https://lat.sputnikportal.rs/20211205/dabogda-ko-je-bio-vrhovni-bog-srba--1132201858.html
„Dabogda“: Ko je bio vrhovni bog Srba
„Dabogda“: Ko je bio vrhovni bog Srba
Sputnik Srbija
Sunčevu toplotu i kišu su stari Sloveni izdvajali kao elemente od kojih zavisi ljudski život. Tako su iz velikog poštovanja verovali u kult Sunca i kiše od kojih... 05.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-05T14:19+0100
2021-12-05T14:19+0100
2021-12-05T14:19+0100
društvo
srbija – društvo
čas istorije
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/05/1132201832_0:31:467:294_1920x0_80_0_0_32c48df5413929dba941732c115d6ac1.jpg
Dažbog (Dabog, Dajbog, Daždbog, Daba) je bog Sunca, kiše i ognja. To je božanstvo koje daje. U sastavu jedne od verzija imena – Dajbog – stoje reči „daj“ i „bog“, što se tumači kao „bog koji daje“. To davanje se odnosi na Sunce i sunčevu svetlost, a Dažbog, kao bog Sunca, smatrao se davaocem života na Zemlji.U srednjovekovnim spisima o Slovenima bog Sunca Dažbog se često pominje. Rimski, grčki i ruski hroničari koji su pisali o staroslovenskoj veri su naglašavali njegov značaj.Dažbog je predstavljao i zaštitnika kućnog ognja i vatre, pa se smatrao i bogom zaštitnikom porodice i doma, ali oganj može da se tumači i kao vatra koja se okreće protiv čoveka i koja može da ga pošalje u podzemni svet ili mu uništiti imovinu. Blagonaklonost ognja bila je ključna u preživljavanju starih Slovena, pa su se mnogi obredi povezivali sa ognjem a samim tim i sa Dažbogom.Reč „dažd“ na mnogim slovenskim jezicima (slovačkom, češkom, ruskom, poljskom…) znači kiša, pa se Dažbog smatrao i bogom kiše od koje je zavisila žetva. Vuk Karadžić je takođe upotrebio termin „daždiv“ što znači kišovit.Stari Sloveni su se smatrali potomcima bogova, verovali su da su Dažbogovi unuci. Da je Dažbog smatran rodonačelnikom Slovena govori se u ruskom epu „Slovo o Igorovom pohodu“:Smatrao se vrhovnim bogom kod SrbaDažbog ili Dabog se smatrao vrhovnim bogom kod Srba. U folkloru Dažbog se javlja i kao hromi Daba, koji je predstavljen gotovo uvek kao demon zla, što povezuje ovog Boga sa svetom mrtvih, odnosno podzemljem.Daboga su Srbi prikazivali kao hromog starca, obučenog u medveđu kožu, a društvo bi mu pravio vuk ili crni pas, a u pojedinim verzijama je predstavljen kako jaše belog konja.Etnolog Veselin Čajkanović je Dažboga uvrstio kao vrhovnog boga kod Srba, piše Nacionalna geografija.Dažbogov uticaj na prostorima Srbije i okolnih zemalja se zadržao veoma dugo. Među narodima sa ovih prostora se i danas veoma često čuje reč „dabogda“ ili kao „da Bog da“, što potiče od imena boga Dažboga, odnosno Daboga.
https://lat.sputnikportal.rs/20210216/leh-rus-i-ceh-ko-su-bili-preci-slovena-1124531535.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210212/ceski-arheolozi-pronasli-najstarije-pisane-tragove-slovena-1124593827.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – društvo, čas istorije, društvo
srbija – društvo, čas istorije, društvo
„Dabogda“: Ko je bio vrhovni bog Srba
Sunčevu toplotu i kišu su stari Sloveni izdvajali kao elemente od kojih zavisi ljudski život. Tako su iz velikog poštovanja verovali u kult Sunca i kiše od kojih je zavisio opstanak. Srbi su najveće poštovanje iskazivali upravo prema božanstvu koje je dalo život svemu što na Zemlji živi. To je bio Dažbog, prema brojnim izvorima vrhovni bog kod Srba.
Dažbog (Dabog, Dajbog, Daždbog, Daba) je bog Sunca, kiše i ognja. To je božanstvo koje daje. U sastavu jedne od verzija imena – Dajbog – stoje reči „daj“ i „bog“, što se tumači kao „bog koji daje“. To davanje se odnosi na Sunce i sunčevu svetlost, a Dažbog, kao bog Sunca, smatrao se davaocem života na Zemlji.
U srednjovekovnim spisima o Slovenima bog Sunca Dažbog se često pominje. Rimski, grčki i ruski hroničari koji su pisali o staroslovenskoj veri su naglašavali njegov značaj.
Dažbog je predstavljao i zaštitnika kućnog ognja i vatre, pa se smatrao i bogom zaštitnikom porodice i doma, ali oganj može da se tumači i kao vatra koja se okreće protiv čoveka i koja može da ga pošalje u podzemni svet ili mu uništiti imovinu. Blagonaklonost ognja bila je ključna u preživljavanju starih Slovena, pa su se mnogi obredi povezivali sa ognjem a samim tim i sa Dažbogom.
Reč „dažd“ na mnogim slovenskim jezicima (slovačkom, češkom, ruskom, poljskom…) znači kiša, pa se Dažbog smatrao i bogom kiše od koje je zavisila žetva. Vuk Karadžić je takođe upotrebio termin „daždiv“ što znači kišovit.
Stari Sloveni su se smatrali potomcima bogova, verovali su da su Dažbogovi unuci. Da je Dažbog smatran rodonačelnikom Slovena govori se u ruskom epu „Slovo o Igorovom pohodu“:
Tad za doba Oljega Zloslavića, sejala se i bujala kavga svuda, ginu blago Dažbogovih potomaka, u bunama kneževskim vek se ljudski poskraćiva.
Smatrao se vrhovnim bogom kod Srba
Dažbog ili Dabog se smatrao vrhovnim bogom kod Srba. U folkloru Dažbog se javlja i kao hromi Daba, koji je predstavljen gotovo uvek kao demon zla, što povezuje ovog Boga sa svetom mrtvih, odnosno podzemljem.
Daboga su Srbi prikazivali kao hromog starca, obučenog u medveđu kožu, a društvo bi mu pravio vuk ili crni pas, a u pojedinim verzijama je predstavljen kako jaše belog konja.
Etnolog Veselin Čajkanović je Dažboga uvrstio kao vrhovnog boga kod Srba,
piše Nacionalna geografija.
Dažbogov uticaj na prostorima Srbije i okolnih zemalja se zadržao veoma dugo. Među narodima sa ovih prostora se i danas veoma često čuje reč „dabogda“ ili kao „da Bog da“, što potiče od imena boga Dažboga, odnosno Daboga.
