https://lat.sputnikportal.rs/20211201/lukasenko-svi-lanseri-za-nuklearne-rakete-u-belorusiji-spremni-za-upotrebu-1132095797.html
Lukašenko: Svi lanseri za nuklearne rakete u Belorusiji spremni za upotrebu
Lukašenko: Svi lanseri za nuklearne rakete u Belorusiji spremni za upotrebu
Sputnik Srbija
Sva lansirna mesta za nuklearne interkontinentalne balističke rakete u Belorusiji, osim jednog, očuvana su i spremna za upotrebu, izjavio je beloruski... 01.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-01T17:27+0100
2021-12-01T17:27+0100
2021-12-07T10:59+0100
svet
rusija
donbas
vladimir putin
ukrajina
aleksandar lukašenko
belorusija
petro porošenko
nuklearne rakete
rusija – vojska i naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/01/1132095691_0:18:1280:738_1920x0_80_0_0_4ee27532741a730af5382a73eca96065.jpg
Prema rečima beloruskog lidera, „Boris Nikolajevič (Jeljcin) je pre svega zahtevao da se ove rampe dignu u vazduh, jer ga je Zapad pritiskao ─ Amerikanci su pritiskali njega, on je pritiskao mene“.„Rekao sam – ne. Ali kada je pritisak bio ekstreman, da znate, ja to mogu da dokažem i pokažem, digli smo u vazduh jednu rampu. Ona je bila u šumi... Tamo su krošnje koje su je pokrivale. Mi nemamo podzemne silose, već površinska (lansirna mesta) i ona su stajala u zatvorenim skladištima – sve sam to sačuvao. Amerikanci i zapadnjaci su me stalno pitali – zašto? Do sada nikada nisam odgovarao na ova pitanja“, objasnio je beloruski lider.Ranije je predsednik Belorusije izjavio da će Belorusija ponuditi Ruskoj Federaciji da razmesti nuklearno oružje na svojoj teritoriji ako NATO rasporedi rakete u Poljskoj.Belorusiji potrebni S-400 i S-500Lukašenko je dodao da su Belorusiji za efikasnu zaštitu od raketnih napada potrebni ruski protivvazdušni raketni sistemi S-400 ili S-500.Na pitanje kada bi ovi sistemi mogli biti isporučeni Belorusiji, Lukašenko je rekao: „Tu odluku će doneti predsednik Putin“.Kijev odbio predlog o graničarimaLukašenko je naveo da je ponudio da se rasporede beloruski graničari na granici Rusije i Ukrajine. Šef ruske države Vladimir Putin nije bio protiv predlog, dok je Kijev odbio.„Kada smo Putin i jednom razgovarali, kada je OEBS poslao svoje posmatrače, rekao sam: znate, video sam dovoljno posmatrača u svom životu. Ništa neće biti od njih, igraće na strani Zapada. On kaže: pa dobro. Ako oni hoće, neka dođu posmatrači. I koja je opcija? Meni je bilo više nego jasno šta se dešava u Ukrajini i koji je izlaz iz te situacije. Ali oni tada nisu iskoristili ovaj izlaz, uključujući i to da sam čak bio spreman da na 400 kilometara ukrajinsko-ruske granice uvedem svoje graničare“, rekao je on.Prema njegovim rečima, on je bio spreman da pokrije tu granicu.„Kada je Putin dolazio u Minsk, razgovarali smo o ovom problemu. Vi, kaže, zauzimate neutralan stav. Neću imati ništa protiv. Ali Ukrajina je bila protiv. Odnosno, sve normalne inicijative oni su minirali. Dobro, tada niste verovali Lukašenku. Sada je jasno, sada je Lukašenko Putinov lakej, kako govore. Ali tada je zauzimao neutralnu poziciju, kako kažete“, primetio je beloruski lider.On je napomenuo da je Ukrajina minirala sve inicijative, jer „oni ni tada, a još više sada, ne upravljaju sami svojom zemljom“.Porošenko odbio Putinov predlog za pomoć DonbasuLukašenko je ispričao i da je ruski predsednik ponudio bivšem šefu ukrajinske države Petru Porošenku pomoć u obnavljanju Donbasa i okončanju tamošnjeg oružanog sukoba. Porošenko je prvo pristao, ali je potom odbio zbog spoljnog upravljanja, rekao je predsednik Belorusije.Lukašenko je naveo da mu je Putin govorio da sukob treba okončati, a Donbas obnoviti – da ljudi treba da žive normalno. Prema njegovim rečima, Putin mu je rekao da će pomoći da se Donbas obnovi i da to prenese Porošenku.On je dodao da je sa Porošenkom bio u dobrim odnosima.Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“.Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
donbas
ukrajina
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, donbas, vladimir putin, ukrajina, aleksandar lukašenko, belorusija, petro porošenko, nuklearne rakete, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje, s-500, raketni sistem s-400
rusija, donbas, vladimir putin, ukrajina, aleksandar lukašenko, belorusija, petro porošenko, nuklearne rakete, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje, s-500, raketni sistem s-400
Lukašenko: Svi lanseri za nuklearne rakete u Belorusiji spremni za upotrebu
17:27 01.12.2021 (Osveženo: 10:59 07.12.2021) Sva lansirna mesta za nuklearne interkontinentalne balističke rakete u Belorusiji, osim jednog, očuvana su i spremna za upotrebu, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko u intervjuu za RIA Novosti.
