https://lat.sputnikportal.rs/20211207/srpska-pred-vaznom-odlukom-hoce-li-uspeti-da-vrati-oteto-1132267208.html
Srpska pred važnom odlukom: Hoće li uspeti da vrati oteto
Srpska pred važnom odlukom: Hoće li uspeti da vrati oteto
Sputnik Srbija
Narednih dana očekuje se da parlament Republike Srpske povuče saglasnosti sa prenosa pojedinih nadležnosti sa nivoa entiteta na nivo zajedničkih organa BiH. Da li se Srpska nalazi pred realizacijom ciljeva da joj se vrati oteto ili joj predstoje novi izazovi bila je tema tribine „Republika Srpska – vraćanje otetih nadležnosti“.
2021-12-07T22:21+0100
2021-12-07T22:21+0100
2021-12-08T11:22+0100
region
milorad dodik
republika srpska (rs)
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/07/1132258021_90:10:3073:1688_1920x0_80_0_0_70f8606264952cc190a35c23dcc698d5.jpg
U proteklih 26 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nenadležni organi svojim odlukama menjali su ustavnu strukturu BiH prenoseći nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH. To je činjeno odlukama visokog predstavnika, odlukama Ustavnog suda i Parlamentarne skupštine BiH, donošenjem podzakonskih akata Saveta ministara i drugih organa na nivou BiH bez izričite nadležnost BiH, uslovljavanjem od strane međunarodnih organizacija i organa Evropske unije i sve to u suprotnosti sa Ustavom BiH.Za sva tri naroda budućnost BiH je moguća samo ako se Ustav BiH dosledno primenjuje, odnosno povratkom na izvorno slovo Dejtonskog sporazuma, rekao je šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađan Cicović.Strah da pitanje Srpske ne utiče na stav Srbije o KiMPrema rečima nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovića, pomirljive izjave međunarodnih predstavnika prema RS posledica su zainteresovanosti da prejak pritisak na Republiku Srpsku ne postiže željeni rezultat kod Srbije u vezi sa KiM.Profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Dušan Proroković uočava nezadovoljstvo zvaničnog Sarajeva uoči i nakon nedavne sednice Saveta bezbednosti UN, gde zbog neslaganja Rusije i Kine nije prisustvovao tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit.Hoće li Srpska živeti punim kapacitetom ili će nestatiPredstojeća sednica Narodne skupštine o vraćanju entitetskih nadležnosti za Republiku Srpsku ima istorijski značaj, što je paradoksalno, jer uspostavljanje ustavnog stanja u skladu sa Dejtonskim sporazumom trebalo bi da bude nešto normalno, a ne izuzetno, kaže politikolog Nenad Kecmanović.Osim dvodecenijskog, nelegitimnog derogiranja izvornog Dejtona od strane raznih, isključivo zapadnih visokih predstavnika, upravo su ovogodišnji potezi i stavovi političkog Zapada u BiH poslužili kao okidač najnovije krize u BiH, rekao je politikolog Aleksandar Pavić.Vojska RS je ustavna kategorijaU osvrtu na najavljeno povlačenje saglasnosti Srpske o zajedničkoj vojsci, stručnjak za međunarodne odnose Željko Budimir podseća da je Vojska Republike Srpske ustavna kategorija i postojala je do 2007, kada se kroz program reformi ukidaju entitetske vojske i formiraju Oružane snage BiH (OS BiH).U toku sprovođenja programa reformi iz oblasti odbrane politički akteri u Republici Srpskoj su predlagali demilitarizaciju, kao jedno od rešenja za BiH kao postkonfliktno društvo. Međutim, za SAD koje su ključno uticale na proces reforme odbrane u BiH, demilitarizacija nije bila prihvatljivo rešenje, navodi on.Republika Srpska je 2017. godine donela rezoluciju o vojnoj neutralnosti, koja je protivna svim strateškim dokumentima iz oblasti odbrane, gde je NATO cilj i svrha postojanja OS BiH. Takođe, danas se OS BiH nalaze pod potpunom dominacijom Bošnjaka, kako po komandnoj strukturi, tako i po broju pripadnika, podseća Budimir.
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
bih, republika srpska, vojska republike srpske, nadležnosti
bih, republika srpska, vojska republike srpske, nadležnosti
Srpska pred važnom odlukom: Hoće li uspeti da vrati oteto
22:21 07.12.2021 (Osveženo: 11:22 08.12.2021) Narednih dana očekuje se da parlament Republike Srpske povuče saglasnosti sa prenosa pojedinih nadležnosti sa nivoa entiteta na nivo zajedničkih organa BiH. Da li se Srpska nalazi pred realizacijom ciljeva da joj se vrati oteto ili joj predstoje novi izazovi, bila je tema tribine „Republika Srpska — vraćanje otetih nadležnosti“.
U proteklih 26 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nenadležni organi svojim odlukama menjali su ustavnu strukturu BiH prenoseći nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH. To je činjeno odlukama visokog predstavnika, odlukama Ustavnog suda i Parlamentarne skupštine BiH, donošenjem podzakonskih akata Saveta ministara i drugih organa na nivou BiH bez izričite nadležnost BiH, uslovljavanjem od strane međunarodnih organizacija i organa Evropske unije i sve to u suprotnosti sa Ustavom BiH.
Za sva tri naroda budućnost BiH je moguća samo ako se Ustav BiH dosledno primenjuje, odnosno povratkom na izvorno slovo Dejtonskog sporazuma, rekao je šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađan Cicović.
Strah da pitanje Srpske ne utiče na stav Srbije o KiM
Prema rečima nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovića, pomirljive izjave međunarodnih predstavnika prema RS posledica su zainteresovanosti da prejak pritisak na Republiku Srpsku ne postiže željeni rezultat kod Srbije u vezi sa KiM.
