EU ima samo jedan aršin na Balkanu — da oslabi Srbiju /video/

© AP Photo / Darko VojinovicSrbija-EU
Srbija-EU - Sputnik Srbija, 1920, 28.11.2021
Pratite nasTelegramOdyssey
Evropa je umorna i dezorijentisana, a odnedavno kao tvrđava sve više opasana žicama i zidovima gde padaju u vodu humanost i demokratske vrednosti. Muče je krize, od migrantske, preko energetske, do krize u odlučivanju, a njeni dvostruki aršini već su postali opšte mesto.
Kad je reč o Balkanu, kaže Slobodan Zečević, EU ima samo jedan aršin — da oslabi Srbiju.
U jeku migrantske krize na granici Poljske i Belorusije, u zapadnoj štampi upozoravaju da na obodu Evrope tinjaju žarišta koja mogu prerasti u ozbiljnije sukobe. Pored Belorusije, pominje se još Ukrajina, ali i Bosna i Hercegovina. Kako je naveo francuski list „Uest Frans“, postoji zabrinutost zbog mogućeg građanskog rata u BiH, gde krhku strukturu uspostavljenu Dejtonskim sporazumom mogu narušiti nacionalistička raspoloženja.
Po mišljenju Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, kriza u BiH je daleko iza prve dve. U BiH je, kako konstatuje, Nemačka postala lider u ideji nametanja unitarne države, što je samo po sebi sa istorijskog stanovišta problematično. Objašnjenje zašto je BiH u očima EU opasno žarište, on vidi u pogrešnoj politici EU na Balkanu.

Aršin EU na Balkanu je pogrešan

„Mislim da je njihova politika pogrešna i da je trebalo da ojačaju Srbiju da bi je integrisali u EU i da bi se na taj način najbolje zaštitili“, smatra Zečević, koji skreće pažnju da u EU ne vode računa o istorijskom razvoju Balkana.
U BiH postoji sukob civilizacija, gde Srbi neće da budu pod dominacijom muslimana koji kao svog lidera vide turskog predsednika Tajipa Erdogana.
„Ako je cilj Zapada da dobije islamsku državu BiH, onda će nastaviti da vodi takvu politiku. Ako je pak cilj da održi hrišćansko stanovništvo u BiH, moraće da vodi drukčiju politiku“, upozorava Zečević, napominjući da pristalice zaštite identiteta u EU imaju mnogo više razumevanja za Srbe u BiH.
„Sadašnji problemi ne mogu da se razumeju ako se ne shvata šta su recidivi prošlosti. Činjenica je da postoji dubok trag loših odnosa kroz istoriju koji ne može da se promeni nikakvim deklaracijama. Za to treba vremena i sasvim drugi način razmišljanja. Ako je nekome u BiH Erdogan lider i to ne vide u Evropi, onda je jasno što ne razumeju u čemu je problem između Sarajeva i Banjaluke“, slaže se dopisnik „Novosti“ iz Moskve Branko Vlahović.
Na pitanje kako s obzirom na ovakvo ponašanje EU ubediti građane Srbije da je dobro biti deo tog bloka, Zečević ističe da samo članstvo u Uniji ima velike prednosti, ali da iako je Srbija deo te civilizacije, nisu uvaženi njeni nacionalni interesi.

„Multinacionalne države u ovom delu Evrope nisu moguće, pokušavati da se na ruševinama Jugoslavije prave mini Jugoslavije je vrlo problematično. U Hrvatskoj gotovo da nema više Srba, u BiH dolazi do etničke podele, na Kosmetu da ne govorim. Naša perspektiva jeste u EU, ali moramo da se borimo za naše nacionalne interese kao što se Francuzi i Nemci bore za svoje. Jer ako Srba više nema, onda čemu EU“, pita naš sagovornik.

Vlahović dodaje da su Srbima odavno i u etapama govorili čega treba da se odreknu da bi ušli u EU, a naši političari su se razlikovali po tome što je bilo infantilnih koji su bili spremni da se odreknu svega i odmah i drugih koji nisu.
„Evropske vrednosti nisu sporne, ali to je spisak želja. Praksa je pokazala da te evropske vrednosti za neke vrede, za neke ne vrede. Kancelarka Angela Merkel je nedavno u intervjuu kritikovala Vladimira Putina koji je rekao da je raspad SSSR-a bila tragedija. Nije uzela u obzir drugi deo rečenice, da je ostalo više od 20 miliona Rusa da živi u drugim zemljama. I ne samo Rusa. Pritom, ona kao Nemica u istom intervjuu kaže da je sretna zbog ujedinjenja Nemačke. Dakle, kad su u pitanju Rusi ili Srbi, nije bitno u koliko će država da žive, a sretna je zbog Nemaca“, obrazlaže Vlahović.
Velike zemlje, poručuje on, moraju da shvate da ako hoće Srbe da prime u EU, moraju da nas poštuju, jer šta ćemo tamo ako smo narod kog će stalno udarati po ušima.

