https://lat.sputnikportal.rs/20211206/mracan-naum-nova-zapadna-inkvizicija-likvidira-detinjstvo---osudjuje-i-bajke-na-smrt-1132226995.html
Mračan naum: Nova zapadna inkvizicija likvidira detinjstvo - osuđuje i bajke na smrt
Mračan naum: Nova zapadna inkvizicija likvidira detinjstvo - osuđuje i bajke na smrt
Sputnik Srbija
Sistematskom lividacijom bajki koju Zapad pravda političkom korektnošću, praktično se likvidira detinjstvo. To je deo zapadnog inžinjeringa koji čoveka novog... 06.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-06T16:18+0100
2021-12-06T16:18+0100
2021-12-06T19:52+0100
svet
svet
zapad
bajke detinjstva
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/06/1132225558_0:51:2606:1517_1920x0_80_0_0_38dc3c49feb42850fd1dbd9b3bc462c4.jpg
Posle Princa koji je Uspavanu lepoticu bez njene saglasnosti poljupcem probudio iz vekovnog sna i grešnog „silovatelja“ Pepe le Tvora, na sudu zapadne inkcizicije našao se i Krcko Oraščić, lik iz bajke koga će u muzički libreto pretočiti veliki Čajkovski, a balet pod istoimenim nazivom prvi put biti izveden u Peterburgu 1892, u prisustvu cara Aleksandra III.Od tada Krcko stiče svetsku slavu i postaje omiljeni lik ljubitelja klasičnog baleta ali i junak generacija dece koja su prve pojmove o dobru i zlu sticale kroz priču o drvenom lutku.Sve do nedavno, kada se nad Krckom Oraščićem nadvio težak oblak sumnje zbog politički nekorektinih delova u istoimenom baletu koje je Berlinski državni balet, uočio, gle čuda, posle bezmalo 130 godina.„U originalnoj verziji baleta dvoje djece pojavljuju se na sceni maskirano u tamnu kožu. To se sada naziva blekfejsing… Isto je i sa istočnjačkim plesom u haremu, gde je telo soliste, takođe, pokriveno tamnom šminkom. Sve su to stvari koje sada ne treba puštati na scenu bez objašnjenja“, izjavila je umetnički rukovodilac grupe Kristiana Teobald uz dodatak da se kao „sporni“ deo može tumačiti i kineski ples koji demonstrira stereotip o narodu Kine.Igra sa bajkama-operacija bez stida i sramaIgra sa bajkama deo je velikog zapadnog inžinjeringa koji čitav svet želi da svede na svoju meru, kaže novinar i sociolog Slobodan Reljić u razgovoru za Sputnjik.Čovek, što je Orvel cinično utkao u svoj roman, upozorava Reljić, prvo mora da uredi prošlost onako kako ona njemu odgovara da bi na osnovu toga moga da stvara budućnost koja mu treba.To je na Zapadu deo sfere političke korektnosti koja neprestano širi strah kako bi sve te operacije, ukazuje Reljić, mogle da se izvode bez ikakvog obzira, stida i srama.Fino, suptilno, moralno vaspitanjeBetelhajm je, kaže Reljić, bio psihoanalitičar rođen u Austriji koji je radni vek proveo u Nemačkoj. Jedan deo svog života proveo je radeći sa decom, ali i decom zaostalom u razvoju, tako da je iz bogatog iskustva mogao da sagleda sve probleme sa kojima se deca suočavaju u tom dobu.Opasan i mračan naumLikvidacija bajki deluje kao opasan i mračan naum, kaže Reljić, pokazatelj celokupnog odnosa Zapada prema umetnosti i istoriji, ali u samoj biti reč je o modelu koji nije uspešan i koji nanosi mnogo problema i pojedincima i društvu, čineći odnose vrlo komplikovanim.