https://lat.sputnikportal.rs/20211128/novi-apsurd-stize-sa-zapada-dokazite-da-je-zelena-jabuka--zelena-1131818230.html
Novi apsurd stiže sa Zapada: Dokažite da je zelena jabuka- zelena
Novi apsurd stiže sa Zapada: Dokažite da je zelena jabuka- zelena
Sputnik Srbija
Posle bitke za zelenu energiju, sledi i ona za zelenu hranu. Zapadna kuhinja je stvari dovela do apsurda, pa će o tome da li je jabuka „greni smit“ zaista... 28.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-28T17:01+0100
2021-11-28T17:01+0100
2021-11-28T17:01+0100
ekonomija
ekonomija
evropska unija (eu)
hrana
klimatske promene
oznaka
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/262/04/2620448_20:0:982:541_1920x0_80_0_0_4d1033443b96a174c2515312551f1d42.jpg
Koliko god nekom čudno zvučalo, tek i hrana može da ugrožava životnu sredinu i da utiče na klimatske promene. Zato će, odlučili su u Briselu, pravo da se zove zelenom imati samo hrana čija proizvodnja ne ostavlja posledice po ekologiju. U Evrpskoj uniji su rešili da je neophodno uvođenje eko-oznake kako bi kupci lakše donosili odluke pri kupovini. Naravno oni savesni, a verovatno i platežno sposobni.Eko-oznaka, jer i hrana mora da bude zelenaEko-oznake će označavati proizvode i usluge koji poštuju visoke standarde zaštite životne okoline i važan su instrument u sprovođenju politike održive proizvodnje i potrošnje, ocena je EU. Prehrambeni sistemi odgovorni su za trećinu globalne emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.Zato se od septembra u EU i u Velikoj Britaniji sprovodi pilot-projekt vezan za ocenu uticaja proizvoda na okolinu. Na osnovu rezultata, od sledeće godine bi trebao da bude uspostavljen sistem označavanja, preneo je portal Seebiz.Još nije definisano šta će eko-oznake obuhvatati, jer je puno parametara u igri. Tako, na prime, nešto može biti proizvedeno uz poštovanje svih ekoloških standarda, a transportovano s jednog dela sveta na drugi na način koji izuzetno zagađuje.Nova velika manipulacijaDugogodišnji dopisnik naših medija iz Londona, Siniša Ljepojević, za Sputnjik kaže da ne zna kako se taj eksperiment u Britaniji sprovodi, jer najširoj javnosti to tamo nije ni poznato, ni vidljivo. Ono što u prodavnicama odavno postoji to su obeleženi organski proizvodi. Ipak kaže da mu taj novi projekat, tako kako je najavljen, izgleda kao i sve što je vezano za dugogodišnju priču o klimatskim promenama i nema dilemu šta on znači:Naš sagovornik je mišljenja da će to ugroziti države koje su veliki proizvođači hrane jer će za onu koja nije zelena biti uvedene dodatne takse kakve EU već uvodi na proizvode koji dolaze iz zemalja koje ne ispunjavaju svoje obaveze u skladu sa odlukama o klimatskim promenama.Po oceni Ljepojevića u priči o „zelenoj hrani“ ciljna grupa je takozvana srednja klasa koja je uvek podložna manipulacijama.Zapad bi da namiri potrebeOn smatra da je, najblaže rečeno, reč o apsurdnom projektu, licemerju koje u osnovi ima veliku prevaru. Uvek u životu postoje moguće i nemoguće stvari. Da li je to moguće sprovesti to je, kako kaže, sada teško reći, ali je siguran da oni od toga neće odustati.Na pitanje ko su oni i ko stoji iza takvog projekta, naš sagovornik je jasan:Naravno, dodaje on, to ne bi bilo moguće bez podrške vladajućih struktura koje na kraju zavise od tih banaka. Takvo je došlo vreme jer je kompletna ekonomija na Zapadu zasnovana u najvećoj meri na profitu ostvarenom na finansijskom tržištu, a ne u industrijskom sektoru, realnoj privredi. Sve je, kako ističe, oslonjeno na štampanje para i njihovu selektivnu raspodelu koju obavljaju banke.Nove takse, nova pljačkaA na pitanje kakav je epilog moguć, on ukazuje na najnoviji primer samita o klimatskim promenama.„Glazgov nije doneo ništa novo. Imao je malo agresivniji narativ, ali u suštini on nije ništa uradio. Ne smemo zaboraviti da je to bio 26 skup od onog u Kjotu, u Japanu, na kome je institucionalizovana borba protiv komatskih promena. Najveći pre ovoga bio je pre šest godina u Parizu. I šta se desilo posle svih tih skupova. Desilo se samo povećanje poreza na benzin, na naftu i razne druge stvari, a ništa se nije promenilo u stvarnosti. U tehnologiju nije ništa ulagano, samo je nastavljena pljačka koju obični čovek i ne vidi“, ističe Ljepojević.To su, kako kaže, takozvani tajni porezi u svim maloprodajnim cenama svih proizvoda. To je igranka koja se nastavlja, kao i pljačka nacionalnih resursa, kao što je i do sada bilo.Besmislica o obnovljivim izvorimaPriča o obnovljivim izvorima energije koji će planetu spasiti klimatskih promena su besmislice, bez dlake na jeziku kaže Ljepojević. Oni mogu da pomognu, ali se država u svojim energetskim potrebama ne može osloniti samo na to, ističe on i napominje da je Britanija, koja je milijarde funti uložila u vetroparkove, ove godine morala da uveze ogromnu količinu struje naprosto jer nije bilo vetra. Zbog toga je čak aktivirala i rudnike uglja i svoje termoelektrane na ugalj.