https://lat.sputnikportal.rs/20211128/u-americi-razokrili-tajnog-sovjetskog-agenta----sumnjiva-jer-se-preziva-na-ova-video-1131880414.html
U Americi razotkrili tajnog „sovjetskog agenta“ - sumnjiva jer se preziva na „-ova“ /video/
U Americi razotkrili tajnog „sovjetskog agenta“ - sumnjiva jer se preziva na „-ova“ /video/
Sputnik Srbija
Američki republikanski senatori razotkrili su tajnog „sovjetskog agenta“ poslatog 1991. u SAD s namerom da potkopa tamošnji finansijski sistem. Ovaj zaključak je... 28.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-28T17:46+0100
2021-11-28T17:46+0100
2021-11-28T18:03+0100
svet
svet
analize i mišljenja
rusija
komentari
senat sad
sjedinjene američke države
rusija – politika
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131879664_0:0:1795:1009_1920x0_80_0_0_189dfd66c734e89f5ebb126ab6b13661.jpg
U Rusiji se vodi polemika o video-snimcima na kojima senator Džon N. Kenedi uporno zahteva od Omarove da odgovori na optužbe o njenoj „umešanosti u misterioznu sovjetsku organizaciju Komsomol“ i o dobrovoljnom napuštanju organizacije. Za one koji znaju šta je Komsomol smešna je i sama formulacija pitanja, ali na američkim društvenim mrežama podigla se buka o briljantnoj operaciji koja je uspela da otkrije „uspavanog agenta“, piše komentator RIA Novosti Vladimir Kornilov.List „Nju Ameriken“ izvestio je svoje čitaoce da je Omarova „bila visokorangirani član Komsomola - omladinske organizacije Komunističke partije, čiji je zadatak bio da obučava buduće partijske lidere pod nadzorom KGB-a“.„Sovjetski agent“ – jer se preziva na „ova“Omarova, rodom iz Kazahstana, nikada nije bila u organizaciji Komsomola. Članak u britanskom listu „Dejli mejl“, na koji se Amerikanci pozivaju, samo ukazuje da je bila kao dete „vođa komsomolske organizacije u školi“.Britanci su objavili nekoliko fotografija na kojima učenica Omarova pozira u pionirskoj kravati sa komsomolskom značkom. Taj potez, naravno, ukazuje da se u startu vidi bliska veza sa KGB-om, zar ne?U SAD se preselila 1991. godine kada je imala 25 godina. Tamo je izgradila akademsku karijeru, povremeno „grdeći“ Sovjetski Savez, Staljina i komunizam. Pritom, nikada nije bila državljanka Rusije, u svakom slučaju, takvi podaci se nigde nisu pojavili. Takođe se odrekla državljanstva Kazahstana, dobivši američki pasoš. Sve to, međutim, ne sprečava mnoge američke sajtove i blogere da pišu o njoj kao o „Ruskinji“ ili „osobi koja je rođena u Rusiji“.Treba napomenuti da je senator Kenedi, ispitujući pristrasno Omarovu, nekoliko puta naglasio da je ona bila član „Lenjinističkog komunističkog saveza omladine Rusije“. Omladine ne Sovjetskog Saveza, ne Kazahstana, nego baš Rusije, sa kojom ona nije imala niti ima ikakve veze. I to je možda ključna tačka „optužnice“ protiv razotkrivenog „sovjetskog agenta“. Amerikance ne brine što joj se pripisuju „komunistički“ pogledi, više ih brine činjenica da je „Ruskinja“.Na nekim od društvenih mreža dokazuju kako je prezime Omarova rusko, jer se završava na „ova“. A negde su našli da je kombinacija „arapskog imena Omar“ i ruskog nastavka „ova“ nemoguća, pa je dakle dokaz da je reč o izmišljenom prezimenu poslatog agenta.Ruskom čitaocu sve ovo izgleda veoma smešno. Međutim, ovakva situacija je jasna potvrda političke rusofobije koja vlada u SAD.Naravno, iza napada na Omarovu u najboljim tradicijama makartizma stoji osveta republikanaca demokratama za sve one godine kada su se širili laži o Trampovim „vezama sa Kremljom“ i predstavljanju Republikanske partije kao „ruskih agenata“. Dovoljno je setiti se da su i samog Kenedija više puta zvali tako posle njegove posete Moskvi 2018.godine. Sada on na sličan način postupa sa demokratama, iskaljujući bes na njihovoj kandidatkinji.Ali nije poenta čak ni u samoj borbi koja se vodi protiv Omarove, nego upravo u argumentaciji koje nikome ne deluju sumnjivo i u koju