„Moramo da razumemo da je takva vrsta društvene dekadencije zapravo društvena bolest, a ne uspešna organizacija. Demonstracija arogancije kojoj prisustvujemo ima za cilj jačanje kontrole. S druge strane, to je i proizvod panike u kojoj se Zapad kao društvo nalazi".Demokratija je poništila samu sebePosledice toga su, kaže, samoubilačko kolektivno ponašanje i samoponištavanje sebe. Problem je što se danas zbog moći zapadne komunikacije taj model prenosi na nas i što se proces sve više ubrzava i postaje nepodnošljiviji.Da namećući ovaj model drugima, Zapad uništava najpre sebe, svedoči i činjenica da danas više od jedne polovine mladih ljudi na Zapadu ne veruje u demokratiju.Demokratija je poništila samu sebe, kaže Reljić, i sve ono što je obećavala više nema nikakvo utemeljenje u realnosti.Džender totalitarizamU svetlu činjenice da se Deda Mrazu u zapadnim reklamama pridružio i emotivni partner, a da Supermen takođe pokazuje sklonosti ka istom polu, Reljić kaže da uspostavljanje nove ideologije, kao što je džender, zahteva nove modele koji izlaze iz okvira na kojima se zasniva hrišćansko društvo, a koje razlikuje polove, razume da smo nastali iz razlike polova, da se porodica zasniva na razlici u polovima.Društvo na vrhuncu nemoćiUpitan kakvo mesto u džender ideologiji je namenjeno pojedincu Reljić kaže da se nastoji da on postane atom izolovan u društvenoj realnosti kojim je lako manipulisati.„Zapamtite, čovek je društveno biće i on ne može da živi izvan. U starim društvima, u Grčkoj recimo, najveća je kazna bila da vas proteraju iz društva, da vas zajednica izbaci, to je bilo gore od smrtne kazne. Proces koji se dešava danas posledica je društvenog raspadanja tog društva koje je sada na vrhuncu svoje nemoći, a drugo, po sredi je i pokušaj organizacije takvog jednog društva“, zaključuje Reljić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
bajke, krcko oraščić, politička korektnost, džender ideologija
bajke, krcko oraščić, politička korektnost, džender ideologija
Mračan naum: Nova zapadna inkvizicija likvidira detinjstvo - osuđuje i bajke na smrt
16:18 06.12.2021 (Osveženo: 19:52 06.12.2021) Sistematskom lividacijom bajki koju Zapad pravda političkom korektnošću, praktično se likvidira detinjstvo. To je deo zapadnog inžinjeringa koji čoveka novog doba pokušava da svede na svoju meru viđenja sveta u kojem se gube razlike između dobra i zla, kaže Slobodan Reljić
Posle Princa koji je Uspavanu lepoticu bez njene saglasnosti poljupcem probudio iz vekovnog sna i grešnog „silovatelja“ Pepe le Tvora, na sudu zapadne inkcizicije našao se i Krcko Oraščić, lik iz bajke koga će u muzički libreto pretočiti veliki Čajkovski, a balet pod istoimenim nazivom prvi put biti izveden u Peterburgu 1892, u prisustvu cara Aleksandra III.
Od tada Krcko stiče svetsku slavu i postaje omiljeni lik ljubitelja klasičnog baleta ali i junak generacija dece koja su prve pojmove o dobru i zlu sticale kroz priču o drvenom lutku.
Sve do nedavno, kada se nad Krckom Oraščićem nadvio težak oblak sumnje zbog politički nekorektinih delova u istoimenom baletu koje je Berlinski državni balet, uočio, gle čuda, posle bezmalo 130 godina.
„U originalnoj verziji baleta dvoje djece pojavljuju se na sceni maskirano u tamnu kožu. To se sada naziva blekfejsing… Isto je i sa istočnjačkim plesom u haremu, gde je telo soliste, takođe, pokriveno tamnom šminkom. Sve su to stvari koje sada ne treba puštati na scenu bez objašnjenja“, izjavila je umetnički rukovodilac grupe Kristiana Teobald uz dodatak da se kao „sporni“ deo može tumačiti i kineski ples koji demonstrira stereotip o narodu Kine.
Igra sa bajkama-operacija bez stida i srama
Igra sa bajkama deo je velikog zapadnog inžinjeringa koji čitav svet želi da svede na svoju meru, kaže novinar i sociolog Slobodan Reljić u razgovoru za Sputnjik.
Čovek, što je Orvel cinično utkao u svoj roman, upozorava Reljić, prvo mora da uredi prošlost onako kako ona njemu odgovara da bi na osnovu toga moga da stvara budućnost koja mu treba.
To je na Zapadu deo sfere političke korektnosti koja neprestano širi strah kako bi sve te operacije, ukazuje Reljić, mogle da se izvode bez ikakvog obzira, stida i srama.
