https://lat.sputnikportal.rs/20211201/pocetak-epohalnog-projekta-naucnici-vracaju-vreme-za-milion-i-po-godina-1132102094.html
Početak epohalnog projekta, naučnici vraćaju vreme za milion i po godina
Početak epohalnog projekta, naučnici vraćaju vreme za milion i po godina
Sputnik Srbija
Naučnici se spremaju da počnu sa bušenjem leda u srcu Antarktika kako bi vratili vreme unazad i saznali kako se klima na Zemlji menjala u poslednjih milion i po... 01.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-01T21:20+0100
2021-12-01T21:20+0100
2021-12-01T21:20+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/11/1124640162_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_eb293f74288d700dc7b9ecba0cf69ead.jpg
Evropski tim stručnjaka postaviće opremu na jednoj od najviših lokacija Južnog pola, a operacija bušenja trajaće četiri godine. Krajnji cilj projekta je da se izbuši i spremi za ispitivanje tri kilometra dugačak cilindar zamrznutog materijala.Naučnici se nadaju da će im taj led sa velike dubine pomoći u objašnjavanju razloga zbog čega se frekvencija ciklusa ledenih doba menjala u prošlosti planete.Projekat „Beyond EPICA“ je nastavak sličnog poduhvata početkom milenijuma koji je nosio ime „EPICA“ (European Project for Ice Coring in Antarctica).Nova naučna operacija biće postavljena blizu lokacije gde je pređašnja ekspedicija bušila kod jednog od najviših „vrhova“ Ledenog kontinenta, udaljenom oko 40 kilometara od italijansko-francuske stanice „Konkordija“ na istočnom platou.Visina od 3.233 metra i 1.000 kilometara udaljenost od obale značiće da će vremenski uslovi biti veoma negostoljubivi. Čak i leti, temperatura ne raste iznad minus 35 stepeni Celzijusa.Kamp gde će se tim za bušenje živeti postavljen je prošle godine, a ova sezona proteći će u postavljanju neophodne infrastrukture za bušenje, mada je cilj i da se počne sa samim bušenjem i stigne do 100 metara dubine.Time će bušilica proći kroz sloj rastresitijeg snega i doći do čvrstih skoro neprobojnih ledenih slojeva koji su pravi predmet interesovanja.Uvid u burnu prošlost planeteDuboki slojevi leda na Južnom polu sadrže u sebi balončiće vazduha. Ti mali džepovi gasova predstavljaju direktni uvid u istoriju Zemljine atmosfere, a sa dubinom se ide dalje u prošlost.Naučnici mogu da vide nivoe ugljen-dioksida i drugih gasova koji doprinose zagrevanju, poput metana.Analiziranje atoma u molekulima zaleđene vode koja okružuje džepove gasova takođe može da ukaže na temperature koje su su vladale kada se taj sloj leda formirao.Kada su istraživači bušili led tokom projekta „EPICA“ otkrili su klimatske uslove i nivoe atmosferskog ugljen-dioksida unazad 800.000 godina.To je postao jedan od ključnih pokazatelja klimatskih promena.Pokazao je da se nivo ugljen-dioksida kretao uporedo sa temperaturom. Kada god je koncentracija gasova sa efektom zelene bašte padala za njom je uporedo padala i temperatura i obrnuto, prenosi RTS.
https://lat.sputnikportal.rs/20210607/zivotinje-su-bile-zamrznute-24000-godina-na-arktiku-kad-su-ih-naucnici-odledili-ozivele-su-video-1125547031.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija
Početak epohalnog projekta, naučnici vraćaju vreme za milion i po godina
Naučnici se spremaju da počnu sa bušenjem leda u srcu Antarktika kako bi vratili vreme unazad i saznali kako se klima na Zemlji menjala u poslednjih milion i po godina.
Evropski tim stručnjaka postaviće opremu na jednoj od najviših lokacija Južnog pola, a operacija bušenja trajaće četiri godine. Krajnji cilj projekta je da se izbuši i spremi za ispitivanje tri kilometra dugačak cilindar zamrznutog materijala.
Naučnici se nadaju da će im taj led sa velike dubine pomoći u objašnjavanju razloga zbog čega se frekvencija ciklusa ledenih doba menjala u prošlosti planete.
Projekat „Beyond EPICA“ je nastavak sličnog poduhvata početkom milenijuma koji je nosio ime „EPICA“ (European Project for Ice Coring in Antarctica).
Nova naučna operacija biće postavljena blizu lokacije gde je pređašnja ekspedicija bušila kod jednog od najviših „vrhova“ Ledenog kontinenta, udaljenom oko 40 kilometara od italijansko-francuske stanice „Konkordija“ na istočnom platou.
Visina od 3.233 metra i 1.000 kilometara udaljenost od obale značiće da će vremenski uslovi biti veoma negostoljubivi. Čak i leti, temperatura ne raste iznad minus 35 stepeni Celzijusa.
Kamp gde će se tim za bušenje živeti postavljen je prošle godine, a ova sezona proteći će u postavljanju neophodne infrastrukture za bušenje, mada je cilj i da se počne sa samim bušenjem i stigne do 100 metara dubine.
Time će bušilica proći kroz sloj rastresitijeg snega i doći do čvrstih skoro neprobojnih ledenih slojeva koji su pravi predmet interesovanja.
Uvid u burnu prošlost planete
Duboki slojevi leda na Južnom polu sadrže u sebi balončiće vazduha. Ti mali džepovi gasova predstavljaju direktni uvid u istoriju Zemljine atmosfere, a sa dubinom se ide dalje u prošlost.
Naučnici mogu da vide nivoe ugljen-dioksida i drugih gasova koji doprinose zagrevanju, poput metana.
Analiziranje atoma u molekulima zaleđene vode koja okružuje džepove gasova takođe može da ukaže na temperature koje su su vladale kada se taj sloj leda formirao.
Kada su istraživači bušili led tokom projekta „EPICA“ otkrili su klimatske uslove i nivoe atmosferskog ugljen-dioksida unazad 800.000 godina.
To je postao jedan od ključnih pokazatelja klimatskih promena.
Pokazao je da se nivo ugljen-dioksida kretao uporedo sa temperaturom. Kada god je koncentracija gasova sa efektom zelene bašte padala za njom je uporedo padala i temperatura i obrnuto,
prenosi RTS.
