostruko više startapova, dostižan cilj uz ulaganja države i investicionih anđela,
startegija za podršku osnivanju startapova, ulaganja u nove inovativne firme, podrška infrastrukturi i finansiranje startapova, fond za finasiranje startapova, srbija beležila najveći rast registrovanih inovativnih preduzeća u svetu, kvalitetni it stručnjaci i obrazovanje, za trio godine trostruko više startapova, dostižan cilj uz ulaganja države i investicionih anđela,
Startapovi u Srbiji: Na „jednoroge“ ćemo još sačekati, ali „anđeli“ su sasvim izvesni
18:30 14.12.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022) Srbija bi za tri godine trebalo da utrostruči broj startapova, što bi po ocenama domaćih, ali i inostranih stručnjaka, trebalo da bude ostvariv cilj. Da li ćemo odgajiti i „jednoroga“, startap težak najmanje milijardu dolara, to je još upitno, ali da će biti prostora za „anđele“, investitore u nova inovativna preduzeća, sasvim je izvesno.
Strategija razvoja startap ekosistema, koju je Vlada Srbije nedavno usvojila, trebalo bi da podstakne početnike u poslovanju na osnivanje novih preduzeća, pre svega onih inovativnih sa uslovima za brz ekonomski rast.
Prema septembarskom biltenu „Kvartalni monitor“ Ekonomskog fakulteta u Beogradu, IT sektor, čiji najznačajniji deo čine upravo tehnološka startap preduzeća, nastavio je rast iz vremena pre pandemije. A te 2019. vrednost izvoza IT sektora bila je 1,4 milijarde evra. Iste godine Srbija je stavljena na globalnu Startap blink mapu, a prema izveštaju globalne kompanije „Startap džinom“, koja sarađuje sa više od 300 startap zajednica u svetu, Srbija je beležila najveći rast registrovanih inovativnih preduzeća u svetu.
„Fajnenšel tajms“ i „Ekonomist“ o startapovima u Srbiji
Stručnjak za startapove Vladimir Radovanović iz Centra za programe podrške privredi mikro, malim i srednjim preduzećima u Privrednoj komori Srbije kaže za Sputnjik da već dovoljno govori to što su o našem startap ekosistemu pisali ugledni časopisi Fajnenšel tajms“ i Ekonomist“. Oni ističu da smo mi sigurno broj jedan u regionu, ako ne i šire, po pitanju direktnih stranih investicija. Od ukupnih u regionu, trenutno 60 odsto dolazi u Srbiju.
Kao naše glavne adute su, kaže, prepoznali, pre svega, kvalitetnu IT zajednicu, kvalitetno obrazovanje, što dalje implicira ka kvalitetno obavljenom poslu.
„Ova Strategija je namenjena za period 2021—2025. godina sa krajnjim ciljem da se domaći startap ekosistem dovede do rzvojne faze da broji između 800 i 1.200 startapova. Posebni ciljevi tog dokumenta su podizanje startap kapaciteta kroz obrazovne programe, unapređenje infrastrukture, kao i finansiranje startapova. Takođe i unapređenje uslova za njihovo poslovanje i promocija startap kulture i globalne prepoznatljivosti našeg startap ekosistema“, kaže Radovanović.
Sada između 200 i 400 startapova
Kada imamo više registrovanih subjekata, to će više doprineti našem BDP-u, ali nam i doneti ne samo regionalnu, nego globalnu prepoznatljivost. A to znači i lakši dolazak novih investitora, objašnjava naš sagovornik.
On napominje da sada brojimo između 200 i 400 registrovanih startapova, a vrednost našeg startap sistema je negde oko pola milijarde dolara. Trenutno im, kaže, nedostaju izvori finansiranja u ranoj fazi razvoja, imajući u vidu da se, generalno, satrtapovi tretiraju kao rizični kapitali. Pogotovo kada je reč o onima koje otvaraju oni koji nemaju poslovnu istoriju, a to znači vrlo ograničeno finansiranje te grupe privrednih subjekata.
Po rečima stručnjaka iz PKS, ono što ohrabruje je da je u proteklom periodu sve više kako javnih, tako i privatnih programa koji podržavaju startapove u toj ranoj fazi.
„Trenutno, sami startapovi ili IT kompanije koje sprovode inovacije imaju mogućnost 75 odsto oslobađanja taksi na poreze i doprinose. Istovremeno, osnivači startap kompanija u Srbiji imaju pravo na oslobađanje svih poreza na zarade tokom prve tri godine poslovanja“, napominje naš sagovornik.
Jedna od mera je i oslobađanje poreza na prihod od intelektualne svojine proizvedene u Srbiji u iznosu od 80 odsto. To je nešto što se faktički već primenjuje i to se odnosi specifično na inovativna preduzeća, na ona koja se bave razvojem intelektualne svojine, odnosno istraživanjem i razvojem.
Na pitanje kakve će nove pogodnosti da donese Strategija, on kaže da su svakako u pitanju poreski podsticaji koji će u velikoj meri olakšati poslovanje startapa. Biće, takođe, omogućeno njihovo bolje finansiranje, čime će se baviti za to posebno osnovan fond.
Jednorozi i anđeoske investicije
„Anđeoske investicije su one koje proizilaze iz privatnog kapitala. Reč je, uglavnom, o fizičkim licima koja imaju određeni kapital koji žele da ulože u potencijalne ’jednoroge‘. Jednorozi su firme koje imaju ogroman potencijal da skaliraju, poboljšavaju prodaju ne samo na našem tržištu, nego i da izađu i naprave prodaju i na inostranom tržištu“, ukazao je Radovanović.
On je objasnio da je „jednorog“ definisan kao startap čija je vrednost veća od milijardu dolara, dok se „investitorima anđelima“ smatraju oni koji su prepoznali inovativan, dobar proizvod koji će imati prođu na tržištima i zato ga finansiraju u zamenu za udeo u vlasništvu, ili za učešće u menadžmentu startapa.
Radovanović podseća da je naš najpoznatiji, globalno prepoznat startap kompanija „Nordeus“, u vlasništvu četvorice naših mladih IT stručnjaka, osnovana 2010. godine. U junu ove godine prodat je američkoj kompaniji „Tejk tu interaktiv softver“ za 378 miliona dolara. Mnoge je iznenadila visina akvizicije kakva u Srbiji nije bila viđena.
On ističe da je iz godine u godinu sve više uspešnih domaćih startapova koji uz zastupljenost na tržištu privlače velike kompanije da ulažu u njih, da imaju udeo u vlasništvu, da ulaze sa njima u partnerstvo.
„Imajući u vidu da se u velikoj meri pomaže domaći startap ekosistem, čemu će dodatno doprineti Strategija kao jedan od stimulansa razvoja startapova, ali i s obzirom na rezultate vidljive u prethodnom periodu, mislim da ćemo dostići taj zacrtani cilj i ući u rang razvojnog startap ekosistema“, kaže Radovanović za Sputnjik.
