https://lat.sputnikportal.rs/20211212/zatisje-pred-buru-ceka-li-evropu-novi-krug-energetske-krize-1132373077.html
Zatišje pred buru: Čeka li Evropu novi krug energetske krize
Zatišje pred buru: Čeka li Evropu novi krug energetske krize
Sputnik Srbija
Cene gasa u Evropi u decembru dvaput su manje u odnosu na oktobar kada su bile na vrhuncu. Ipak, teško je reći da li je najgore prošlo. Zalihe u skladištima su... 12.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-12T15:50+0100
2021-12-12T15:50+0100
2021-12-12T15:50+0100
ekonomija
svet
ekonomija
energetika
severni tok 2
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112165/93/1121659355_0:200:3209:2005_1920x0_80_0_0_c366c1ce2c9924a9f4005e44b17ac2a2.jpg
Evropsko tržište gasa bilo je nestabilno tokom jeseni. Spot cene gasa su u oktobru dostigle istorijski rekord, približivši se u jednom trenutku sumi od dve hiljade dolara za hiljadu kubika. To je imalo veze sa malom popunjenošću podzemnih skladišta, ograničenjem ponude od osnovnih isporučilaca i velikom potražnjom za tečnim prirodnim gasom u Aziji.Zatišje pred buruCena je zatim pala, stabilizujući se u novembru na nivou manjem od hiljadu dolara (četiri puta više nego početkom godine). Situacija se smirila kada je „Gasprom“ počeo da upumpava gas u evropska skladišta, podseća komentator RIA Novosti Natalija Dembinska.Ali tad je stigla vest o zastoju u sertifikovanju „Severnog toka 2“. To znači da se rokovi za početak rada gasovoda opet pomeraju i da se na njega ne može računati ove zime.Evropa definitivno nije spremna za hladno vreme. Prema podacima portala „Gas Infrastructure Europe“, aktivnog gasa u skladištima je za 23,4 odsto (20,8 milijardi kubnih metara) manje nego prošle godine. A očekuje se oštra zima, tako da je neizbežan deficit struje i gasa, i shodno tome nagli skok cena.Pre svega, podrazumeva se da će cena plavog goriva skočiti. Prema prognozi glavnog investicionog direktora „Sakso banke“ Stina Jakobsena, Evropu čeka energetska kriza kakve nije bilo od 1973. godine. To se tiče i nafte. „Ne bih se iznenadio ako cena nafte bude iznad 100 dolara za barel već u prvom kvartalu 2022. godine“, ističe ekonomista.Savršena olujaJakobsen govori o savršenoj oluji. „Šta će dalje biti sa cenama? One će, naravno, još više rasti“, pojašnjava on.„Gasprom“ takođe ne misli da je ova situacija stabilna.Poskupljenje energenata još pre zime pogodilo je industriju i proizvođače. U Velikoj Britaniji niz preduzeća smanjio je proizvodnju i zatražilo državnu pomoć. U Francuskoj su tarife za struju najveće od 2012.godine. Atomska energetika ne pokriva potrebe.Nuklearne elektrane ne izlaze na kraj sa situacijom, jer se zbog pandemije prolongira tehničko servisiranje nekih reaktora. A elektrane na ugalj vlasti su odlučile da zatvore. Prošle zime domaćinstva su pozvali da smanje potrošnju struje u udarnim terminima. Sada se očekuje pad napona u mreži i isključenja na dva sata.Pritom, kako ističe američka agencija Blumberg, to je tek naznaka šta se može desiti kad padne temperatura. Nije isključeno da dođe i do tenzija među zemljama zbog zaštitnih mera u isporuci. Običnim potrošačima prete planska isključenja.Evropa nije zadovoljna što ruska kompanija „Gasprom“ nastavlja da isporučuje tačno onoliko gasa koliko je predviđeno ugovorima. Stoga, energetska industrija nema drugog izbora nego da računa na pad potražnje, objašnjava analitičar kompanije „Ristad enerdži“ Fabijan Reningen.Šta kad zahladiSituacija se može toliko zaoštriti da će neke zemlje, pre svega bogate, početi da grabe za sebe.Analitičari agencije „Blumberg“ predviđaju dva scenarija razvoja događaja. Prva opcija je da ukoliko se deficit poveća, evropske vlade bi mogle da ograniče prodaju prirodnog gasa i električne energije drugim regionima, a druga, manje ekstremna je da će gas i struja biti preusmereni iz siromašnih zemalja u bogate zemlje poput Nemačke.Principi energetske solidarnosti ne dozvoljavaju blokiranje izvoza. Ta situacija može dovesti zemlje EU u tešku poziciju. Druga stvar je što su u uslovima energetske krize prepirke neizbežne. Uskoro će postati jasno ko je od Evropljana spreman da povuče jorgan na svoju stranu kako ne bi izgubio svetlost i toplinu.Moskva je jasno stavila do znanja da će pomoći Evropi i povećati upumpavanje gasa kako bi stabilizovala tržišta. Još uvek ne postoje informacije koliko će tačno gasa Rusija isporučiti u decembru.Pokretanje „Severnog toka 2“ rešilo bi energetsku krizu. Međutim, Nemačka, kao najveći uvoznik energenata i sirovina, izgleda veruje da ove zime gas kontinentu možda i neće biti toliko potreban.
https://lat.sputnikportal.rs/20211209/okrece-li-berlin-ledja-moskvi--1132341664.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211125/ljubinka-milincic-srbija-bi-mogla-dobiti-bolju-cenu-gasa-od-moldavije-1131891816.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, ekonomija, energetika, severni tok 2, svet – ekonomija
svet, ekonomija, energetika, severni tok 2, svet – ekonomija
Zatišje pred buru: Čeka li Evropu novi krug energetske krize
Cene gasa u Evropi u decembru dvaput su manje u odnosu na oktobar kada su bile na vrhuncu. Ipak, teško je reći da li je najgore prošlo. Zalihe u skladištima su na minimumu, a zima je već tu. Hladni dani bi mogli da prouzrokuju nagli porast cena goriva i struje, a nekim zemljama preti energetska blokada.
