https://lat.sputnikportal.rs/20211213/film-koji-otkriva-kako-su-bitlsi-boraveci-u-valjevu-culi-staru-srpsku-pesmu-i-od-nje-napravili--hit-1132441106.html
Film koji otkriva kako su „Bitlsi“ boraveći u Valjevu čuli staru srpsku pesmu i od nje napravili hit
Film koji otkriva kako su „Bitlsi“ boraveći u Valjevu čuli staru srpsku pesmu i od nje napravili hit
Sputnik Srbija
U selu Sandalj pokraj Valjeva rođena je baba Džordža Harisona, zbog čega su „Bube“ posetile Valjevo. Svedoci kažu da su pili „Srbijankine“ sokove, i da je, kad su... 13.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-13T19:19+0100
2021-12-13T19:19+0100
2021-12-13T19:19+0100
kultura
valjevo
bitlsi
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112242/31/1122423123_0:0:2791:1571_1920x0_80_0_0_185e887c1d505b612411118bd4679401.jpg
Tada se i Džon Lenon tajno sastao sa Titom u okolini Jadra i dogovorio važnu „akciju“… Ovo su samo neke od priča iz dokumentarnog filma „Bitlvanija“.Reditelj ovog ostvarenja Rastko Šejić napravio je film o grupi stvaralaca i poštovalaca pop kulture u Valjevu koja je 2014. godine stvorila festival „Bitlvaniju“, jedan od najinventivnijih u Srbiji, povodom 50 godina od nastanka „Bitlsa“. Festival je simbolično otpočeo život na dan kada je izvršen atentat na Džona Lenona. „Film ’Bitlvanija’ je divno podsećanje na pop kulturu koja je živela na prostoru bivše Jugoslavije i koja i dalje živi. U radu je angažovan veliki broj ljudi što govori i o odnosu prema istoriji, kulturi, ali i jednom od najvećih bendova u istoriji muzike“, kaže za Sputnjik Rastko Šejić. „Ob-La-Di, Ob-La-Da“ obrada stare srpske pesme Legenda o Bitlsima i Valjevu nastala je 2014. godine kada je Slavan Batoćanin, poznat kao „kralj duvan-čvaraka“ i poštovalac popularnog benda želeo da obeleži dan kada je ubijen Džon Lenon, 8. decembra. Batoćanin je zajedno sa Zoranom Mujbegovićem, akademskim slikarom, stvorio priču o boravku „Bitlsa“ u Valjevu i tom prilikom napravili su izložbu fotografija. „Priča kaže da je baba Džordža Harisona rodom iz Sandalja, sela u blizini Valjeva. Otuda sam napravio fotografije, odnosno foto-montažu Džordža, Džona, Pola i Ringa iz šezdesetih godina na lokacijama u valjevskim brdima, na ulicama, u gradu. I tako je sve počelo“, otkriva za Sputnjik Zoran Mujbegović, jedan od idejnih tvoraca „Bitlvanije“. Priča se, međutim, tu ne završava. Svaka je naredna manifestacija pratila nove storije o boravku „Bitlsa“ u Valjevu, pa su nove izložbe bile posvećene artefaktima – predmetima koje su članovi čuvenih „Buba“ slučajno zaboravili prilikom posete Srbiji. Oni pokazuju kako su Džon, Pol, Džordž i Ringo uživali u „Srbijankinim“ sokovima od višnje, kako je Pol Makartni popravljao potpeticu čizme u obućarskoj radnji Gavrila Gavrića, ali i da je pesma „Ob-La-Di, Ob-La-Da“ obrada stare srpske pesme „Opa ti, opa ja, guraj dalje bre“. Pretpostavlja se da su tu pesmu „Bitlsi“ čuli na vašaru u Valjevu, napisali tekst na engleskom jeziku i ritmički je probacili na rege ritam. Tajni susret s Titom „Sandalj je do Prvog svetskog rata bio jedan od najvećih izvoznika žira. To je bila idealna prilika da se osmisli priča kako se Tito, kada je otvarao spomenik Stevanu Filipoviću na Jadru, šezdesetih godina krišom sastao s Džonom Lenonom. Oni su tada dogovorili akciju koju su kasnije Lenon i Joko Ono promovisali tako što su slali seme žira predsednicima širom zemaljske kugle“, navodi Mujbegović. Reditelj Rastko Šejić u dokumentarcu „Bitlvanija“ ne dovodi u sumnju da se sve ovo zaista desilo i potkrepljuje to svedočenjem mnogih Valjevaca. On ističe da je za njega ovo način da se muzika i ikonografija „Bitlsa“ čuva u svim generacijama u Srbiji. „Nama se Valjevo otvorilo, ljudi su željni razgovora i imaju šta da kažu i pokažu. Naši sagovornici u filmu bili su i doktori nauka, umetnici, profesori, ali i đaci osnovnih i srednjih škola koji i danas slušaju 'Bitlse'“, navodi Šejić. On smatra da je u filmu data i slika vitalnosti urbane kulture. Iako je naglašeno da je „Bitlvanija“ umetnički performans, nastao iz optimizma, potrebe i želje za igrom, mnogi i danas smatraju da su „Bitlsi“ zaista boravili u Valjevu. Sedam godina koliko postoji „Bitlvanija“ malo je da priča postane legenda, ali upravo se to događa. Zašto je to tako, jednostavno je objasnio Mujbegović: „Nije reč o tome šta je istina ili ne, već u šta ljudi žele da veruju. Oni žele da veruju da su ’Bitlsi’ bili u Valjevu i tu su ostali“.
valjevo
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, valjevo, bitlsi, društvo
kultura, valjevo, bitlsi, društvo
Film koji otkriva kako su „Bitlsi“ boraveći u Valjevu čuli staru srpsku pesmu i od nje napravili hit
U selu Sandalj pokraj Valjeva rođena je baba Džordža Harisona, zbog čega su „Bube“ posetile Valjevo. Svedoci kažu da su pili „Srbijankine“ sokove, i da je, kad su čuli staru srpsku pesmu „Opa ti, opa ja“, baš tu nastao jedan od njihovih hitova.
Tada se i Džon Lenon tajno sastao sa Titom u okolini Jadra i dogovorio važnu „akciju“… Ovo su samo neke od priča iz dokumentarnog filma „Bitlvanija“.
Reditelj ovog ostvarenja Rastko Šejić napravio je film o grupi stvaralaca i poštovalaca pop kulture u Valjevu koja je 2014. godine stvorila festival „Bitlvaniju“, jedan od najinventivnijih u Srbiji, povodom 50 godina od nastanka „Bitlsa“. Festival je simbolično otpočeo život na dan kada je izvršen atentat na Džona Lenona.
„Film ’Bitlvanija’ je divno podsećanje na pop kulturu koja je živela na prostoru bivše Jugoslavije i koja i dalje živi. U radu je angažovan veliki broj ljudi što govori i o odnosu prema istoriji, kulturi, ali i jednom od najvećih bendova u istoriji muzike“, kaže za Sputnjik Rastko Šejić.
„Ob-La-Di, Ob-La-Da“ obrada stare srpske pesme
Legenda o Bitlsima i Valjevu nastala je 2014. godine kada je Slavan Batoćanin, poznat kao „kralj duvan-čvaraka“ i poštovalac popularnog benda želeo da obeleži dan kada je ubijen Džon Lenon, 8. decembra. Batoćanin je zajedno sa Zoranom Mujbegovićem, akademskim slikarom, stvorio priču o boravku „Bitlsa“ u Valjevu i tom prilikom napravili su izložbu fotografija.
„Priča kaže da je baba Džordža Harisona rodom iz Sandalja, sela u blizini Valjeva. Otuda sam napravio fotografije, odnosno foto-montažu Džordža, Džona, Pola i Ringa iz šezdesetih godina na lokacijama u valjevskim brdima, na ulicama, u gradu. I tako je sve počelo“, otkriva za Sputnjik Zoran Mujbegović, jedan od idejnih tvoraca „Bitlvanije“.
Priča se, međutim, tu ne završava. Svaka je naredna manifestacija pratila nove storije o boravku „Bitlsa“ u Valjevu, pa su nove izložbe bile posvećene artefaktima – predmetima koje su članovi čuvenih „Buba“ slučajno zaboravili prilikom posete Srbiji. Oni pokazuju kako su Džon, Pol, Džordž i Ringo uživali u „Srbijankinim“ sokovima od višnje, kako je Pol Makartni popravljao potpeticu čizme u obućarskoj radnji Gavrila Gavrića, ali i da je pesma „Ob-La-Di, Ob-La-Da“ obrada stare srpske pesme „Opa ti, opa ja, guraj dalje bre“. Pretpostavlja se da su tu pesmu „Bitlsi“ čuli na vašaru u Valjevu, napisali tekst na engleskom jeziku i ritmički je probacili na rege ritam.
„Sandalj je do Prvog svetskog rata bio jedan od najvećih izvoznika žira. To je bila idealna prilika da se osmisli priča kako se Tito, kada je otvarao spomenik Stevanu Filipoviću na Jadru, šezdesetih godina krišom sastao s Džonom Lenonom. Oni su tada dogovorili akciju koju su kasnije Lenon i Joko Ono promovisali tako što su slali seme žira predsednicima širom zemaljske kugle“, navodi Mujbegović.
Reditelj Rastko Šejić u dokumentarcu „Bitlvanija“ ne dovodi u sumnju da se sve ovo zaista desilo i potkrepljuje to svedočenjem mnogih Valjevaca. On ističe da je za njega ovo način da se muzika i ikonografija „Bitlsa“ čuva u svim generacijama u Srbiji.
„Nama se Valjevo otvorilo, ljudi su željni razgovora i imaju šta da kažu i pokažu. Naši sagovornici u filmu bili su i doktori nauka, umetnici, profesori, ali i đaci osnovnih i srednjih škola koji i danas slušaju 'Bitlse'“, navodi Šejić.
On smatra da je u filmu data i slika vitalnosti urbane kulture.
„Svi ti ljudi su nam dali do znanja šta nam nedostaje, i to bez političke boje ili nostalgije. Javnost je ušla u narativ o starim dobrim vremenima u kojima nije sve bilo sjajno, ali je bila važna umetnost, razvijali smo se kao društvo. Sada je umetnost u šumi interneta, nametanja ukusa i postala je nevažna“, naglašava Šejić.
Iako je naglašeno da je „Bitlvanija“ umetnički performans, nastao iz optimizma, potrebe i želje za igrom, mnogi i danas smatraju da su „Bitlsi“ zaista boravili u Valjevu. Sedam godina koliko postoji „Bitlvanija“ malo je da priča postane legenda, ali upravo se to događa. Zašto je to tako, jednostavno je objasnio Mujbegović:
„Nije reč o tome šta je istina ili ne, već u šta ljudi žele da veruju. Oni žele da veruju da su ’Bitlsi’ bili u Valjevu i tu su ostali“.