koriste sve strane.Na primer, čuveni američki kolumnista i ekspert Eli Lejk, komentarišući saslušanja u Senatu, iznenađeno je izjavio da ne može da veruje da „republikanci optužuju svoje oponente da su lojalniji prema Rusiji“. Kao što se vidi, ipak je reč o Rusiji. A demokrate se čude samo zato što im se njihova antiruska retorika vraća kao bumerang.Makartizam na deluNa kraju krajeva, ne treba zaboraviti da su dva najveća talasa političkih represija u SAD („Prva crvena pretnja“ 1919-1920 i makartizam 1950-ih godina) takođe pravdane borbom protiv komunističke ideologije, a u praksi se svodile na banalnu rusofobiju. U to vreme policija je vršila racije na kulturne centre samo zato što su organizovali časove ruskog jezika za dijasporu. Iz SAD su proterivali imigranti poreklom iz Rusije, pri čemu niko naročito nije vodio računa kom narodu pripadaju: za Amerikance oni su uvek bili „Rusi“. Na primer, ogroman deo političkih oponenata vlasti, koji su deportovani 1919. brodom nazvanom u štampi „Crveni kovčeg“ bili su etnički Jevreji, od kojih su mnogi bili rođeni u Poljskoj. Ali za američku štampu oni su svejedno bili „Rusi“. Rusofobna histerija je tada bila tolika da su u pojedinim delovima SAD zabranjivali da se zemlja prodaje naseljenicima sa brkovima jer se verovalo da je to neizostavan atribut Rusa.U tom pogledu, Amerika ni danas nije daleko od one Amerike od pre jednog veka i čak se trudi da ode korak dalje. Marija Butina, koja je bila u američkom zatvoru zbog navodih optužbi da je „kovala zaveru protiv SAD“, uverila se u to u potpunosti. U svojim memoarima o svim nedaćama koje su je zadesile u toj zemlji, prisetila se reči jednog advokata: „Nivo rusofobije u Americi je dostigao tolike razmere da ne samo da je bilo opasno približiti se Rusima, već je i naručivanje boršča u restoranu moglo biti znak potpadanja pod uticaj Kremlja sa svim posledicama koje iz toga proizlaze.“Dok su na hajku protiv Omarove zbog njene „komsomolske mladosti“ skrenuli pažnju američki mediji, prećutkuje se vest da Koordinacioni savet organizacije ruskih sunarodnika SAD (KSORS) morao da se zatvori jer su progonili njegove aktiviste. A radi se o tome da je FBI izvršio pretrese i saslušao „najmanje tri stotine ruskih sunarodnika u SAD, od studenata pa sve do penzionera“. Pokušavaju da ih terete po istim članovima zakona po kojima je osuđena Butina - za kršenje zakona o stranim agentima, poznatog po skraćenici FARA.Ruski liberali naveliko kritikuju odluke nadzornih organa Rusije da se lica koja su finansirana iz inostranstva označe kao strani agenti. Kada ih podsetite na slučaj Butine, prave grimasu: kažu, ona nije državljanka SAD, a u Rusiji se kao strani agenti označavaju i građani Ruske Federacije. Međutim, većina ruskih sunarodnika koji su deo sistema KSORS su državljani SAD ruskog porekla, pri čemu su neki od njih Amerikanci druge i treće generacije. Pa ako njih proglašavaju stranim agentima, prete im i krivične sankcije (za razliku od daleko humanijih sankcija koje koriste u Rusiji).Progon ruske dijasporeZa šta optužuju ruske sunarodnike, od kojih su neki posle pretresa morali čak da napuste SAD (baš kao pre sto godina). Pa dovoljno je pogledati šta stoji na sajtu američkog KSORS da bismo se uverili da se ta struktura bavi pretežno kulturno-istorijskim aktivnostima: podučavanjem dijaspore maternjem jeziku, književnim večerima, koncertima folklornih ansambala, istorijskim konferencijama.Ali razni „glasovi“, koji su finansirani od strane američkog budžeta da bi pomovisali ideologiju Vašingtona, objašnjavaju nam šta su „zgrešili“ ruski sunarodnici: „Rukovodstvo KSORS-a od 2014-2015. godine promoviše prokremaljsku retoriku.“ A to je, kako se ispostavlja, zabranjeno. U takvu kažnjivu aktivnost ubrojano je čak i „organizovanje peticije vlastima SAD za obnovu dijalog s Kremljom“ ili pak apeli za ukidanje antiruskih sankcija. Sve je to navodno mešanje u politiku.Zanimljiv pristup. A čime se obično bave nacionalne dijaspore ako ne uspostavljanjem dijaloga između sopstvene države i zemlje porekla? Na primer, ukoliko otvorite veb stranicu ukrajinske dijaspore u SAD, odmah pada u oči pre svega njena politička aktivnost. Oni prikupljaju sredstva za akciju „Zaustavite Severni tok 2“, učestvuju u antiruskoj organizaciji „Krimska platforma“, traže uvođenje novih sankcija Rusiji. I to je njihova osnovna aktivnost.Ispada da se političkom agitacijom može baviti bilo čija dijaspora u Americi, ako je ta agitacija usmerena protiv ruske države. A nikako ne dolazi u obzir bilo kakva podrška Rusiji. Tad vam lepe etiketu „inostranog agenta“ i šalju vam FBI da izvrši pretres. Najvažnije je da se posle ne zaboravi koju zemlju treba optužiti za političke represije.Primer hajke na Omarovu i pravnog progona američkih državljanja ruskog porekla su dobra pouka za one naše sugrađane koji još naivno veruju da mogu doći na Zapad, u „obećanu zemlju“, asimilovati se, napraviti dobru karijeru i postanu „svoji“. Kao što vidite, u svakom trenutku mogu vam zameriti što vam je prezime takvo kakvo je, što se završava na „ov“ ili „ova“, što ste nekad bili u Komsomolu, ili što nosite Georgijevsku traku za Dan pobede, što volite ruski ili ukrajinski (šta vam se više sviđa) boršč, ili što nosite „previše ruske“ brkove ili bradu.I to se ne odnosi samo na SAD. Na primer, Britanija je više puta dokazivala da bivši ruski oligarsi, makar se i trudili da se odreknu svoje moskovske prošlosti i povlađivali antiruskoj retorici, ipak kad treba postaju „bivši agenti KGB-a“ ili sadašnji „agenti Kremlja“. Na Zapadu „svoji“ ipak neće biti. Jer politička rusofobija nalaže da se neprijatelji traže ne samo prema političkim pogledima, već i po etnosu, poreklu, jeziku, prezimenu i čak prema pionirskoj marami s dečje fotografije, ističe Vladimir Kornilov.
sjedinjene američke države
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, analize i mišljenja, rusija, komentari, senat sad, sjedinjene američke države, rusija – politika, svet – politika
svet, analize i mišljenja, rusija, komentari, senat sad, sjedinjene američke države, rusija – politika, svet – politika
U Americi razotkrili tajnog „sovjetskog agenta“ - sumnjiva jer se preziva na „-ova“ /video/
17:46 28.11.2021 (Osveženo: 18:03 28.11.2021) Američki republikanski senatori razotkrili su tajnog „sovjetskog agenta“ poslatog 1991. u SAD s namerom da potkopa tamošnji finansijski sistem. Ovaj zaključak je donet zbog medijske halabuke nakon saslušanja profesorke Saule Omarove u senatskom odboru, koju je američki predsednik Džozef Bajden nominovao na najvišu poziciju u Upravi za trezor SAD.
U Rusiji se vodi polemika o video-snimcima na kojima senator
Džon N. Kenedi uporno zahteva od Omarove da odgovori na optužbe o njenoj „umešanosti u misterioznu sovjetsku organizaciju
Komsomol“ i o dobrovoljnom napuštanju organizacije. Za one koji znaju šta je Komsomol smešna je i sama formulacija pitanja, ali na američkim društvenim mrežama podigla se buka o briljantnoj operaciji koja je uspela da otkrije
„uspavanog agenta“, piše komentator RIA Novosti Vladimir Kornilov.
List „Nju Ameriken“ izvestio je svoje čitaoce da je Omarova „bila visokorangirani član Komsomola - omladinske organizacije Komunističke partije, čiji je zadatak bio da obučava buduće partijske lidere pod nadzorom KGB-a“.
„Sovjetski agent“ – jer se preziva na „ova“
Omarova, rodom iz Kazahstana, nikada nije bila u organizaciji Komsomola. Članak u britanskom listu „Dejli mejl“, na koji se Amerikanci pozivaju, samo ukazuje da je bila kao dete „vođa komsomolske organizacije u školi“.
Britanci su objavili nekoliko fotografija na kojima učenica Omarova pozira u pionirskoj kravati sa komsomolskom značkom. Taj potez, naravno, ukazuje da se u startu vidi bliska veza sa KGB-om, zar ne?