„Vetrenjače i solarna energija trenutno podmiruje samo osam posto svetskih potreba za energijom. To je realnost, a što živimo u vrmenu koje ignoriše realnost to je sada druga stvar“, kaže naš sagovornik i podseća da u Americi trenutno radi 6500 termoelektarna na ugalj.Politika i interesKako će to oni da zamene. Pa nikako, zato će da plaćaju takse jer koriste energiju koja zagađuje planetu i izaziva klimatske promene. Tako će, smatra, biti i sa „zelenom hranom“. Neće se čovečanstvo sigurno vratiti na obradu zemlje ralom i motikom da bi proizvodilo „zelenu hranu“ koja će očuvati planetu.Kao i u slučaju zelene energije, verovatno će hiljade milijardi dolara biti upumpano u projekte kako bi se obezbedila hrana sa eko-oznakom. A gde je veliki novac tu su i investicije, krediti, kamate i ogromni profiti, ali i politička uslovljavanja malih od strane velikih. Politika i interes, bilo geostrateški, bilo ekonomski.„U tome je suština. Neće se ništa posebno desiti, ali ćeš morati da plaćaš, bilo skuplji proizvod sa eko-oznakom, bilo taksu ako nije takav. I zato će države ako nemaju morati zbog toga da dižu krdite i da se zadužuju. I tu se vraćamo na banke i ostale finansijske institucije na Zapadu“, zatvorio je krug Ljepojević.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
pored zelene energije i zelena hrana, apsurd zapada, eko-dozvola za zelenu hranu, proizvodnja hrane koja ne ugrožava životnu sredinu, obnovljiva energija kao besmislica, mantra zapadnih banaka i finansijskih institucija, politika i interes zapada,
pored zelene energije i zelena hrana, apsurd zapada, eko-dozvola za zelenu hranu, proizvodnja hrane koja ne ugrožava životnu sredinu, obnovljiva energija kao besmislica, mantra zapadnih banaka i finansijskih institucija, politika i interes zapada,
Novi apsurd stiže sa Zapada: Dokažite da je zelena jabuka- zelena
Posle bitke za zelenu energiju, sledi i ona za zelenu hranu. Zapadna kuhinja je stvari dovela do apsurda, pa će o tome da li je jabuka „greni smit“ zaista zelena odlučivati EU administracija. A to će, naravno, da košta.
Koliko god nekom čudno zvučalo, tek i hrana može da ugrožava životnu sredinu i da utiče na klimatske promene. Zato će, odlučili su u Briselu, pravo da se zove zelenom imati samo hrana čija proizvodnja ne ostavlja posledice po ekologiju. U Evrpskoj uniji su rešili da je neophodno uvođenje eko-oznake kako bi kupci lakše donosili odluke pri kupovini. Naravno oni savesni, a verovatno i platežno sposobni.
Eko-oznaka, jer i hrana mora da bude zelena
Eko-oznake će označavati proizvode i usluge koji poštuju visoke standarde zaštite životne okoline i važan su instrument u sprovođenju politike održive proizvodnje i potrošnje, ocena je EU. Prehrambeni sistemi odgovorni su za trećinu globalne emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Zato se od septembra u EU i u Velikoj Britaniji sprovodi pilot-projekt vezan za ocenu uticaja proizvoda na okolinu. Na osnovu rezultata, od sledeće godine bi trebao da bude uspostavljen sistem označavanja, preneo je portal Seebiz.
Još nije definisano šta će eko-oznake obuhvatati, jer je puno parametara u igri. Tako, na prime, nešto može biti proizvedeno uz poštovanje svih ekoloških standarda, a transportovano s jednog dela sveta na drugi na način koji izuzetno zagađuje.
Dugogodišnji dopisnik naših medija iz Londona, Siniša Ljepojević, za Sputnjik kaže da ne zna kako se taj eksperiment u Britaniji sprovodi, jer najširoj javnosti to tamo nije ni poznato, ni vidljivo. Ono što u prodavnicama odavno postoji to su obeleženi organski proizvodi. Ipak kaže da mu taj novi projekat, tako kako je najavljen, izgleda kao i sve što je vezano za dugogodišnju priču o klimatskim promenama i nema dilemu šta on znači:
„To je velika manipulacija i jedna velika pljačka, to je potpuno jasno. Obeležavanje te vrste hrane će naravno da poskupi određene proizvode, ali će biti i deo populacije koja neće moći to da plati. To što neki ne mogu da plate to će morati država da subvencioniše i onda će doći do ogromnih državnih izdvajanja za subvenciju tih proizvoda. To je osnovna logika - da se opljčkaju i društva i ljudi“.
