Zašto su razgovori Vučića i Kurtija bez budućnosti

„Optimizam koji širi Miroslav Lajčak kao posrednik EU u ovom dijalogu, posebno nakon poslednje posete Beogradu i Prištini i njegove najave da bi do kraja ove godine moglo da dođe do susreta na vrhu, nema pokriće, jer se ništa nije promenilo u odnosu na dva prethodna neuspela susreta“, kaže Milivojević.

„To odražava pravu situaciju. Naime, Kurti ne odustaje od svog isključivog pristupa da s Beogradom mogu da razgovaraju kao dva ravnopravna partnera i da se samo može razgovarati o priznanju i sa pozicije Kosova kao priznate države“, kaže Milivojević.

„Kurti je takođe izričit da nema nameru da menja stav, kao i da nema ništa od ispunjenja prethodnih obaveza preuzetih iz Briselskog sporazuma, dakle, od Zajednice srpskih opština. A to je ono što je uslov da se dijalog uopšte nastavi, odnosno da se razgovara o normalizaciji odnosa“, kaže Milivojević.

„Prema tome, jasno je da EU niti ima snagu niti mehanizam delovanja, a ni političku volju da utiče na Prištinu. Mi se praktično vrtimo u krug. Miroslav Lajčak na ovoj funkciji troši drugu godinu svog mandata, a nije postigao nikakav rezultat i u tom smislu se priključuje gospođi Federiki Mogerini, bivšoj visokoj predstavnici EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost. U krugu u kome se vrtimo ponekad ima i doze optimizma, ali uglavnom dominiraju prazne izjave, najave, a pravog dijaloga i pravog napretka nema i krivicu za to isključivo snosi Priština“, napominje Milivojević.

„Tako vrše pritisak na Srbiju kako bi Srbija promenila stav i to verovatno i jeste politički cilj zapadnih centara moći. To se neće desiti. Mislim da je Srbija došla do linije kada više ne može da čini ustupke. Briselski sporazum i ponuda za kompromis je iskorak Srbije, a ja bih rekao, najveći mogući ustupak Srbije prema normalizaciji odnosa sa Prištinom“, zaključuje Milivojević.