„Ti i neki drugi razlozi, a posebno interesi NATO-a za ovaj prostor, otvaraju mogućnost Republici Srpskoj za nekažnjivo vraćanje nekih dejtonskih ovlašćenja koja su ranije nasilno od nje oduzeta od strane probošnjačkih visokih predstavnika. Javni probošnjački stavovi, zbog svoje očigledne anahronosti, imaće u procesu stabilizovanja BiH sve manju podršku njihovih zapadnih prijatelja, uključujući i Tursku, zbog njenih širih ekonomskih i geopolitičkih interesa na Balkanu“, smatra Jovanović.
Profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Dušan Proroković uočava nezadovoljstvo zvaničnog Sarajeva uoči i nakon nedavne sednice Saveta bezbednosti UN, gde zbog neslaganja Rusije i Kine nije prisustvovao tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit.
„Prema onome što gledamo i slušamo, u bošnjačkom korpusu jesu izneverena neka očekivanja. Međutim, ovde treba postaviti pitanje: na čemu bejahu zasnovana ta očekivanja? Iako se mišljenje kako su dojučerašnji saveznici izdali Bosnu donekle može razumeti posmatrajući sve iz dnevnopolitičke perspektive Bošnjaka, sagledavajući celokupan proces koji se odigrava poslednjih četvrt veka iz ugla kolektivnog Zapada, o izdaji nije moguće govoriti! Čak naprotiv, u SAD i ključnim evropskim zemljama nemaju razloga da svoje odluke baziraju na stavu kako bilo šta duguju bilo kome na Balkanu, a pogotovo to nije slučaj u njihovom odnosu prema Bošnjacima“, rekao je Proroković.
Hoće li Srpska živeti punim kapacitetom ili će nestati
Predstojeća sednica Narodne skupštine o vraćanju entitetskih nadležnosti za Republiku Srpsku ima istorijski značaj, što je paradoksalno, jer uspostavljanje ustavnog stanja u skladu sa Dejtonskim sporazumom trebalo bi da bude nešto normalno, a ne izuzetno, kaže politikolog Nenad Kecmanović.
„Do kraja meseca, Srpska će odlučiti hoće li živeti punim ustavnim kapacitetom ili je uskoro neće ni biti“, tvrdi Kecmanović.
Osim dvodecenijskog, nelegitimnog derogiranja izvornog Dejtona od strane raznih, isključivo zapadnih visokih predstavnika, upravo su ovogodišnji potezi i stavovi političkog Zapada u BiH poslužili kao okidač najnovije krize u BiH, rekao je politikolog Aleksandar Pavić.
„Politički Zapad pokušava da vrati sat unazad u 1990. godine i vreme jednopolarnog sveta, kada su zapadne prestonice diktirale uslove ostatku sveta. U sadašnjem kontekstu, ponašanje Zapada se takođe može posmatrati u ključu svesnog i namernog zaoštravanja prema sve jačim konkurentima, Rusijom i Kinom, koje na ovim prostorima, paradoksalno, podržavaju izvorni Dejton više nego zapadne sile koje su njegovi glavni tvorci. Zapad igra opasnu igru raspirivanja novog Hladnog rata i nove blokovske podele Evrope i srpski faktor na prostorima Srbije i BiH je, ponovo, smetnja takvoj novoj opasnoj geopolitičkoj velikoj igri“, kaže Pavić.
Vojska RS je ustavna kategorija
U osvrtu na najavljeno povlačenje saglasnosti Srpske o zajedničkoj vojsci, stručnjak za međunarodne odnose Željko Budimir podseća da je Vojska Republike Srpske ustavna kategorija i postojala je do 2007, kada se kroz program reformi ukidaju entitetske vojske i formiraju Oružane snage BiH (OS BiH).
U toku sprovođenja programa reformi iz oblasti odbrane politički akteri u Republici Srpskoj su predlagali demilitarizaciju, kao jedno od rešenja za BiH kao postkonfliktno društvo. Međutim, za SAD koje su ključno uticale na proces reforme odbrane u BiH, demilitarizacija nije bila prihvatljivo rešenje, navodi on.
„Cilj je bio stvoriti zajedničku vojsku u BiH sastavljenu iz tri komponente i integrisati je u NATO, čime bi se nastavio proces proširenja NATO alijanse na jugoistok Evrope. Sa druge strane, bošnjačka strana je u formiranju OS BiH videla priliku da se formira vojna sila pod njenom kontrolom i komandom, radi strateškog odvraćanja unutrašnjeg ’neprijatelja‘. Od osnivanja do danas OS BiH nisu u stanju da ispune nijednu misiju koje su propisane Zakonom o odbrani BiH, a kao najveći uspeh ističe se učešće u stranim vojnim misijama pod NATO komandom“, istakao je on.
Republika Srpska je 2017. godine donela rezoluciju o vojnoj neutralnosti, koja je protivna svim strateškim dokumentima iz oblasti odbrane, gde je NATO cilj i svrha postojanja OS BiH. Takođe, danas se OS BiH nalaze pod potpunom dominacijom Bošnjaka, kako po komandnoj strukturi, tako i po broju pripadnika, podseća Budimir.
„Srpska i hrvatska komponenta u OS BiH nisu dovoljno popunjene, a tri ključna mesta u sektoru odbrane drže Bošnjaci. Ovakvo stanje u OS BiH je neodrživo i direktno je protivno interesima Republike Srpske, koja na ustavnim osnovama mora redefinisati svoj odnos i učešće u sistemu odbrane BiH“, zaključio je on.
