https://lat.sputnikportal.rs/20211212/na-delu-napad-na-rusiju-i-kinu-iz-spin-laboratorija-zestoke-invazije-koje-samo-vasington-vidi-1132369894.html
Na delu napad na Rusiju i Kinu iz spin laboratorija: „Žestoke invazije“ koje samo Vašington vidi
Na delu napad na Rusiju i Kinu iz spin laboratorija: „Žestoke invazije“ koje samo Vašington vidi
Sputnik Srbija
Sporni i u osnovi netačni podaci koje iz zapadnih obaveštajnih službi „cure“ u medije, upozoravajući na rusku invaziju Ukrajine, odnosno kineski napad na... 12.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-12T13:47+0100
2021-12-12T13:47+0100
2021-12-12T14:35+0100
svet
analize i mišljenja
rusija
kina
ukrajina
sad
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110571/75/1105717593_0:254:3073:1982_1920x0_80_0_0_53407e5a2ab579d66197fb1fca63f7ca.jpg
Eksperti tink-tenk organizacija nisu samo izneli pretpostavke o mogućem napadu Rusije i Kine na Ukrajinu i Tajvan, koje su u svojim govorima nagovestili američki zvaničnici i Pentagon, već su otišli i korak dalje crtajući kompletnu mapu invazije i iznoseći takve detaljima koji, bar onom neobaveštenom delu publike, nisu ostavile prostor za sumnju u njihovu istinitost.Pustinja iz koje se ne izlazi živTako u autorskom tekstu za „Hil“ pod naslovom „Strategija za sprečavanje Kine da preuzme Tajvan“, Dejvid Očmanek, viši međunarodni istraživač u organizaciji RAND i Majkl O’Hanlon, stručnjak za spoljnu politiku američke institucije Brukings, opisuje način na koji bi Kina mogla da izvede invaziju na Tajvan. Pozivajući se na tvrdnje Američkog mornaričkog instituta da je Kina izgradila repliku borodova američke flote u udaljenom delu pustinje Taklamakan, navodno u svrhu vojne obuke, ovaj dvojac stručnjaka izvodi logističku radnju i zaključuje da je na pomolu vazdušna i kopnena ofanziva te da bi u svom ratnom zanosu Kina mogla da napadne i vojne baze SAD na zapadnom Pacifiku.„To je oglušivanje o elementarnu logiku. Saopštavaju bez dokaza nešto što je u stvarnosti nemoguće“, komentariše novinar Branko Žujović, nekadašnji saradnik kineskog međunarodnog radija, i učesnik u projektima pekinškog univerziteta.Neko ko ne poznaje geografiju sveta lako bi, kaže, mogao da zaključi da je Tajvan ostrvo naspram Kalifornije, a ne naspram matičnog dela Kine.Autori studije preporučuju upotrebu manje sofisticiranih sredstava - brzo potapanje ili onesposobljavanje stotine kineskih brodova i sprečavanje kineske vojske da bez poteškoća deluje u tajvanskom vazdušnom prostoru. Na dalje, oni savetuju američko Ministarstvo odbrane da u te svrhe u narednim godinama poveća vojni budžet.Medijska i diplomatska ofanziva SAD neodoljivo, komentariše studiju Žujović, podseća na video igru sa tenkovima, udarima iz vazduha, flotama pri čemu je akcenat stavljen na kontraobaveštajni rad koji ima za cilj pripremu javnog mnjenja.Duvanje u ratni rogNesumnjivo, kaže, da se ovakav medijski narativ koristi zarad pokretanja američke vojne industrije, ali i pripreme javnog mnjenja za eventualni sukob koji bi u budućnosti mogao da se dogodi.„Čitavu jesen slušamo o napetostima između Kine i SAD, a i sam Džozef Bajden je više puta ponovio da će braniti Tajvan. Amerika ne odustaje od hladnoratovskog promišljanja, međutim, ovo zveckanje oružjem nisu spremne da pozdrave druge zemlje, američki saveznici kao što su Japan ili Južna Koreja.“Na pitanje, kako na ovakve bočne udare reaguje Kina te ima li ona strategiju kao valjan odgovor na američko duvanje u ratni rog, Žujović kaže da je Kina svesna da je međunarodno pravo i u ovom slučaju na njenoj strani.