00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
VESTI (repriza)
Sukob u Ukrajini posle napada zapadnim raketama na Rusiju
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 26.08.2021
DRUŠTVO
Društvene teme, zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, i ostatka sveta

Istražujemo: Hrišćanstvo u Zapadnoj Evropi nestaje, rimokatolici i protestanti - manjina

© AP Photo / Jens MeyerCrkva Svete Katarine u Ralbicu u Nemačkoj
Crkva Svete Katarine u Ralbicu u Nemačkoj - Sputnik Srbija, 1920, 05.12.2021
Pratite nas
Rimokatolička i protestantska crkva preživljavaju najteže dane u istoriji. Većina stanovništva u Zapadnoj Evropi se izjašnjavaju kao ateisti ili agnostici. U Boga veruje, u proseku tek oko 40 odsto žitelja zapadnog i centralnog dela Starog kontinenta.
Stari hramovi, stari i po nekoliko vekova propadaju. Prazni su, nemaju vernike. Zbog toga se mnogi u evropskim metropolama mogu naći u oglasima za promet nekretnina. Pretvaraju se kockarnice, hotele, diskoteke ili ih kupuju bogati biznismeni, da imaju bogomolju kao prestižni antikvitet.
U Češkoj, Švedskoj i Norveškoj tek nešto više od 20 odsto stanovništva se izjašnjava kao hrišćani (rimokatolici ili luteranci). Čak i u nekada tvrdim katoličkim jezgrima - Francuskoj i Španiji, udeo hrišćana je pao ispod 50 odsto. Jaku zajednicu imaju samo u Poljskoj i Hrvatskoj. U jezgru rimokatoličkog sveta – Italiji, iz godine u godinu, situcija se menja u korist agnostika i ateista.
Žitelji istočne Evrope i pored poluvekovne vladavine komunista, i dalje su u najvećem broju okrenuti crkvi. Pravoslavni vernici i dalje su većina u Rumuniji, Grčkoj, Srbiji, Ukrajini, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Moldaviji.
© Sputnik / Milenko KovačevićProcenat religioznog stanovništva po državama
Procenat religioznog stanovništva po državama - Sputnik Srbija, 1920, 03.12.2021
Procenat religioznog stanovništva po državama

Sporne odluke u istoriji

Sagovornici Sputnjika profesor dr Zoran Čvorović i verski analitičar Željko Injac navode da je ovaj sociološki fenomen posledica jednog dugog istorijskog procesa i pogrešnih odluka verskih poglavara.
I jedan i drugi navode da se već više decenija kroz mas-medije i kič kulturu, vodi žestok rat sa hrišćanstvom. U poslednje vreme, verske zajednice u zapadnoj Evropi gube bitku i na polju prava. Njihova načela, koja su vekovima bila temelj institucija, se brišu. Liberalni zakoni menjaju one tradicionalne.
Prema rečima profesora Čvorovića, prošle nedelje pobednička „semafor“ koalicija u Nemačkoj, koju čine zeleni, socijaldemokrate i liberali, u okviru koalicinog ugovora se obavezala na novo redefinisanje ustanove braka i porodice.
„Tako da će porodicu moći da zasnuje više lica koja nisu u rodbinskim vezama. Ruši se tradicionalni, monogamni brak“, navodi Čvorović.
On navodi da će majkom moći da se nazovu obe žene koje su u homoseksualnom braku. Umesto postojećeg, predlaže se uvođenje novog zakona o transrodnim osobama. Stanovnici se više neće identifikovati samo kao muškarac i žena, već će moći da izjave da su bilo šta.
„Više neće biti potrebno mišljenje psihologa. Ukida se zabrana davanja krvi za homoseksualce. Ukidaju se svi tabui, koji su važili još od starog Vavilona. Bojim se, da se teži ka tome da se ukine tabu incesta. U Nemačkoj je pre nekoliko godina i zvanično pokrenut postupak za dekriminalizaciju incesta od strane jedne advokatske komore“, navodi Čvorović.
On zabrinuto navodi, da sa ovakvim redefinisanjem porodice i braka, put za legalizaciju incesta je moguć. Čvorović podseća da je pre dva milenijuma hrišćanstvo istisnulo poligamiju i laku raskidivost braka. Međutim, sada se paganski običaji vraćaju na velika vrata u najrazvijenijim državama.
„Kada se razgradi porodica kao temeljna zajednica, ruši se crkva, staleži, a u neku ruku i država. Sve to je potrebno globalistima. Kada se sruše svi ti tabui, dolazimo do trenutka da čovek strasti, pobedi čoveka slobode. Da bi se jedan takav čovek doveo opet u red, biće potrebna jaka kontrola. Opravdava se nadzor i apsolutna kontrola čoveka“, navodi Čvorović, objašnjavaju da je to povratak 2.000 godina unazad.
CC0 / Meli1670 / katedrala Berliner Dom u Berlinu.
katedrala Berliner Dom u Berlinu. - Sputnik Srbija, 1920, 03.12.2021
katedrala Berliner Dom u Berlinu.