„Zašto sam postao neprijatelj Zapada? Ne zato što sam diktator. Zato što su sva lansirna mesta na kojima su stajali ‘Topolji’, osim jednog, potpuno očuvana i još uvek spremna za upotrebu“, istakao je Lukašenko.
Prema rečima beloruskog lidera, „Boris Nikolajevič (Jeljcin) je pre svega zahtevao da se ove rampe dignu u vazduh, jer ga je Zapad pritiskao ─ Amerikanci su pritiskali njega, on je pritiskao mene“.
„Rekao sam – ne. Ali kada je pritisak bio ekstreman, da znate, ja to mogu da dokažem i pokažem, digli smo u vazduh jednu rampu. Ona je bila u šumi... Tamo su krošnje koje su je pokrivale. Mi nemamo podzemne silose, već površinska (lansirna mesta) i ona su stajala u zatvorenim skladištima – sve sam to sačuvao. Amerikanci i zapadnjaci su me stalno pitali – zašto? Do sada nikada nisam odgovarao na ova pitanja“, objasnio je beloruski lider.
Ranije je predsednik Belorusije izjavio da će Belorusija ponuditi Ruskoj Federaciji da
razmesti nuklearno oružje na svojoj teritoriji ako NATO rasporedi rakete u Poljskoj.
Belorusiji potrebni S-400 i S-500
Lukašenko je dodao da su Belorusiji za efikasnu zaštitu od raketnih napada potrebni ruski protivvazdušni raketni sistemi S-400 ili S-500.
„Danas potpuno pokrivamo naše granice svojom protivvazdušnom odbranom – Minsk i tako dalje. Ali da bismo bili efikasni protiv raketnog napada, potreban nam je S-400, a možda i S-500 “, rekao je beloruski lider.
Na pitanje kada bi ovi sistemi mogli biti isporučeni Belorusiji, Lukašenko je rekao: „Tu odluku će doneti predsednik Putin“.
Kijev odbio predlog o graničarima
Lukašenko je naveo da je ponudio da se rasporede beloruski graničari na granici Rusije i Ukrajine. Šef ruske države Vladimir Putin nije bio protiv predlog, dok je Kijev odbio.
„Kada smo Putin i jednom razgovarali, kada je OEBS poslao svoje posmatrače, rekao sam: znate, video sam dovoljno posmatrača u svom životu. Ništa neće biti od njih, igraće na strani Zapada. On kaže: pa dobro. Ako oni hoće, neka dođu posmatrači. I koja je opcija? Meni je bilo više nego jasno šta se dešava u Ukrajini i koji je izlaz iz te situacije. Ali oni tada nisu iskoristili ovaj izlaz, uključujući i to da sam čak bio spreman da na 400 kilometara ukrajinsko-ruske granice uvedem svoje graničare“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, on je bio spreman da pokrije tu granicu.
„Kada je Putin dolazio u Minsk, razgovarali smo o ovom problemu. Vi, kaže, zauzimate neutralan stav. Neću imati ništa protiv. Ali Ukrajina je bila protiv. Odnosno, sve normalne inicijative oni su minirali. Dobro, tada niste verovali Lukašenku. Sada je jasno, sada je Lukašenko Putinov lakej, kako govore. Ali tada je zauzimao neutralnu poziciju, kako kažete“, primetio je beloruski lider.
On je napomenuo da je Ukrajina minirala sve inicijative, jer „oni ni tada, a još više sada, ne upravljaju sami svojom zemljom“.
Porošenko odbio Putinov predlog za pomoć Donbasu
Lukašenko je ispričao i da je ruski predsednik ponudio bivšem šefu ukrajinske države Petru Porošenku pomoć u obnavljanju Donbasa i okončanju tamošnjeg oružanog sukoba. Porošenko je prvo pristao, ali je potom odbio zbog spoljnog upravljanja, rekao je predsednik Belorusije.
Lukašenko je naveo da mu je Putin govorio da sukob treba okončati, a Donbas obnoviti – da ljudi treba da žive normalno. Prema njegovim rečima, Putin mu je rekao da će pomoći da se Donbas obnovi i da to prenese Porošenku.
On je dodao da je sa Porošenkom bio u dobrim odnosima.
„Kažem mu: Petre, rat je kod tebe, nije kod mene i nije kod Putina. Na tvojoj zemlji je i treba činiti sve da se ovaj rat zaustavi. Ljudi stradaju. Predlažem da se obnovi Donbas. Putin mi je to direktno rekao. Naglašavam to. Znate, Porošenko je na kraju pristao. Ali posle mesec dana, počeo je da radi sve obrnuto. Zašto? Zato što se nalazio pod spoljnom kontrolom“, istakao je predsednik Belorusije.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se zbog situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti su ranije više puta optuživale Moskvu za mešanje u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine Vrhovna rada usvojila je izjavu u kojoj se Rusija naziva „zemljom agresorom“.
Moskva negira optužbe ukrajinske strane i naziva ih neprihvatljivim. Rusija je više puta isticala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