„Boravio sam u Kini kada je predsednik Si Điping saopštio na početku svog mandata da se spor sa Tajvanom neće rešavati nasilno, i da će to pitanje verovatno rešavati buduće generacije koje dolaze. Kina je svesna svoje narastajuće snage i neće lako povući okidač niti će naivno ući u sukob sa SAD“.Repriza Plana PotkovicaSve naše dosadašnje iskustvo sa funkcionisanjem zapadnih medija, mišljenja je novinar Nikola Vrzić, pokazuje da mediji sve vreme imaju ulogu propagandnog sredstva i kao takvi su sastavni deo obaveštajnog rada zapadnih službi. U tom kontekstu je, kaže, i sve što se ovih dana pominje u vezi sa Tajvanom i Ukrajinom.Ovakvim natpisima, smatra, kreira se atmosfera u javnosti koja bi trebalo da opravda antikineske i antiruske poteze Amerike i njenih satelita. U tom ključu ukazuje Vrzić, treba čitati i nemački Bilt koji je objavio detaljnu skicu ruskih planova vezanih za invaziju na Ukrajinu.Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Americi pokazuju, kaže Vrzić, da se sada natpolovična većina Amerikanaca slaže sa angažovanjem američke vojske u Ukrajini i na Tajvanu. Osim u konzervativnim delovima američke javnosti, uočljiv je, kaže, jasan ratni i imperijalistički stav i to je ono što je zabrinjavajuće.Objašnjavajući vezu između medija i obaveštajnih službi u SAD, Vrzić kaže da su mediji njihov ozbiljan segment rada što je uostalom i dokumentovano.
kina
ukrajina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
nikola vrzić, branko žujović, tajvan, hibridni rat
nikola vrzić, branko žujović, tajvan, hibridni rat
Na delu napad na Rusiju i Kinu iz spin laboratorija: „Žestoke invazije“ koje samo Vašington vidi
13:47 12.12.2021 (Osveženo: 14:35 12.12.2021) Sporni i u osnovi netačni podaci koje iz zapadnih obaveštajnih službi „cure“ u medije, upozoravajući na rusku invaziju Ukrajine, odnosno kineski napad na Tajvan imaju za cilj kreiranje javnog mnjenja. Ovakve aktivnosti sastavni su deo hibridnog rata i repriza operacije Ptica rugalica koja pokazuje kako je CIA izlobirala medije u SAD tokom Hladnog rata
Eksperti tink-tenk organizacija nisu samo izneli pretpostavke o mogućem napadu Rusije i Kine na Ukrajinu i Tajvan, koje su u svojim govorima nagovestili američki zvaničnici i Pentagon, već su otišli i korak dalje crtajući kompletnu mapu invazije i iznoseći takve detaljima koji, bar onom neobaveštenom delu publike, nisu ostavile prostor za sumnju u njihovu istinitost.
Pustinja iz koje se ne izlazi živ
Tako u autorskom tekstu za „Hil“ pod naslovom „Strategija za sprečavanje Kine da preuzme Tajvan“, Dejvid Očmanek, viši međunarodni istraživač u organizaciji RAND i Majkl O’Hanlon, stručnjak za spoljnu politiku američke institucije Brukings, opisuje način na koji bi Kina mogla da izvede invaziju na Tajvan. Pozivajući se na tvrdnje Američkog mornaričkog instituta da je Kina izgradila repliku borodova američke flote u udaljenom delu pustinje Taklamakan, navodno u svrhu vojne obuke, ovaj dvojac stručnjaka izvodi logističku radnju i zaključuje da je na pomolu vazdušna i kopnena ofanziva te da bi u svom ratnom zanosu Kina mogla da napadne i vojne baze SAD na zapadnom Pacifiku.
„To je oglušivanje o elementarnu logiku. Saopštavaju bez dokaza nešto što je u stvarnosti nemoguće“, komentariše novinar Branko Žujović, nekadašnji saradnik kineskog međunarodnog radija, i učesnik u projektima pekinškog univerziteta.
Neko ko ne poznaje geografiju sveta lako bi, kaže, mogao da zaključi da je Tajvan ostrvo naspram Kalifornije, a ne naspram matičnog dela Kine.
"Ova priča koje su tink-tenk organizacije pokrenule i u sprezi sa medijima plasirale u javnosti imaju niz nelogičnosti. Najeksplicitniji je onaj deo vezan za aktivnosti kineske vojske u pustinji Taklamakan. Kao neko ko je boravio u pustinji koja se ne bez razloga smatra najsmrtonosnijom o čemu svedoči i njeno ime koje u doslovnom prevodu znači Uđeš-ne izađeš, ili ne zna šta priča ili namerno plasira neistine“.
Autori studije preporučuju upotrebu manje sofisticiranih sredstava - brzo potapanje ili onesposobljavanje stotine kineskih brodova i sprečavanje kineske vojske da bez poteškoća deluje u tajvanskom vazdušnom prostoru. Na dalje, oni savetuju američko Ministarstvo odbrane da u te svrhe u narednim godinama poveća vojni budžet.
Medijska i diplomatska ofanziva SAD neodoljivo, komentariše studiju Žujović, podseća na video igru sa tenkovima, udarima iz vazduha, flotama pri čemu je akcenat stavljen na kontraobaveštajni rad koji ima za cilj pripremu javnog mnjenja.
Nesumnjivo, kaže, da se ovakav medijski narativ koristi zarad pokretanja američke vojne industrije, ali i pripreme javnog mnjenja za eventualni sukob koji bi u budućnosti mogao da se dogodi.
„Čitavu jesen slušamo o napetostima između Kine i SAD, a i sam Džozef Bajden je više puta ponovio da će braniti Tajvan. Amerika ne odustaje od hladnoratovskog promišljanja, međutim, ovo zveckanje oružjem nisu spremne da pozdrave druge zemlje, američki saveznici kao što su Japan ili Južna Koreja.“
Na pitanje, kako na ovakve bočne udare reaguje Kina te ima li ona strategiju kao valjan odgovor na američko duvanje u ratni rog, Žujović kaže da je Kina svesna da je međunarodno pravo i u ovom slučaju na njenoj strani.
„Boravio sam u Kini kada je predsednik Si Điping saopštio na početku svog mandata da se spor sa Tajvanom neće rešavati nasilno, i da će to pitanje verovatno rešavati buduće generacije koje dolaze. Kina je svesna svoje narastajuće snage i neće lako povući okidač niti će naivno ući u sukob sa SAD“.
Sve naše dosadašnje iskustvo sa funkcionisanjem zapadnih medija, mišljenja je novinar Nikola Vrzić, pokazuje da mediji sve vreme imaju ulogu propagandnog sredstva i kao takvi su sastavni deo obaveštajnog rada zapadnih službi. U tom kontekstu je, kaže, i sve što se ovih dana pominje u vezi sa Tajvanom i Ukrajinom.
Ovakvim natpisima, smatra, kreira se atmosfera u javnosti koja bi trebalo da opravda antikineske i antiruske poteze Amerike i njenih satelita. U tom ključu ukazuje Vrzić, treba čitati i nemački Bilt koji je objavio detaljnu skicu ruskih planova vezanih za invaziju na Ukrajinu.
„Sve to podseća na pisanje nemačkih medija tokom trajanja agresije na našu zemlju, kao i na famozni plan Potkovica za koji se kasnije uspostavilo da je potpuna izmišljotina. Prisustvujemo reprizi onoga što se nama dešavalo. Matrica primenjivana u odnosu na naš slučaj sada se ponavlja na širem i višem nivou, u odnosu na Rusiju i Kinu, i utoliko je opasnija po čitav svet“.
Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Americi pokazuju, kaže Vrzić, da se sada natpolovična većina Amerikanaca slaže sa angažovanjem američke vojske u Ukrajini i na Tajvanu. Osim u konzervativnim delovima američke javnosti, uočljiv je, kaže, jasan ratni i imperijalistički stav i to je ono što je zabrinjavajuće.
Objašnjavajući vezu između medija i obaveštajnih službi u SAD, Vrzić kaže da su mediji njihov ozbiljan segment rada što je uostalom i dokumentovano.