Evropsko tržište gasa
bilo je nestabilno tokom jeseni. Spot cene gasa su u oktobru dostigle istorijski rekord, približivši se u jednom trenutku sumi od dve hiljade dolara za hiljadu kubika. To je imalo veze sa malom popunjenošću podzemnih skladišta, ograničenjem ponude od osnovnih isporučilaca i velikom potražnjom za tečnim prirodnim gasom u Aziji.
Cena je zatim pala, stabilizujući se u novembru na nivou manjem od hiljadu dolara (četiri puta više nego početkom godine). Situacija se smirila kada je „Gasprom“ počeo da upumpava gas u evropska skladišta, podseća komentator RIA Novosti Natalija Dembinska.
Ali tad je stigla vest o
zastoju u sertifikovanju „Severnog toka 2“. To znači da se rokovi za početak rada gasovoda opet pomeraju i da se na njega ne može računati ove zime.
Evropa definitivno nije spremna za hladno vreme. Prema podacima portala „Gas Infrastructure Europe“, aktivnog gasa u skladištima je za 23,4 odsto (20,8 milijardi kubnih metara) manje nego prošle godine. A očekuje se oštra zima, tako da je neizbežan deficit struje i gasa, i shodno tome nagli skok cena.
Pre svega, podrazumeva se da će cena plavog goriva skočiti. Prema prognozi glavnog investicionog direktora „Sakso banke“ Stina Jakobsena, Evropu čeka energetska kriza kakve nije bilo od 1973. godine. To se tiče i nafte. „Ne bih se iznenadio ako cena nafte bude iznad 100 dolara za barel već u prvom kvartalu 2022. godine“, ističe ekonomista.
Jakobsen govori o savršenoj oluji. „Šta će dalje biti sa cenama? One će, naravno, još više rasti“, pojašnjava on.
„Gasprom“ takođe ne misli da je ova situacija stabilna.
„Ipak, s obzirom na faktor podzemnog skladišta gasa i predstojeću grejnu sezonu u Evropi i Aziji, kotacije terminskih ugovora o gasu ne podrazumevaju osetniji pad cene u narednim mesecima“, izjavio je predstavnik ruskog gasnog giganta Aleksandar Ivanjikov.
Poskupljenje energenata još pre zime pogodilo je industriju i proizvođače. U Velikoj Britaniji niz preduzeća smanjio je proizvodnju i zatražilo državnu pomoć. U Francuskoj su tarife za struju najveće od 2012.godine. Atomska energetika ne pokriva potrebe.
Nuklearne elektrane ne izlaze na kraj sa situacijom, jer se zbog pandemije prolongira tehničko servisiranje nekih reaktora. A elektrane na ugalj vlasti su odlučile da zatvore. Prošle zime domaćinstva su pozvali da smanje potrošnju struje u udarnim terminima. Sada se očekuje pad napona u mreži i isključenja na dva sata.
Pritom, kako ističe američka agencija Blumberg, to je tek naznaka šta se može desiti kad padne temperatura. Nije isključeno da dođe i do tenzija među zemljama zbog zaštitnih mera u isporuci. Običnim potrošačima prete planska isključenja.
Evropa nije zadovoljna što ruska kompanija
„Gasprom“ nastavlja da isporučuje tačno onoliko gasa koliko je predviđeno ugovorima. Stoga, energetska industrija nema drugog izbora nego da računa na pad potražnje, objašnjava analitičar kompanije „Ristad enerdži“ Fabijan Reningen.
Situacija se može toliko zaoštriti da će neke zemlje, pre svega bogate, početi da grabe za sebe.
Analitičari agencije „Blumberg“ predviđaju dva scenarija razvoja događaja. Prva opcija je da ukoliko se deficit poveća, evropske vlade bi mogle da ograniče prodaju prirodnog gasa i električne energije drugim regionima, a druga, manje ekstremna je da će gas i struja biti preusmereni iz siromašnih zemalja u bogate zemlje poput Nemačke.
„Ako zahladi, u Evropi ćemo moći da čujemo, poput: ‘Imam gas i planiram da preduzmem vanredne mere – da zabranim izvoz na dve nedelje“, predviđa Marko Aljvera, generalni direktor italijanske kompanije za energetsku infrastrukturu „Snam SpA“.
Principi energetske solidarnosti ne dozvoljavaju blokiranje izvoza. Ta situacija može dovesti zemlje EU u tešku poziciju. Druga stvar je što su u uslovima energetske krize prepirke neizbežne. Uskoro će postati jasno ko je od Evropljana spreman da povuče jorgan na svoju stranu kako ne bi izgubio svetlost i toplinu.
Moskva je jasno stavila do znanja da će pomoći Evropi i povećati upumpavanje gasa kako bi stabilizovala tržišta. Još uvek ne postoje informacije koliko će tačno gasa Rusija isporučiti u decembru.
Pokretanje „Severnog toka 2“ rešilo bi energetsku krizu. Međutim, Nemačka, kao najveći uvoznik energenata i sirovina, izgleda veruje da ove zime gas kontinentu možda i neće biti toliko potreban.
