https://lat.sputnikportal.rs/20211211/ko-je-novi-lider-evrope-1132291486.html
Ko je novi lider Evrope
Ko je novi lider Evrope
Sputnik Srbija
Promene na nemačkoj političkoj sceni i odlazak nezvanične „kraljice Evrope“ Angele Merkel u političku penziju otvorili su prostor za profilisanje novih lidera... 11.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-11T18:15+0100
2021-12-11T18:15+0100
2021-12-11T18:15+0100
svet
francuska
nemačka
emanuel makron
olaf šolc
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/17/1125725833_88:0:3729:2048_1920x0_80_0_0_a1b281e2531444d54d87a3cfe6b34fd3.jpg
Prema rečima Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, veliko je pitanje da li Olaf Šolc uopšte ima ambiciju da zameni Angelu Merkel.Evropa posle MerkeloveOn podseća da je politika Angele Merkel bila da u Evropi, u kojoj nema tih federalnih aspekata, Nemačka kao najmnogoljudnija i ekonomski najjača zemlja praktično ima i najveći uticaj i da ništa ne može da se donese mimo nje.„U suštini, ona je vodila politiku da je Evropa jedna proširena Nemačka, odnosno da je Evropa zona nemačkog ekonomskog uticaja. Mislim da Olaf Šolc ima drugačiji pristup i da vidi ograničenja u toj njenoj politici koja je i dovela do toga da ove južne države, pre svega Grčka, Italija i Španija, imaju kritičniji stav prema EU“, ocenjuje Zečević.Merkelova je praktično, dodaje naš sagovornik, u pojedinim trenucima svojom politikom dovela u pitanje opstanak EU, jer su druge zemlje smatrale da je Nemačka prejaka i da EU nije zajednica za njih:Ovaj drugi pristup, primećuje Zečević, Šolc bi mogao ostvariti u saradnji sa francuskim predsednikom Makronom, koji je po dolasku na vlast imao ambiciju da vrati Francusku na evropsku scenu, smatrajući da su njegovi prethodnici, posebno Fransoa Oland, bili previše povučeni u odnosu na Angelu Merkel, a ona previše dominantna.U perspektivi bi, kaže on, moglo biti boljeg razumevanja između Šolca i Makrona, nego između bivše nemačke kancelarke i francuskog predsednika.„Oni su ideološki mnogo bliži i verujem da bi mogli da naprave neke zajedničke dogovore oko reforme institucionalnog sistema EU koji je u krizi. Takođe, nova nemačka koalicija govori o jednoj federalističkoj Evropi, što je bila i Makronova teza u govoru na Sorboni 2017. godine, a Nemci govore i o jačanju evropske odbrane i suverenitetu. Dakle, vrlo su slične teme nove koalicije i onoga što je Makron pokušavao da nametne kao temu Angeli Merkel kada je došao na vlast“, navodi Zečević.Prazan prostorKako za Sputnjik kaže istraživač Instituta za političke studije Dušan Gujaničić, na čelu Evropske unije će, posle 16 godina vladavine Angele Merkel, jedno vreme nesumnjivo ostati prazan prostor, jer će novom kancelaru Šolcu biti potreban određeni vremenski period da se navikne na novu funkciju, jasno predoči buduće konture svoje politike i uspostavi neka pravila igre.„On je, po mom mišljenju, još uvek nepoznanica za najširi deo evropske javnosti, kao verovatno jednim delom i za nemačku javnost, budući da dolazi na funkciju posle nekoga ko je, poput Angele Merkel, ostavio tako dubok trag, bio on pozitivan ili negativan. U početku mu neće biti lako, jer će njegove postupke svi procenjivati i porediti ga sa bivšom kancelarkom“, uveren je Gujaničić.U tom smislu, kako kaže, dok se ne budu precizirale jasne konture politike nove nemačke koalicije, francuski predsednik Makron će, pojedinačno među političarima, po svoj prilici neko vreme imati glavnu ulogu na evropskom kontinentu, tim pre što ulazi u predsedničku kampanju, jer ga čekaju izbori u aprilu.„Tu je i novi sporazum Francuske i Italije o bilateralnoj saradnji, koji govori u prilog tezi da Makron pokušava da pronađe saveznike, s obzirom na to da ih za svoje ideje i ambicije u Evropi ima relativno malo. Ove dve zemlje dele određene civilizacijske i kulturološke sličnosti na evropskom kontinentu pa je ova saradnja bila očekivana, a i same ličnosti Makrona i italijanskog premijera imaju određene zanimljive podudarnosti. Obojica su dobar deo svojih karijera proveli u bankarskom sektoru, bliska im je ekonomska logika i nisu opterećeni nekom krutom ideologijom“, ukazuje Gujaničić.Može li „Super Mario“ iznenaditi Šolca i MakronaNa pitanje da li bi italijanski premijer Mario Dragi mogao iznenaditi Šolca i Makrona i pokušati da preuzme lidersku ulogu u EU, Gujaničić kaže da treba imati na umu da je on tek devet meseci na čelu vlade i da, s obzirom na tradicionalnu nestabilnost italijanskih vlada, treba videti koliko će dugo ova aktuelna opstati.