Proces koji se ne može zaustaviti

Nezantersovanost novih generacija za religiju, nije posledica odluka iz prošlog, 20. veka.
„U zapadnim državama vekovima smo imali teokratiju. Crkva je bila iznad država. Zbog toga je i nastala protestantska crkva. Rim je imao autoritativnu vlast. Bilo je slučajeva da crkva nije htela da kruniše pojedine vladare, pa ih kroz istoriju znamo kao kraljeve ili careve bez krune“, za Sputnjik priča Injac.
Prema njegovim rečima, sa druge strane, na Istoku, Vizantija je napravila simfoniju između države i crkve. Tamo crkva nije postala država. Vizantija je uspela da napravi svoj komonvelt - to su bile balkanske zemlje, kasnije, Rusija i drugi narodi.
„Činilo se tokom srednjeg i novog veka da je zapadno hrišćanstvo najjača sila na svetu. Posle Francuske revolucije, kada je ljudima data sloboda, crkva gubi značaj i dominantnu ulogu. Tu svoju slobodu upotrebljavaju da ne prihvate teokratiju. Autoritativna vlast katoličke crkve slabi“, navodi Inac.
On navodi da je u srednjem veku , katolička crkva sa papom na čelu, bila kao danas NATO pakt. Imala je vojsku, novac, pa čak i kolonije.
„Danas je potpuno drugačija situacija. Crkve su prazne. U manjim mestima je sačuvano to hrišćansko jezgro, ali u velikim gradovima hramovi su prazni“, navodeći primer jedne crkve u Parizu u kojoj prethodnih sedam godina nije bilo nijednog krštenja.
U germanskim državama, religiozne osobe plaćaju godišnju članarinu. Kod onih ljudi kod kojih je porodično osećaj prema hrišćanstvu slabiji, građani se izčlanjuju iz crkve.
„Ta članarina je obično simboličnog iznosa. Međutim, oni ne žele ni te „male pare“ da izdvoje za svoju crkvu“, zaključuje sagovornik Sputnjika.

Zapadne crkve potresali su brojni skandali, što je na neki način oteralo vernike.
Ipak, Injac navodi da ne postoji potpuni zamor religije u zapadnoj Evropi. Sve više ima slučajeva da stanovnici ovih zemalja prelaze u islam, budizam, hinduizam, pa čak i u pravoslavlje.
© Sputnik / Lola ĐorđevićVernici ispred Hrama Svetog Save
Vernici ispred Hrama Svetog Save - Sputnik Srbija, 1920, 03.12.2021
Vernici ispred Hrama Svetog Save
Kakava je situacija kod Srba?
Posle poluvekovnog komunizma, narodi na prostoru bivše Jugoslavije su se u najvećem broju vratili religiji. Posle velikih državnih, ekonomskih promena, verska pripadnost čvrsto se vezuje i za narod kome građani pripadaju.
Žitelji Balkana koji se izjašnjavaju kao Srbi, u najvećem broju se izjašnjavaju i kao hrišćani-pravoslavci. Slave Božić, Vaskrs (Uskrs) i imaju krsnu slavu. Mole se Isusu Hristu i svojim svecima.
„Komunizam je prošao, Srbi su se vratili veri. Naš narod i pre Drugog svetskog rata, nikada nije ispunjavao religiozni formu, kakava je na Zapadu. Ako čitate letopise, gde se opisuje istorija srpske crkve, imate bezbroj mesta u kojima se navodi da su Srbi, što se tiče pravoslavlja, veoma požrtvovani, život bi dali. Međutim, kao tada, tako i danas slabije upražnjavaju verske rituale. U najvećem broju slučajeva desetak puta godišnje idu u crkvu. Retko poste. Ali velikom većinom veruju u Boga. U tome se razlikuju od Grka i Rumuna koji disciplinovanije poštuju formu“, navodi Injac.
On naglašava, iako Srbi ne upražnjavaju punu religiznu formu, nasilna ateizaciju u komunizmu nije ništa uradila.
Renoviranje stana - Sputnik Srbija, 1920, 27.11.2021
EKONOMIJA
Istražujemo: Koliko u Srbiji košta kompletno renoviranje stana – od poda do plafona
Automehaničarska radionica - Sputnik Srbija, 1920, 30.10.2021
EKONOMIJA
Istražujemo: Šta se srpskim vozačima više isplati – benzinci ili dizelaši kojima se u EU crno piše
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala