https://lat.sputnikportal.rs/20211128/neverovatno-otkrice-koje-moze-da-spreci-slabljenje-vida-1132008541.html
Neverovatno otkriće koje može da spreči slabljenje vida
Neverovatno otkriće koje može da spreči slabljenje vida
Sputnik Srbija
Pokazalo se da kratak bljesak crvenog svetla ujutro poboljšava vid, što potencijalno pruža jednostavan i siguran tretman za održavanje vida dok starimo. 28.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-28T22:05+0100
2021-11-28T22:05+0100
2021-11-28T22:05+0100
društvo
medicina
stil života
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/0e/1123584780_0:69:1920:1149_1920x0_80_0_0_c69cbfb1e365987705e92b013637a337.jpg
U testovima na 20 ispitanika koji su po tri minuta bili izloženi crvenom svetlu od 670 nanometara između 8 i 9 ujutro, vid se poboljšao za 17 odsto i trajao u proseku nedelju dana. Kod nekih od volontera poboljšanje je bilo čak 20 posto.Ova veza između crvenog svetla duge talasne dužine i poboljšanja vida poklapa se s onim što su naučnici videli u prethodnim studijama na životinjama, dok se nova studija nastavlja se na sličnu od prošle godine.„Korišćenje jednostavnog LED uređaja jednom nedeljno puni energetski sistem koji je oslabio u stanicama mrežnjače, poput ponovnog punjenja baterije, a jutarnja izloženost apsolutno je ključna za postizanje poboljšanja u opadanju vida. Kao što smo ranije videli kod muva, mitohondrije imaju promenjive obrasce rada i ne reaguju na isti način na svetlo u popodnevnim satima. Ova studija to potvrđuje”, kaže neurolog Glen Džefri s Univerzitetskog koledža u Londonu, prenosi B92.Ključne su mitohondrije u oku koje se često nazivaju ćelijskim elektranama. Tim je već znao da su ujutro prijemčivije pa crveno svetlo puni upravo te organele kako bi mogle da proizvedu više energije.Fotoreceptori u mrežnjači, gde su mitohondrije najgušće sakupljene, sastoje se od čunjeva (za upravljanje vidom boja) i štapića (za prilagođavanje slabom svetlu).Tim se usredsredio na čunjeve, procenjujući osetljivost kontrasta boja nakon izlaganja crvenoj svetlosti.Naknadni testovi na šest ispitanika, koji su svakodnevno koristili tretman crvenim svetlom između 12 i 13 sati, nisu rezultirali bilo kakvom promenom vida – potvrđujući da mitohondrije ne reaguju toliko na duboko crveno svetlo na isti način u kasnijem delu dana.Smanjenje društvenih troškovaĆelije u ljudskoj mrežnjači počinju da stare nakon 40. godine, a to je starenje delom uzrokovano usporavanjem napajanja mitohondrija. Kako fotoreceptori mrežnjače zahtevaju više energije, oni takođe imaju tendenciju bržeg starenja.Jednostavan, niskoenergetski LED uređaj korišćen u studiji mogao bi da bude pristupačan tretman za vid koji bi ljudi mogli brzo primeniti. Verovatno je i sigurno za korišćenje, budući da se infracrveno svetlo od 670 nanometara ne razlikuje puno od svetla u prirodnom okruženju.Međutim, razvoj gotovog uređaja za široku upotrebu potrajaće neko vreme. Istraživači ipak upozoravaju da je nivo poboljšanja varirao među ispitanicima, čak i onima slične dobi. Buduće studije mogle bi pobliže da razmotre druge varijable koje bi mogle da utiču na rezultate.
https://lat.sputnikportal.rs/20200930/nnaucnici-spremni-da-testiraju-implante-za-vracanje-vida-slepima-1123491245.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
medicina, stil života, društvo
medicina, stil života, društvo
Neverovatno otkriće koje može da spreči slabljenje vida
Pokazalo se da kratak bljesak crvenog svetla ujutro poboljšava vid, što potencijalno pruža jednostavan i siguran tretman za održavanje vida dok starimo.
U testovima na 20 ispitanika koji su po tri minuta bili izloženi crvenom svetlu od 670 nanometara između 8 i 9 ujutro, vid se poboljšao za 17 odsto i trajao u proseku nedelju dana. Kod nekih od volontera poboljšanje je bilo čak 20 posto.
Ova veza između crvenog svetla duge talasne dužine i poboljšanja vida poklapa se s onim što su naučnici videli u prethodnim studijama na životinjama, dok se nova studija nastavlja se na sličnu od prošle godine.
„Korišćenje jednostavnog LED uređaja jednom nedeljno puni energetski sistem koji je oslabio u stanicama mrežnjače, poput ponovnog punjenja baterije, a jutarnja izloženost apsolutno je ključna za postizanje
poboljšanja u opadanju vida. Kao što smo ranije videli kod muva, mitohondrije imaju promenjive obrasce rada i ne reaguju na isti način na svetlo u popodnevnim satima. Ova studija to potvrđuje”, kaže neurolog Glen Džefri s Univerzitetskog koledža u Londonu,
prenosi B92.
Ključne su mitohondrije u oku koje se često nazivaju ćelijskim elektranama. Tim je već znao da su ujutro prijemčivije pa crveno svetlo puni upravo te organele kako bi mogle da proizvedu više energije.
Fotoreceptori u mrežnjači, gde su mitohondrije najgušće sakupljene, sastoje se od čunjeva (za upravljanje vidom boja) i štapića (za prilagođavanje slabom svetlu).
Tim se usredsredio na čunjeve, procenjujući osetljivost kontrasta boja nakon izlaganja crvenoj svetlosti.
Naknadni testovi na šest ispitanika, koji su svakodnevno koristili tretman crvenim svetlom između 12 i 13 sati, nisu rezultirali bilo kakvom promenom vida – potvrđujući da mitohondrije ne reaguju toliko na duboko crveno svetlo na isti način u kasnijem delu dana.
„Mitohondrije imaju specifičnu osetljivost na svetlost duge talasne dužine koja utiče na njihovu efikasnost. Duže talasne dužine u rasponu od 650 do 900 nanometara poboljšavaju performanse mitohondrija kako bi se povećala proizvodnja energije”, dodaje Džefri.
Smanjenje društvenih troškova
Ćelije u ljudskoj mrežnjači počinju da stare nakon 40. godine, a to je starenje delom uzrokovano usporavanjem napajanja mitohondrija. Kako fotoreceptori mrežnjače zahtevaju više energije, oni takođe imaju tendenciju bržeg starenja.
Jednostavan, niskoenergetski LED uređaj korišćen u studiji mogao bi da bude pristupačan tretman za vid koji bi ljudi mogli brzo primeniti. Verovatno je i sigurno za korišćenje, budući da se infracrveno svetlo od 670 nanometara ne razlikuje puno od svetla u prirodnom okruženju.
Međutim, razvoj gotovog uređaja za široku upotrebu potrajaće neko vreme. Istraživači ipak upozoravaju da je nivo poboljšanja varirao među ispitanicima, čak i onima slične dobi. Buduće studije mogle bi pobliže da razmotre druge varijable koje bi mogle da utiču na rezultate.
„Ova jednostavna intervencija primenjena na populacijskom nivou značajno bi uticala na kvalitet života kako ljudi stare i verovatno bi rezultirala smanjenim društvenim troškovima koji proizlaze iz problema povezanih sa smanjenim vidom”, zaključuje Džefri.