„Pitanje je i koliko Italija uopšte ima ozbiljne spoljnopolitičke ambicije na evropskom tlu, jer za razliku od Francuske, nikada nije prednjačila u toj nekoj ’evroideologiji‘ ili vođenju evropskog puta. Iako ne sumnjam da Makron ima želju da uspostavi sa Italijom bliže odnose kao vrstu protivteže nemačkom uticaju, mislim da bi Italija u tom nekom potencijalnom savezu imala ulogu ’mlađeg brata‘. Ali, za tako nešto je pre svega potrebno da francuski predsednik sebi obezbedi drugi mandat, a da se Mario Dragi zadrži na poziciji neko duže vreme“, ističe naš sagovornik.Ipak, Gujaničić ne isključuje u potpunosti mogućnost da bi Dragi, ukoliko uspe da se ustali na italijanskoj političkoj sceni, mogao igrati određenu ulogu u samoj Evropskoj uniji, s obzirom na bogato iskustvo direktora Evropske centralne banke.Povodom potencijalnog saveza Francuske i Italije unutar EU, Slobodan Zečević podseća da se Makron po dolasku na vlast dosta zamerio Italijanima oštrim kritikama na račun njihovog stava prema migrantima.„Ali, ni on sam tada nije bio spreman da primi brodove sa migrantima, pa je tu došlo do krize u francusko-italijanskim odnosima. Dolazak Dragija na čelo italijanske vlade označio je pokušaj da se revitalizuju ti odnosi i tome u prilog govori i ovaj bilateralni sporazum dveju zemalja. Pritom, mislim da Francuzi i Italijani u ovom trenutku imaju i vrlo slične interese unutar EU, u smislu zalaganja za veće investicije i ofanzivniju evropsku politiku u pogledu zapošljavanja, otvaranja novih firmi i zajedničkih strateških projekata unutar Unije“, ocenjuje Zečević.
francuska
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
francuska, nemačka, emanuel makron, olaf šolc
francuska, nemačka, emanuel makron, olaf šolc
Ko je novi lider Evrope
Promene na nemačkoj političkoj sceni i odlazak nezvanične „kraljice Evrope“ Angele Merkel u političku penziju otvorili su prostor za profilisanje novih lidera unutar Evropske unije, a kao najizgledniji za tu poziciju nameću se novi nemački kancelar Šolc, francuski predsednik Makron i italijanski premijer Dragi.
Prema rečima Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, veliko je pitanje da li Olaf Šolc uopšte ima ambiciju da zameni Angelu Merkel.
On podseća da je politika Angele Merkel bila da u Evropi, u kojoj nema tih federalnih aspekata, Nemačka kao najmnogoljudnija i ekonomski najjača zemlja praktično ima i najveći uticaj i da ništa ne može da se donese mimo nje.
„U suštini, ona je vodila politiku da je Evropa jedna proširena Nemačka, odnosno da je Evropa zona nemačkog ekonomskog uticaja. Mislim da
Olaf Šolc ima drugačiji pristup i da vidi ograničenja u toj njenoj politici koja je i dovela do toga da ove južne države, pre svega Grčka, Italija i Španija, imaju kritičniji stav prema EU“, ocenjuje Zečević.
Merkelova je praktično, dodaje naš sagovornik, u pojedinim trenucima svojom politikom dovela u pitanje opstanak EU, jer su druge zemlje smatrale da je Nemačka prejaka i da EU nije zajednica za njih:
„U tom smislu će biti interesantno videti da li će novi kancelar nastaviti tu politiku ili će ići u pravcu jačanja evropskog suvereniteta i federalizma.“
Ovaj drugi pristup, primećuje Zečević, Šolc bi mogao ostvariti u saradnji sa francuskim predsednikom Makronom, koji je po dolasku na vlast imao ambiciju da vrati Francusku na evropsku scenu, smatrajući da su njegovi prethodnici, posebno Fransoa Oland, bili previše povučeni u odnosu na Angelu Merkel, a ona previše dominantna.
U perspektivi bi, kaže on, moglo biti boljeg razumevanja između Šolca i Makrona, nego između bivše nemačke kancelarke i francuskog predsednika.
„Oni su ideološki mnogo bliži i verujem da bi mogli da naprave neke zajedničke dogovore oko reforme institucionalnog sistema EU koji je u krizi. Takođe, nova nemačka koalicija govori o jednoj federalističkoj Evropi, što je bila i Makronova teza u govoru na Sorboni 2017. godine, a Nemci govore i o jačanju evropske odbrane i suverenitetu. Dakle, vrlo su slične teme nove koalicije i onoga što je Makron pokušavao da nametne kao temu Angeli Merkel kada je došao na vlast“, navodi Zečević.
Kako za Sputnjik kaže istraživač Instituta za političke studije Dušan Gujaničić, na čelu Evropske unije će, posle 16 godina vladavine Angele Merkel, jedno vreme nesumnjivo ostati prazan prostor, jer će
novom kancelaru Šolcu biti potreban određeni vremenski period da se navikne na novu funkciju, jasno predoči buduće konture svoje politike i uspostavi neka pravila igre.
„On je, po mom mišljenju, još uvek nepoznanica za najširi deo evropske javnosti, kao verovatno jednim delom i za nemačku javnost, budući da dolazi na funkciju posle nekoga ko je, poput Angele Merkel, ostavio tako dubok trag, bio on pozitivan ili negativan. U početku mu neće biti lako, jer će njegove postupke svi procenjivati i porediti ga sa bivšom kancelarkom“, uveren je Gujaničić.
U tom smislu, kako kaže, dok se ne budu precizirale jasne konture politike nove nemačke koalicije, francuski predsednik Makron će, pojedinačno među političarima, po svoj prilici neko vreme imati glavnu ulogu na evropskom kontinentu, tim pre što ulazi u predsedničku kampanju, jer ga čekaju izbori u aprilu.
„Tu je i novi sporazum Francuske i Italije o bilateralnoj saradnji, koji govori u prilog tezi da Makron pokušava da pronađe saveznike, s obzirom na to da ih za svoje ideje i ambicije u Evropi ima relativno malo. Ove dve zemlje dele određene civilizacijske i kulturološke sličnosti na evropskom kontinentu pa je ova saradnja bila očekivana, a i same ličnosti Makrona i italijanskog premijera imaju određene zanimljive podudarnosti. Obojica su dobar deo svojih karijera proveli u bankarskom sektoru, bliska im je ekonomska logika i nisu opterećeni nekom krutom ideologijom“, ukazuje Gujaničić.
Može li „Super Mario“ iznenaditi Šolca i Makrona
Na pitanje da li bi italijanski premijer Mario Dragi mogao iznenaditi Šolca i Makrona i pokušati da preuzme lidersku ulogu u EU, Gujaničić kaže da treba imati na umu da je on tek devet meseci na čelu vlade i da, s obzirom na tradicionalnu nestabilnost italijanskih vlada, treba videti koliko će dugo ova aktuelna opstati.
„Pitanje je i koliko Italija uopšte ima ozbiljne spoljnopolitičke ambicije na evropskom tlu, jer za razliku od Francuske, nikada nije prednjačila u toj nekoj ’evroideologiji‘ ili vođenju evropskog puta. Iako ne sumnjam da Makron ima želju da uspostavi sa Italijom bliže odnose kao vrstu protivteže nemačkom uticaju, mislim da bi Italija u tom
nekom potencijalnom savezu imala ulogu ’mlađeg brata‘. Ali, za tako nešto je pre svega potrebno da francuski predsednik sebi obezbedi drugi mandat, a da se Mario Dragi zadrži na poziciji neko duže vreme“, ističe naš sagovornik.
Ipak, Gujaničić ne isključuje u potpunosti mogućnost da bi Dragi, ukoliko uspe da se ustali na italijanskoj političkoj sceni, mogao igrati određenu ulogu u samoj Evropskoj uniji, s obzirom na bogato iskustvo direktora Evropske centralne banke.
Povodom potencijalnog saveza Francuske i Italije unutar EU, Slobodan Zečević podseća da se Makron po dolasku na vlast dosta zamerio Italijanima oštrim kritikama na račun njihovog stava prema migrantima.
„Ali, ni on sam tada nije bio spreman da primi brodove sa migrantima, pa je tu došlo do krize u francusko-italijanskim odnosima. Dolazak Dragija na čelo italijanske vlade označio je pokušaj da se revitalizuju ti odnosi i tome u prilog govori i ovaj bilateralni sporazum dveju zemalja. Pritom, mislim da Francuzi i Italijani u ovom trenutku imaju i vrlo slične interese unutar EU, u smislu zalaganja za veće investicije i ofanzivniju evropsku politiku u pogledu zapošljavanja, otvaranja novih firmi i zajedničkih strateških projekata unutar Unije“, ocenjuje Zečević.