„Nema ni pola veka kako je Bruno Betelhlajm, poznati psihoanalitičar objavio kultno delo „Značenje bajki“. U to doba važilo je opšte pravilo odnosa prema bajkama koje kod Betelhajma staje u citat Šilera gde se kaže: Dublji značaj imaju bajke mojih mladih leta nego istine posle naučene“.
Fino, suptilno, moralno vaspitanje
Betelhajm je, kaže Reljić, bio psihoanalitičar rođen u Austriji koji je radni vek proveo u Nemačkoj. Jedan deo svog života proveo je radeći sa decom, ali i decom zaostalom u razvoju, tako da je iz bogatog iskustva mogao da sagleda sve probleme sa kojima se deca suočavaju u tom dobu.
„Glavni problem po njemu je detinje traženje smisla života. U svojim dugogodišnjim nastojanjima da to razume, Betelhajm je došao do zaključka da kroz bajke deca na najbolji način uspostavljaju odnos prema smislu života jer one s jedne strane razvijaju maštu i sigurnost a s druge strane jedno fino,suptilno, moralno vaspitanje. To moralno vaspitanje je komplikovana stvar koja se uvek izražava u nekim apstraktnim pojmovima pa je nemoguće da se ono deci prenese bez prefinjenog oblika kao što je to bajka“.
Likvidacija bajki deluje kao opasan i mračan naum, kaže Reljić, pokazatelj celokupnog odnosa Zapada prema umetnosti i istoriji, ali u samoj biti reč je o modelu koji nije uspešan i koji nanosi mnogo problema i pojedincima i društvu, čineći odnose vrlo komplikovanim.
„Moramo da razumemo da je takva vrsta društvene dekadencije zapravo društvena bolest, a ne uspešna organizacija. Demonstracija arogancije kojoj prisustvujemo ima za cilj jačanje kontrole. S druge strane, to je i proizvod panike u kojoj se Zapad kao društvo nalazi".
Demokratija je poništila samu sebe
Posledice toga su, kaže, samoubilačko kolektivno ponašanje i samoponištavanje sebe. Problem je što se danas zbog moći zapadne komunikacije taj model prenosi na nas i što se proces sve više ubrzava i postaje nepodnošljiviji.
Da namećući ovaj model drugima, Zapad uništava najpre sebe, svedoči i činjenica da danas više od jedne polovine mladih ljudi na Zapadu ne veruje u demokratiju.
Demokratija je poništila samu sebe, kaže Reljić, i sve ono što je obećavala više nema nikakvo utemeljenje u realnosti.
U svetlu činjenice da se Deda Mrazu u zapadnim reklamama pridružio i emotivni partner, a da Supermen takođe pokazuje sklonosti ka istom polu, Reljić kaže da uspostavljanje nove ideologije, kao što je džender, zahteva nove modele koji izlaze iz okvira na kojima se zasniva hrišćansko društvo, a koje razlikuje polove, razume da smo nastali iz razlike polova, da se porodica zasniva na razlici u polovima.
„Ovakva dekadencija je obeležila i poslednju fazu Rimskog carstva. Samo jedan aspekt su istopolne zajednice i promena uloge čoveka u društvu, i on je najsuroviji. Tek jedan do dva odsto populacije rađa se sa tom vrstom promene,a ipak je pokrenuta zaštita manjine koja se pretvorila u totalitarni teror koji postaje sve bezobzirniji i bezgraničniji. Kada bi postojala javna rasprava na temu, recimo, istopolnih brakova, oni nikada kod nas ne bi mogli da prođu“.
Društvo na vrhuncu nemoći
Upitan kakvo mesto u džender ideologiji je namenjeno pojedincu Reljić kaže da se nastoji da on postane atom izolovan u društvenoj realnosti kojim je lako manipulisati.
„Zapamtite, čovek je društveno biće i on ne može da živi izvan. U starim društvima, u Grčkoj recimo, najveća je kazna bila da vas proteraju iz društva, da vas zajednica izbaci, to je bilo gore od smrtne kazne. Proces koji se dešava danas posledica je društvenog raspadanja tog društva koje je sada na vrhuncu svoje nemoći, a drugo, po sredi je i pokušaj organizacije takvog jednog društva“, zaključuje Reljić.
