https://lat.sputnikportal.rs/20211128/zasto-je-unesko-objavio-rat-krimu-video-1132007659.html
Zašto je Unesko objavio rat Krimu /video/
Zašto je Unesko objavio rat Krimu /video/
Sputnik Srbija
Pokušaji Rusije da uspostave kontakt sa Uneskom i podnesu izveštaj o stanju Hersona, propadaju zato što svetska organizacija ignoriše jedini objekat svetske... 28.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-28T20:01+0100
2021-11-28T20:01+0100
2022-03-16T13:10+0100
rusija
rusija
kultura
politika
rusija – politika
razglednice iz rusije
ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1c/1132007623_0:158:3077:1889_1920x0_80_0_0_549ddec92fdb06552e67d8a4cf4a5218.jpg
Unesko je arheološko nalazište tog starogrčkog grada na Krimu uvrstio na listu svetske baštine u junu 2013. godine, uoči izbijanja ukrajinske krize i osam meseci pre nego što će skoro 97 odsto građana Krima na referendumu glasati za povratak poluostrva u sastav Rusije.Krim, Sevastopolj i Herson imaju sakralni značaj za Rusiju. Upravo u Hersonu je kijevski knez Vladimir 988. godine primio hrišćanstvo, da bi potom pokrstio i rusku državu i narod. Krštenje Rusije je postavilo temelje ruskoj državi i predodredilo istorijsku sudbinu zemlje, a ta mesta su postala kolevka ruskog duhovnog identiteta.Jelena Morozova, direktorka Državnog istorijsko-arheološkog muzeja-rezervata „Herson taurijski" je izjavila da je Unesko od 2014. godine, posle prisajedinjenja Krima i Sevastopolja Ruskoj Federaciji, prekinuo kontakte sa administracijom i ekspertima ovog muzeja.Problem je nastao jer Unesko Rusiju vidi kao „državu-okupatora“ i optužuje Moskvu za navodno prisvajanje „ukrajinskog“ kulturnog bogatstva na poluostrvu.Odbijajući da sarađuje sa administracijom muzeja-rezervata, Unesko istovremeno u svojim dokumentima koristi informacije ukrajinskih vlasti o navodnim kršenjima u Hersonu, što može dovesti do gubitka statusa objekta Svetske kulturne baštine. Zbog toga na Krimu postavljaju retoričko pitanje – da li je posle ponovnog ujedinjenja poluostrva sa Rusijom Herson prestao da bude deo svetske kulturne baštine?Očigledno je da je Unesko, koji je nastao kao nepolitička organizacija, uvučen u političke igre, ne obavlja valjano svoj primarni posao i još zanemaruje istorijske činjenice, koje govore o tome da je Krim bio u sastavu Rusiju od 18. veka do 1954. godine kada ga je tadašnji sovjetski lider, Ukrajinac Nikita Hruščov poklonio Ukrajini, tadašnjoj sovjetskoj republici. I dok Zapad optužuje Rusiju za navodnu aneksiju, Rusi i ubedljiva većina stanovnika Krima smatra da je priključenje tog crnomorskog poluostrva ispravljanje istorijske greške.Unesko je u septembru ove godine objavio izveštaj o monitoringu situacije na Krimu i u Sevastopolju, na osnovu podataka Nacionalne komisije Ukrajine za poslove Unesko-a, optužujući Rusiju da ne ispunjava svoje obaveze u očuvanju kulturnog nasleđa na, kako se navodi, privremeno okupiranoj teritoriji i za navodno nezakonita arheološka iskopavanja u Hersonu.Rusija je, svakako, u stanju da samostalno i u potpunosti osigura zaštitu i očuvanje svih svojih kulturnih dobara, uključujući i Herson, drevni grad koji su osnovali grčki kolonisti 424–421. godine pre naše ere, a koji je bio u rukama Skita, Rimljana, Vizantinaca, Hazara, Tatara i na kraju Rusa.Iako je Herson trenutno jedini objekat na Krimu uvršten na listu svetske kulturne baštine, potencijal regiona je mnogo veći, s obzirom da za taj status mogu da pretenduju i mnogi drugi spomenici ovog poluostrva.Uneskovo ignorisanje Hersona se, između ostalog, tumači kao još jedna potvrda dvostrukih standarda međunarodne zajednice prema kulturnoj baštini poluostrva.Poslednji primer je i presedan holandskog suda, koji je doneo odluku da „Skitsko zlato“, oko 2.000 artefakata iz krimskih muzeja, bude predato na čuvanje Kijevu do „stabilizacije situacije na Krimu“.Na odluku suda da krimsko zlato koje je, pre nego što se Krim ujedinio sa Rusijom, bilo pozajmljeno za izložbu amsterdamskom muzeju „Alard Pirson“ bude predato Ukrajini, reagovao je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski , koji je poručio da „Kijev uvek vraća svoje, da će prvo vratiti svoje zlato, a potom i Krim“, dok Moskva nastavlja svoju borbu za vraćanje svog blaga.Pogledajte i najnoviju emisiju „Ljubinka Milinčić: Moj pogled na Rusiju“:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, kultura, politika, rusija – politika, razglednice iz rusije, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju, analize i mišljenja
rusija, kultura, politika, rusija – politika, razglednice iz rusije, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju, analize i mišljenja
Zašto je Unesko objavio rat Krimu /video/
20:01 28.11.2021 (Osveženo: 13:10 16.03.2022) Pokušaji Rusije da uspostave kontakt sa Uneskom i podnesu izveštaj o stanju Hersona, propadaju zato što svetska organizacija ignoriše jedini objekat svetske kulturne baštine koji se nalazi na Krimu, a uz to optužuje i Moskvu za nebrigu o tom kulturnom dobru.
Unesko je arheološko nalazište tog starogrčkog grada na Krimu uvrstio na listu svetske baštine u junu 2013. godine, uoči izbijanja ukrajinske krize i osam meseci pre nego što će skoro 97 odsto građana Krima na referendumu glasati za povratak poluostrva u sastav Rusije.
Krim, Sevastopolj i Herson imaju sakralni značaj za Rusiju. Upravo u Hersonu je kijevski
knez Vladimir 988. godine primio hrišćanstvo, da bi potom pokrstio i rusku državu i narod. Krštenje Rusije je postavilo temelje ruskoj državi i predodredilo istorijsku sudbinu zemlje, a ta mesta su postala kolevka ruskog duhovnog identiteta.
Jelena Morozova, direktorka Državnog istorijsko-arheološkog muzeja-rezervata „Herson taurijski" je izjavila da je Unesko od 2014. godine, posle prisajedinjenja Krima i Sevastopolja Ruskoj Federaciji, prekinuo kontakte sa administracijom i ekspertima ovog muzeja.
Problem je nastao jer Unesko Rusiju vidi kao „državu-okupatora“ i optužuje Moskvu za navodno prisvajanje „ukrajinskog“ kulturnog bogatstva na poluostrvu.
Odbijajući da sarađuje sa administracijom muzeja-rezervata, Unesko istovremeno u svojim dokumentima koristi informacije ukrajinskih vlasti o navodnim kršenjima u Hersonu, što može dovesti do gubitka statusa objekta Svetske kulturne baštine. Zbog toga na Krimu postavljaju retoričko pitanje – da li je posle ponovnog ujedinjenja poluostrva sa Rusijom Herson prestao da bude deo svetske kulturne baštine?
Očigledno je da je Unesko, koji je nastao kao nepolitička organizacija, uvučen u političke igre, ne obavlja valjano svoj primarni posao i još zanemaruje istorijske činjenice, koje govore o tome da je
Krim bio u sastavu Rusiju od 18. veka do 1954. godine kada ga je tadašnji sovjetski lider, Ukrajinac Nikita Hruščov poklonio Ukrajini, tadašnjoj sovjetskoj republici. I dok Zapad optužuje Rusiju za navodnu aneksiju, Rusi i ubedljiva većina stanovnika Krima smatra da je priključenje tog crnomorskog poluostrva ispravljanje istorijske greške.
Unesko je u septembru ove godine objavio izveštaj o monitoringu situacije na Krimu i u Sevastopolju, na osnovu podataka Nacionalne komisije Ukrajine za poslove Unesko-a, optužujući Rusiju da ne ispunjava svoje obaveze u očuvanju kulturnog nasleđa na, kako se navodi, privremeno okupiranoj teritoriji i za navodno nezakonita arheološka iskopavanja u Hersonu.
Rusija je, svakako, u stanju da samostalno i u potpunosti osigura zaštitu i očuvanje svih svojih kulturnih dobara, uključujući i Herson, drevni grad koji su osnovali grčki kolonisti 424–421. godine pre naše ere, a koji je bio u rukama Skita, Rimljana, Vizantinaca, Hazara, Tatara i na kraju Rusa.
Iako je Herson trenutno jedini objekat na Krimu uvršten na listu svetske kulturne baštine, potencijal regiona je mnogo veći, s obzirom da za taj status mogu da pretenduju i mnogi drugi spomenici ovog poluostrva.
Uneskovo ignorisanje Hersona se, između ostalog, tumači kao još jedna potvrda dvostrukih standarda međunarodne zajednice prema kulturnoj baštini poluostrva.
Poslednji primer je i presedan holandskog suda, koji je doneo odluku da „Skitsko zlato“, oko 2.000 artefakata iz krimskih muzeja, bude predato na čuvanje Kijevu do „stabilizacije situacije na Krimu“.
Na odluku suda da
krimsko zlato koje je, pre nego što se Krim ujedinio sa Rusijom, bilo pozajmljeno za izložbu amsterdamskom muzeju „Alard Pirson“ bude predato Ukrajini, reagovao je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski , koji je poručio da „Kijev uvek vraća svoje, da će prvo vratiti svoje zlato, a potom i Krim“, dok Moskva nastavlja svoju borbu za vraćanje svog blaga.
Pogledajte i najnoviju emisiju „Ljubinka Milinčić: Moj pogled na Rusiju“:
