https://lat.sputnikportal.rs/20211212/svet-sve-nesigurnije-mesto-sve-pada-samo-prodaja-oruzja-raste--amerikanci-je-predvode-1132337740.html
Svet sve nesigurnije mesto: Sve pada, samo prodaja oružja raste — Amerikanci je predvode
Svet sve nesigurnije mesto: Sve pada, samo prodaja oružja raste — Amerikanci je predvode
Uprkos pandemiji kovida i padu globalne privrede, trgovina oružjem je u prošloj godini zabeležila rast, što je, po oceni vojnog analitičara Aleksandra Radića... 12.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-12T18:15+0100
2021-12-12T18:15+0100
2021-12-13T11:18+0100
vojska i naoružanje
svet
svet – ekonomija
vojska i naoružanje
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/06/1125846190_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_84ac635b0952f9854253a5d590482eb2.jpg
Prema najnovijem izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) o 100 najvećih svetskih proizvođača oružja, trgovina oružjem u prošloj godini bila je vredna 531 milijardu dolara.Ono što je, međutim, ilustrativnije je da je, prema podacima MMF-a, 2020. godinu obeleženu bitkom sa kovidom svetska ekonomija završila sa padom od 3,1 odsto, dok je u isto vreme prodaja oružja sto najvećih proizvođača porasla 1,3 odsto.Više od polovine oružja prodali AmerikanciNajprofitabilnijoj industriji u svetu ni pandemija nije mogla ništa. Ništa lokdaun, ništa pokidani lanci snabdevanja, nesigurni potrošači. Od ukupnog prometa oružja sto najvećih proizvođača u svetu, 54 odsto su ostvarile američke kompanije.Daleko iza njih, 13 odsto kolača pripalo je kineskim firmama, a 7,1 odsto britanskim. Slede ruske koje su činile pet odsto ukupne trgovine, 4,7 je otpalo na francuske, a 1,7 odsto na nemačke kompanije. Sve druge su učestvovale u preostalih 15, 3 odsto vrednosti trgovine oružjem.Na šta to ukazuje?Trend rasta troškova za naoružanjeOn pritom napominje da pandemija nije ništa promenila kada je u pitanju trend. Činjenica je, kaže, da su za razliku od dugog perioda posle Hladnog rata kada su budžeti za naoružanje stalno smanjivani, poslednjih godina države prilično sklone da ulažu u oružje i jačanje oružanih snaga.Posebno napominje da je Kina naglo rasla sa svojim potencijalima i da su, već tradicionalno, zalivske zemlje postizale rekorde u svojim nabavkama.„Čak i kod nas u Srbiji gde je donedavno, do 2016—2017, potrošnja za nabavke bila marginalna u vojnom budžetu, u jednom trenutku je došlo do rasta, pa je u 2020. sa oko 300 miliona njihova vrednost porasla na 322 miliona evra , a 2021. se otišlo do sada na 593 miliona evra za razne vrste kapitalnih ulaganja u nabavke naoružanja i vojne opreme“, kaže naš sagovornik.Radić napominje da je svetsko tržište mnogo kompleksnije nego što u prvi mah izgleda, jer nije reč samo o ugovorima za nabavku gotovog naoružanja, pošto mnoge zemlje kroz kooperaciju uvoze komponente da bi došle do svog finalnog proizvoda. Uz Izrael koji to već uveliko radi, kao i tradicionalne sile, sada su tu i Brazil, Iran, Turska, Južna Koreja.Zarada pegla politiku„Kada je reč o tome ko kako prolazi na tržištu, Amerikanci najbolje stoje jer su oni prisutni na tržištima najbolje platežne moći. Tu je i jedan kompleksan odnos između politika zalivskih zemalja i Amerike koji je često kontradiktoran po striktno političkim mehanizmima, koji se ispegla kada recimo Saudijska Arabija zaključi velike ugovore sa Amerikancima o kupovini naoružanja. Onda se smetne s uma kako su neki američki mediji pominjali učešće Saudijaca u napadu na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine“, ukazao je ovaj vojni analitičar.Nestabilnost svetaNa pitanje da li ta nestabilnost u svetu koja je dovela do rasta prodaje oružja realan razlog za strah od nekog novog žarišta, naš sagovornik kaže da je biznis završen onog trenutka kada je sredstvo kupljeno i prodavca ne zanima da li će oružje biti upotrebljeno.Nije samo oružje i potrošnja novca za njegovu nabavku indikator da se nešto dešava, već je problem u tome koji motivi pokreću odluku da se kupuje novo oružje, ističe Radić.On navodi da živimo u svetu u kome su pravila drugačija nego pre, da više nema dominantne sile ni dva bloka kao ranije, u čijoj senci su neke zemlje mogle da nalaze bezbednost.Ovo je svet u kome je svaki scenario moguć, u kome zaista ima razloga da se strepi da može doći do novih sukoba. Oružje je tada sekundarno pitanje i naći će se naoružanje onome kome treba kad uđe u sukob, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
rast trgovine oružjem uprkos padu globalne privrede, amerikaci sa 54 odsto ostvarili najveći promet, iza američkih kineske firme sa 13 odsto prometa, rast trgovine oružjem znak nestabilnosti sveta, mežusobno nepoverenje, moguća nova žarišta, svaki scenario moguć u budućnosti,
rast trgovine oružjem uprkos padu globalne privrede, amerikaci sa 54 odsto ostvarili najveći promet, iza američkih kineske firme sa 13 odsto prometa, rast trgovine oružjem znak nestabilnosti sveta, mežusobno nepoverenje, moguća nova žarišta, svaki scenario moguć u budućnosti,
Svet sve nesigurnije mesto: Sve pada, samo prodaja oružja raste — Amerikanci je predvode
18:15 12.12.2021 (Osveženo: 11:18 13.12.2021)
Pratite nas
Uprkos pandemiji kovida i padu globalne privrede, trgovina oružjem je u prošloj godini zabeležila rast, što je, po oceni vojnog analitičara Aleksandra Radića, potvrda da je svet postao nesigurnije mesto koje karakteriše nepoverenje u budućnost.