Dve struje u EU

Komentarišući krizu na poljsko-beloruskoj granici, kao i zidove koji niču duž oboda EU, Zečević ističe da Unija doživljava i unutrašnju i spoljašnju krizu: unutrašnja potiče od činjenice da je izgubila inicijalni cilj uspostavljanja federalne države i postala neka vrsta labave konfederacije, a spoljašnja se prelama na odnosu prema migrantima.
Deo zemalja, pre svega na istoku, neće migrante jer strahuju da će time biti ugrožen identitet Evrope, dok bi druge da ih prihvate, budući da im treba jeftina radna snaga. Zemlje poput Nemačke više interesuje ekonomija, pošto, kako navodi Zečević, svako ograničavanje doseljavanja migranata dovodi do rasta plata lokalnog stanovništva.

„To ne odgovara određenim finansijskim i ekonomskim krugovima u EU i oni se zalažu da se puštaju migranti. Merkelova nije pustila migrante u Nemačku zato što ih voli, to je bio interes nemačke industrije — nemaju dovoljno radne snage, a neće da podrže natalitet, jeftinije im je da uvezu migrante. To je čista ekonomska računica“, konstatuje ekspert.

S druge strane, deo zemalja EU identitetski je orijentisan i, kako primećuje Zečević, žele da zaštite evropski karakter svog stanovništva, da to bude hrišćansko stanovništvo.
„Oni smatraju da su Francuska i Nemačka napravile greške time što su primile veliki deo muslimanskog stanovništva i da to treba da se spreči“, kaže Zečević, koji tu vidi objašnjenje za ponašanje Poljske prema migrantima na granici te zemlje s Belorusijom.
© AFP 2022 / JAAP ARRIENSPoljski vojnici postavljaju bodljikavu žicu na granici sa Belorusijom
Poljski vojnici postavljaju bodljikavu žicu na granici sa Belorusijom - Sputnik Srbija, 1920, 25.11.2021
Poljski vojnici postavljaju bodljikavu žicu na granici sa Belorusijom
Komentarišući ocenu poljskog premijera Mateuša Moravjeckog da je migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici „najveći pokušaj destabilizacije Evrope“ od Hladnog rata, dopisnik „Novosti“ iz Moskve Branko Vlahović podseća da Poljaci sa Belorusima i Rusima imaju stare neraščišćene istorijske račune, ali i ocenjuje da zapadne zemlje nisu spremne da priznaju da su njihove vojne intervencije na Bliskom istoku bile greška.
„Velike sile nikad ne priznaju svoje greške, pa ne treba očekivati ni da to priznaju Amerikanci. U Evropi s druge strane nema ko da se suprotstavi Amerikancima koji su ih uvlačili u ratne avanture. Pošto Amerikanci kao glavni politički kuvari ne priznaju svoj greh, nerealno je očekivati da će to uraditi neko u Evropi“, kaže Vlahović, koji u te greške ubraja i Irak, odakle je i najveći broj migranata na poljsko-beloruskoj granici.

„Stigla ih Božja kazna“

Povodom optužbi sa Zapada da je u krizu na toj granici umešana Rusija, Vlahović konstatuje da je Rusija za njih samo opravdanje i da su spremni da je optuže za bilo šta.
„Ovde se radi o Božjoj kazni. Mi znamo koje su zemlje imale svoje kolonije. Ne sme da se zaboravi da je Gadafi bio brana migrantima iz Afrike ka Evropi. Znamo kako su zapadne zemlje nekorektno postupile prema Gadafiju. Većinu udara, bombardovanja, Zapad vrlo brzo zaboravi i pokušava da pronađe drugog krivca. Ista stvar je sa Sadamom. A onda medijskim igrama pokušavaju da krivicu prebace na druge zemlje, a ispada da su oni bili nevini“, kaže Vlahović.
On u tom ključu sagledava odnos Zapada prema beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku, koji je, kad god je imao neki spor s Moskvom, mahom oko cene gasa, za njih bio „željen čovek“, da bi sad promenili ploču i opet ga zovu poslednjim diktatorom u Evropi.

„Govorim o duplim standardima: ako mi odgovara i mogu da te koristim kao saveznika protiv Moskve, onda ću sve grehe da ti oprostim”, kaže Vlahović.

On istovremeno prognozira da uprkos navodima zapadnih medija da je Belorusija jedna od tačaka gde može izbiti širi sukob, nikakvog vojnog sukoba neće biti i da se sve te priče svode na propagandističku borbu. Isto se, dodaje, odnosi i na Ukrajinu, koja se takođe pominje kao potencijalno žarište.
„Tragedija ukrajinskih političara je što ne razumeju da stvaranjem nervoze sa Rusijom ništa ne dobijaju. Prevarili su ih 2014. kad su im obećali da će po kratkom postupku da ih prime u EU I NATO. Od toga nema ništa. Ukrajincima bi bilo bolje da normalizuju odnose sa Rusijom. A Amerikanci svakako neće da ratuju protiv Rusije zbog Ukrajine“, uveren je Vlahović.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev - Sputnik Srbija, 1920, 23.11.2021
RUSIJA
„Milioni građana će bežati“: Ruski bezbednjak optužio Zapad da razbuktava krizu u još jednoj zemlji
Letonski vojnici - Sputnik Srbija, 1920, 25.11.2021
SVET
Poljska pozvala NATO da poveća vojno prisustvo na istoku Evrope
Nemačka kancelarka Angela Merkel  - Sputnik Srbija, 1920, 25.11.2021
RUSIJA
Odlazeća kancelarka preti sankcijama Rusiji
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala