Ni po babu ni po stričevima: Zašto Srbi odbacuju zapadnu dekadenciju
19:30 30.11.2021 (Osveženo: 23:13 30.11.2021)
© Sputnik / Alekseй Filippov
/ Pratite nas
Srbi ljudska prava tumače iz perspektive tradicionalnog i hrišćanskog pogleda na svet, a ne iz ugla ultraliberalnih vrednosti. To što većina građana Srbije u zapadnim vrednostima vidi dekadenciju i koruptivne metode ne treba da čudi. Narod koji je stvorio Majku Jevrosimu zna da napravi razliku između dobrog i lošeg, kaže Aleksandar Gajić.
Istraživanje koje je nedavno objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond pokazuje da većina Srba ne doživljava EU kao strateškog parnera već naprotiv, smatra da proces integracija ugrožava demokratiju i tradicionalne vrednosti.
Takođe, u izveštaju pod nazivom „ Indeks ranjivosti- Srbija“ stoji i to da većina građana Srbije u promociji „građanskih sloboda“ prepoznaje promociju dekadencije i moralno koruptivnog načina života.
O tome šta je presudno uticalo da Srbija pokaže snažan otpor prema zapadnim vrednostima-civilizacijsko određenje ili iskustvo, kako izgleda „moderan“ svet iz ugla tradicionalnog morala te može li u narodu koji je stvorio majku Jevrosimu da zaživi korupcija razgovaramo sa Aleksandrom Gajićem, savetnikom sa Instituta za evropske studije.
Zapad je izgubio moralnu vertikalu
Srbija je, kaže Aleksandar Gajić, od oslobođenja od Turaka krenula u procese modernizacije koji su imali oblike delimičnog pozapadnjačenja, međutim u svojoj srži kultura koja postoji na ovim prostorima nije zapadna nego je istočno evropska, ona koja pripada prostoru vizantijskog komonvelta, odnosno istočno pravoslavnoj civilizaciji.
„Srbija se kroz procese modernizacije tokom istorije jednim delom pozapadnjačivala ali je uvek taj kolektivističko patrijahalni momenat koji se preplitao sa samim pravoslavnim hrišćanstvom, opstajavao. On danas postoji na prostorima cele istočne i jugoistočne Erope, ne samo pravoslavnog dela, već i u katolički dominantnim zemljama - Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj - koje su se negujući predmoderne vrednosti suprotstavile tumačenju sveta u ultraindividualističkom ključu“, kaže Gajić, dodajući da vrednosti koje se nameću sa Zapada podrazumevaju egocentričnu perspektivu, mišljenje da svako ima pravo da radi šta hoće i gde ne postoji nikakva zajednička moralna vertikala.
Tradicionalni moral protiv liberalnih vrednosti
Srbija, koja, po njegovim rečima, predominantno pripada pravoslavnoj kulturi, patrijahalnog tipa, pokazuje snažan otpor tim vrednostima. Ne treba da čudi, kaže, što teže prihvatamo novi tip, novu generaciju tumačenja ljudskih prava, kada mi imamo drugačiju meru ljudskog vrednosnog orjentisanja u društvenim, i međuličnim pojavama.
Posluženje za goste Kustendorfa - domaća pogača
© Sputnik / Aleksandar Milačić
„Srbi ljudska prava tumače iz perspektive tradicionalnog, pre svega hrišćanskog morala - šta je moralno, šta je nemoralno, šta je dobro, a šta loše, da li treba biti sebičan, da li je u redu cinkariti druge, kako gledati na tuđu samoživost. Sve su to parametri koji se generacijama prenose, i emotivno su usađeni u ljude koji odrastaju na ovim prostorima. Te stvari su u najrazvijenim zapadnim državama iščezle ili su potpuno relativizovane delovanjem medija i medijske propagande, ali i delovanjem popularne kulture koja se očajnički trudi da potpuno irelativizuju moralne naslage i da rame uz rame sa njim stavi novokomponovane ultraliberalne vrednosti“.
Činjenica da je Srbija budući na obodu EU specifična po svom geopolitičkom položaju ali i da iza sebe ima istorijat sa EU, takođe su, smatra Gajić, uticali na rezervisanost prema evropskim vrednostima.
Iza nas su, podseća, raspad Jugoslavije, sankcije kojima je Srbija bila izložena, bombardovanje NATO-a, što kod građana stvara otpor u jednom vrednosnom smilu, a kamoli u političkom i socijalnom.
Majka Jevrosima deo moralnog nasleđa
Srbi, ukazuje, vrednosti koje se importuju, smatraju, problematičnim i opasnim po vrednosni okvir funkcionisanja njihovog društva, njihove porodice, odnosa roditelja i dece.
„Ni po babu ni po stričevima, reči majke Jevrosima kojima savetuje Marka Kraljevića deo su moralnog nasleđa. Otuda, i kada uviđamo da postoji znatno razvijeni stepen koruptivnosti, pristrasnosti, nepotizma i privilegovanja - mi na te stvari gledamo kao na moralno neprihvatljive. One su posledica zloupotrebe i siromaštva, a ne nešto što je dozvoljeno i opravdano. I oni koji preduzimaju takve radnje i oni koji su prinuđeni da plaćaju za koruptivne radnje znaju da rade nešto što je u najmanju ruku moralno problematično ako ne i pogrešno“.
Muslimani protiv ljudskopravaštva
U zemljama, pak, gde su te stvari institucionalizovane i na suptilan način integrisane u sistem, taj sud se gubi jer su praktično koruptivni vidovi delovanja izjednačeni sa pravno proceduralnim vidovima.
Džamija u Parizu
© AP Photo / Thibault Camus
Na pitanje da li je pogled na moral i integritet koji se promoviše u EU problematičan samo za hrišćanske narode ili za sve one koji imaju jasan moralni orjentir, Gajić kaže da je takav pogled problematičan po svaku baštinu, posebno muslimansku.
„Muslimani su jednako odbojni prema tom ljudskopravaštvu, relativizaciji i konstruktivističkom pogledu na identitet i vrednosti. Oni su još rigidnji i miltantniji u suprostavljanju tome, za razliku od hrišćana koji se unutar sebe ne slažu sa takvim pogledom na svet i svojim ga životnim primerom opovrgavaju“.
Čovek Zapada je dezorijetisan
Sa ljudskopravaškom agendom koja je metastazirala u pravcu koji je antitradicionalan i moralno relativistički, sve teže se miri i čovek Zapada.
Gajić kaže da je jedan deo stanovništva na Zapadu suočen sa sunovratom standarda, moralnih odnosa, navika funkcionisanja institucija i da pokušava da se okrene nekim klasičnim vrednostima.
Tamo su, kaže Gajić, porodice familijarno otuđene, atomizovane, posrednička demokratije je duboko u krizi i dovedena pod znak pitanja, ljudi uviđaju šta rade korporativne i političke elite.
„Kada u kolevci demokratije imate očigledno sporne izbore iz novembra prošlo godine, represiju, Nacionalnu gardu na ulici, razne vidove medijskih manilulacija, ljudi gube poverenje u ono u šta su do juče verovali. Čovek Zapada je duboko dezorijentisan, njemu nedostaje uporište“, zaključuje Gajić.