U SAD se preselila 1991. godine kada je imala 25 godina. Tamo je izgradila akademsku karijeru, povremeno „grdeći“ Sovjetski Savez, Staljina i komunizam. Pritom, nikada nije bila državljanka Rusije, u svakom slučaju, takvi podaci se nigde nisu pojavili. Takođe se odrekla državljanstva Kazahstana, dobivši američki pasoš. Sve to, međutim, ne sprečava mnoge američke sajtove i blogere da pišu o njoj kao o „Ruskinji“ ili „osobi koja je rođena u Rusiji“.
Treba napomenuti da je senator Kenedi, ispitujući pristrasno Omarovu, nekoliko puta naglasio da je ona bila član „Lenjinističkog komunističkog saveza omladine Rusije“. Omladine ne Sovjetskog Saveza, ne Kazahstana, nego baš Rusije, sa kojom ona nije imala niti ima ikakve veze. I to je možda ključna tačka „optužnice“ protiv razotkrivenog „sovjetskog agenta“. Amerikance ne brine što joj se pripisuju „komunistički“ pogledi, više ih brine činjenica da je „Ruskinja“.
Na nekim od društvenih mreža dokazuju kako je prezime Omarova rusko, jer se završava na „ova“. A negde su našli da je kombinacija „arapskog imena Omar“ i ruskog nastavka „ova“ nemoguća, pa je dakle dokaz da je reč o izmišljenom prezimenu poslatog agenta.
Ruskom čitaocu sve ovo izgleda veoma smešno. Međutim, ovakva situacija je jasna potvrda političke rusofobije koja vlada u SAD.
Naravno, iza napada na Omarovu u najboljim tradicijama makartizma stoji osveta republikanaca demokratama za sve one godine kada su se širili laži o Trampovim „vezama sa Kremljom“ i predstavljanju Republikanske partije kao „ruskih agenata“. Dovoljno je setiti se da su i samog Kenedija više puta zvali tako posle njegove posete Moskvi 2018.godine. Sada on na sličan način postupa sa demokratama, iskaljujući bes na njihovoj kandidatkinji.
Ali nije poenta čak ni u samoj borbi koja se vodi protiv Omarove, nego upravo u argumentaciji koje nikome ne deluju sumnjivo i u koju koriste sve strane.
Na primer, čuveni američki kolumnista i ekspert Eli Lejk, komentarišući saslušanja u Senatu, iznenađeno je izjavio da ne može da veruje da „republikanci optužuju svoje oponente da su lojalniji prema Rusiji“. Kao što se vidi, ipak je reč o Rusiji. A demokrate se čude samo zato što im se njihova antiruska retorika vraća kao bumerang.
Na kraju krajeva, ne treba zaboraviti da su dva najveća talasa političkih represija u SAD („Prva crvena pretnja“ 1919-1920 i makartizam 1950-ih godina) takođe pravdane borbom protiv komunističke ideologije, a u praksi se svodile na banalnu rusofobiju. U to vreme policija je vršila racije na kulturne centre samo zato što su organizovali časove ruskog jezika za dijasporu. Iz SAD su proterivali imigranti poreklom iz Rusije, pri čemu niko naročito nije vodio računa kom narodu pripadaju: za Amerikance oni su uvek bili „Rusi“. Na primer, ogroman deo političkih oponenata vlasti, koji su deportovani 1919. brodom nazvanom u štampi „Crveni kovčeg“ bili su etnički Jevreji, od kojih su mnogi bili rođeni u Poljskoj. Ali za američku štampu oni su svejedno bili „Rusi“. Rusofobna histerija je tada bila tolika da su u pojedinim delovima SAD zabranjivali da se zemlja prodaje naseljenicima sa brkovima jer se verovalo da je to neizostavan atribut Rusa.
U tom pogledu, Amerika ni danas nije daleko od one Amerike od pre jednog veka i čak se trudi da ode korak dalje. Marija Butina, koja je bila u američkom zatvoru zbog navodih optužbi da je „kovala zaveru protiv SAD“, uverila se u to u potpunosti. U svojim memoarima o svim nedaćama koje su je zadesile u toj zemlji, prisetila se reči jednog advokata: „Nivo rusofobije u Americi je dostigao tolike razmere da ne samo da je bilo opasno približiti se Rusima, već je i naručivanje boršča u restoranu moglo biti znak potpadanja pod uticaj Kremlja sa svim posledicama koje iz toga proizlaze.“
Dok su na hajku protiv Omarove zbog njene „komsomolske mladosti“ skrenuli pažnju američki mediji, prećutkuje se vest da Koordinacioni savet organizacije ruskih sunarodnika SAD (KSORS) morao da se zatvori jer su progonili njegove aktiviste. A radi se o tome da je FBI izvršio pretrese i saslušao „najmanje tri stotine ruskih sunarodnika u SAD, od studenata pa sve do penzionera“. Pokušavaju da ih terete po istim članovima zakona po kojima je osuđena Butina - za kršenje zakona o stranim agentima, poznatog po skraćenici FARA.