Prema najnovijem izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) o 100 najvećih svetskih proizvođača oružja, trgovina oružjem u prošloj godini bila je vredna 531 milijardu dolara.
Ono što je, međutim, ilustrativnije je da je, prema podacima MMF-a, 2020. godinu obeleženu bitkom sa kovidom svetska ekonomija završila sa padom od 3,1 odsto, dok je u isto vreme prodaja oružja sto najvećih proizvođača porasla 1,3 odsto.
Više od polovine oružja prodali Amerikanci
Najprofitabilnijoj industriji u svetu ni pandemija nije mogla ništa. Ništa lokdaun, ništa pokidani lanci snabdevanja, nesigurni potrošači. Od ukupnog prometa oružja sto najvećih proizvođača u svetu,
54 odsto su ostvarile američke kompanije.Daleko iza njih, 13 odsto kolača pripalo je kineskim firmama, a 7,1 odsto britanskim. Slede ruske koje su činile pet odsto ukupne trgovine, 4,7 je otpalo na francuske, a 1,7 odsto na nemačke kompanije. Sve druge su učestvovale u preostalih 15, 3 odsto vrednosti trgovine oružjem.
„Ubrzalo se sve zato što je svet postao nesigurniji. To jeste potvrda nepoverenja u to kakva će biti budućnost i šta sve može da se dogodi i mnoge zemlje su povećale vojne troškove. Rokovi jesu bili prolongirani, bilo je problema od Amerike do Kine zbog pandemije, pala je efikasnost u proizvodnji, bilo je prekida rada, ali se to ne odražava na ukupnu sumu koja se troši na naoružanje, koja je u porastu“, kaže za Sputnjik Radić.
Trend rasta troškova za naoružanje
On pritom napominje da pandemija nije ništa promenila kada je u pitanju trend. Činjenica je, kaže, da su za razliku od dugog perioda posle Hladnog rata kada su budžeti za naoružanje stalno smanjivani, poslednjih godina države prilično sklone da ulažu u oružje i jačanje oružanih snaga.
Posebno napominje da je Kina naglo rasla sa svojim potencijalima i da su, već tradicionalno, zalivske zemlje postizale rekorde u svojim nabavkama.
„Čak i kod nas u Srbiji gde je donedavno, do 2016—2017, potrošnja za nabavke bila marginalna u vojnom budžetu, u jednom trenutku je došlo do rasta, pa je u 2020. sa oko 300 miliona njihova vrednost porasla na 322 miliona evra , a 2021. se otišlo do sada na 593 miliona evra za razne vrste kapitalnih ulaganja u nabavke naoružanja i vojne opreme“, kaže naš sagovornik.
Radić napominje da je svetsko tržište mnogo kompleksnije nego što u prvi mah izgleda, jer nije reč samo o ugovorima za nabavku gotovog naoružanja, pošto mnoge zemlje kroz kooperaciju uvoze komponente da bi došle do svog finalnog proizvoda. Uz Izrael koji to već uveliko radi, kao i tradicionalne sile, sada su tu i Brazil,
Iran, Turska, Južna Koreja.
Zarada pegla politiku
„Kada je reč o tome ko kako prolazi na tržištu,
Amerikanci najbolje stoje jer su oni prisutni
na tržištima najbolje platežne moći. Tu je i jedan kompleksan odnos između politika zalivskih zemalja i Amerike koji je često kontradiktoran po striktno političkim mehanizmima, koji se ispegla kada recimo
Saudijska Arabija zaključi velike ugovore sa Amerikancima o kupovini naoružanja. Onda se smetne s uma kako su neki američki mediji pominjali učešće Saudijaca u napadu na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine“, ukazao je ovaj vojni analitičar.
Nestabilnost sveta
Na pitanje da li ta nestabilnost u svetu koja je dovela do rasta prodaje oružja realan razlog za strah od nekog novog žarišta, naš sagovornik kaže da je biznis završen onog trenutka kada je sredstvo kupljeno i prodavca ne zanima da li će oružje biti upotrebljeno.
Nije samo oružje i potrošnja novca za njegovu nabavku indikator da se nešto dešava, već je problem u tome koji motivi pokreću odluku da se kupuje novo oružje, ističe Radić.
On navodi da živimo u svetu u kome su pravila drugačija nego pre, da više nema dominantne sile ni dva bloka kao ranije, u čijoj senci su neke zemlje mogle da nalaze bezbednost.
Ovo je svet u kome je svaki scenario moguć, u kome zaista ima razloga da se strepi da može doći do novih sukoba. Oružje je tada sekundarno pitanje i naći će se naoružanje onome kome treba kad uđe u sukob, zaključio je sagovornik Sputnjika.