Naš sagovornik je mišljenja da će to ugroziti države koje su veliki proizvođači
hrane jer će za onu
koja nije zelena biti uvedene
dodatne takse kakve EU već uvodi na proizvode koji dolaze iz zemalja koje ne ispunjavaju svoje obaveze u skladu sa odlukama
o klimatskim promenama.Po oceni Ljepojevića u priči o „zelenoj hrani“ ciljna grupa je takozvana srednja klasa koja je uvek podložna manipulacijama.
Zapad bi da namiri potrebe
On smatra da je, najblaže rečeno,
reč o apsurdnom projektu, licemerju koje u osnovi ima
veliku prevaru. Uvek u životu postoje moguće i nemoguće stvari. Da li je to moguće sprovesti to je, kako kaže, sada teško reći, ali je siguran da oni od toga neće odustati.
Na pitanje ko su oni i ko stoji iza takvog projekta, naš sagovornik je jasan:
„Stoji onaj ko stoji iza svega što se događa u savremenom svetu. To je ono što obično zovu duboka država, ali u osnovi stoje zapadne banke i finanijske institucije koje u stanju ekonomske krize i u stanju opadanja privredne aktivnosti na Zapadu ostaju bez značajnih prihoda. Oni sada na taj način pokušavaju da namire svoje potrebe. Banke su u velikim dugovima, to su ogromni krediti koji nikada ne mogu da se naplate i pokušavaju da prežive crpeći potencijale građana i država“.
Naravno, dodaje on, to ne bi bilo moguće bez podrške vladajućih struktura koje na kraju zavise od tih banaka. Takvo je došlo vreme jer je kompletna ekonomija na Zapadu zasnovana u najvećoj meri na profitu ostvarenom na finansijskom tržištu, a ne u industrijskom sektoru, realnoj privredi. Sve je, kako ističe, oslonjeno na štampanje para i njihovu selektivnu raspodelu koju obavljaju banke.
A na pitanje kakav je epilog moguć, on ukazuje na najnoviji primer samita o klimatskim promenama.
„
Glazgov nije doneo ništa novo. Imao je malo agresivniji narativ, ali u suštini on nije ništa uradio. Ne smemo zaboraviti da je to bio 26 skup od onog u Kjotu, u Japanu, na kome je institucionalizovana borba protiv komatskih promena. Najveći pre ovoga bio je pre šest godina u Parizu. I šta se desilo posle svih tih skupova. Desilo se
samo povećanje poreza na benzin, na naftu i razne druge stvari, a ništa se nije promenilo u stvarnosti. U tehnologiju nije ništa ulagano, samo je nastavljena pljačka koju obični čovek i ne vidi“, ističe Ljepojević.
To su, kako kaže, takozvani tajni porezi u svim maloprodajnim cenama svih proizvoda. To je igranka koja se nastavlja, kao i pljačka nacionalnih resursa, kao što je i do sada bilo.
Besmislica o obnovljivim izvorima
Priča o obnovljivim izvorima energije koji će planetu spasiti klimatskih promena su besmislice, bez dlake na jeziku kaže Ljepojević. Oni mogu da pomognu, ali se država u svojim energetskim potrebama ne može osloniti samo na to, ističe on i napominje da je Britanija, koja je milijarde funti uložila u vetroparkove, ove godine morala da uveze ogromnu količinu struje naprosto jer nije bilo vetra. Zbog toga je čak aktivirala i rudnike uglja i svoje termoelektrane na ugalj.
„Vetrenjače i solarna energija trenutno podmiruje samo osam posto svetskih potreba za energijom. To je realnost, a što živimo u vrmenu koje ignoriše realnost to je sada druga stvar“, kaže naš sagovornik i podseća da u Americi trenutno radi 6500 termoelektarna na ugalj.
Kako će to oni da zamene. Pa nikako, zato će da plaćaju takse jer koriste energiju koja zagađuje planetu i izaziva klimatske promene. Tako će, smatra, biti i sa „zelenom hranom“. Neće se čovečanstvo sigurno vratiti na obradu zemlje ralom i motikom da bi proizvodilo „zelenu hranu“ koja će očuvati planetu.
Kao i u slučaju zelene energije, verovatno će hiljade milijardi dolara biti upumpano u projekte kako bi se obezbedila hrana sa eko-oznakom. A gde je veliki novac tu su i investicije, krediti, kamate i ogromni profiti, ali i politička uslovljavanja malih od strane velikih. Politika i interes, bilo geostrateški, bilo ekonomski.
„U tome je suština. Neće se ništa posebno desiti, ali ćeš morati da plaćaš, bilo skuplji proizvod sa eko-oznakom, bilo taksu ako nije takav. I zato će države ako nemaju morati zbog toga da dižu krdite i da se zadužuju. I tu se vraćamo na banke i ostale finansijske institucije na Zapadu“, zatvorio je krug Ljepojević.