Ruski liberali naveliko kritikuju odluke nadzornih organa Rusije da se lica koja su finansirana iz inostranstva označe kao strani agenti. Kada ih podsetite na slučaj Butine, prave grimasu: kažu, ona nije državljanka SAD, a u Rusiji se kao strani agenti označavaju i građani Ruske Federacije. Međutim, većina ruskih sunarodnika koji su deo sistema KSORS su državljani SAD ruskog porekla, pri čemu su neki od njih Amerikanci druge i treće generacije. Pa ako njih proglašavaju stranim agentima, prete im i krivične sankcije (za razliku od daleko humanijih sankcija koje koriste u Rusiji).
Za šta optužuju ruske sunarodnike, od kojih su neki posle pretresa morali čak da napuste SAD (baš kao pre sto godina). Pa dovoljno je pogledati šta stoji na sajtu američkog KSORS da bismo se uverili da se ta struktura bavi pretežno kulturno-istorijskim aktivnostima: podučavanjem dijaspore maternjem jeziku, književnim večerima, koncertima folklornih ansambala, istorijskim konferencijama.
Ali razni „glasovi“, koji su finansirani od strane američkog budžeta da bi pomovisali ideologiju Vašingtona, objašnjavaju nam šta su „zgrešili“ ruski sunarodnici: „Rukovodstvo KSORS-a od 2014-2015. godine promoviše prokremaljsku retoriku.“ A to je, kako se ispostavlja, zabranjeno. U takvu kažnjivu aktivnost ubrojano je čak i „organizovanje peticije vlastima SAD za obnovu dijalog s Kremljom“ ili pak apeli za ukidanje antiruskih sankcija. Sve je to navodno mešanje u politiku.
Zanimljiv pristup. A čime se obično bave nacionalne dijaspore ako ne uspostavljanjem dijaloga između sopstvene države i zemlje porekla? Na primer, ukoliko otvorite veb stranicu ukrajinske dijaspore u SAD, odmah pada u oči pre svega njena politička aktivnost. Oni prikupljaju sredstva za akciju „Zaustavite Severni tok 2“, učestvuju u antiruskoj organizaciji „Krimska platforma“, traže uvođenje novih sankcija Rusiji. I to je njihova osnovna aktivnost.
Ispada da se političkom agitacijom može baviti bilo čija dijaspora u Americi, ako je ta agitacija usmerena protiv ruske države. A nikako ne dolazi u obzir bilo kakva podrška Rusiji. Tad vam lepe etiketu „inostranog agenta“ i šalju vam FBI da izvrši pretres. Najvažnije je da se posle ne zaboravi koju zemlju treba optužiti za političke represije.
Primer hajke na Omarovu i pravnog progona američkih državljanja ruskog porekla su dobra pouka za one naše sugrađane koji još naivno veruju da mogu doći na Zapad, u „obećanu zemlju“, asimilovati se, napraviti dobru karijeru i postanu „svoji“. Kao što vidite, u svakom trenutku mogu vam zameriti što vam je prezime takvo kakvo je, što se završava na „ov“ ili „ova“, što ste nekad bili u Komsomolu, ili što nosite Georgijevsku traku za Dan pobede, što volite ruski ili ukrajinski (šta vam se više sviđa) boršč, ili što nosite „previše ruske“ brkove ili bradu.
I to se ne odnosi samo na SAD. Na primer, Britanija je više puta dokazivala da bivši ruski oligarsi, makar se i trudili da se odreknu svoje moskovske prošlosti i povlađivali antiruskoj retorici, ipak kad treba postaju „bivši agenti KGB-a“ ili sadašnji „agenti Kremlja“. Na Zapadu „svoji“ ipak neće biti. Jer politička rusofobija nalaže da se neprijatelji traže ne samo prema političkim pogledima, već i po etnosu, poreklu, jeziku, prezimenu i čak prema pionirskoj marami s dečje fotografije, ističe Vladimir Kornilov.
