https://lat.sputnikportal.rs/20211127/lekari-otkrili-vreme-dorucka-koje-produzava-zivot-1131979154.html
Lekari otkrili vreme doručka koje produžava život
Lekari otkrili vreme doručka koje produžava život
Sputnik Srbija
Već je poznato da je doručak najvažniji obrok u danu, ali novost je da stručnjaci veruju da ga treba pojesti u cik zore. 27.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-27T19:30+0100
2021-11-27T19:30+0100
2021-11-27T19:30+0100
društvo
zdravlje
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112244/18/1122441886_0:101:1920:1181_1920x0_80_0_0_7973fc00f0a0577270fd3ab65558f885.jpg
Naime, prema novom istraživanju, jedenje doručka do 7 sati moglo bi da produži životni vek.Prethodna istraživanja pokazala su da jedenje kasno uveče remeti unutrašnji sat tela i povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Međutim, tek nekoliko studija se bavilo pitanjem ima li vreme doručka sličan uticaj. Zbog toga su naučnici sa Univerziteta Njujork poželeli da otkriju da li je vreme prvog obroka u danu povezano sa dugovečnošću.U tu svrhu pratili su više od 34 hiljade Amerikanaca starijih od 40 godina tokom nekoliko decenija. Volonteri su beležili vreme obroka, a naučnici su ih tokom studije upoređivali sa stopama smrtnosti.Rezultati, objavljeni u Journal of Nutrition, pokazali su da su oni koji doručkuju između 6 i 7 sati imaju šest odsto manje šanse da će prerano umreti od teških bolesti poput srčanih bolesti ili raka od onih koji su redovno doručkovali u 8 ujutro, kao i 12 odsto manji rizik od rane smrti od onih koji su prvi obrok konzumirali u 10 ujutro, prenosi B 92.Smatra se da preskakanje doručka ili kasno jedenje narušava telesni "sat za ishranu" - unutrašnje programiranje koje kontroliše oslobađanje hormona povezanih s hranjenjem, poput insulina. Ovaj hormon pomaže u sagorevanju glukoze iz krvotoka, a njegov nivo doseže vrhunac u ranim jutarnjim satima. Jedenje kasnije može značiti da telo postupno proizvodi manje insulina i povećava nivo glukoze u krvi, što dovodi do dijabetesa i srčanih bolesti.
https://lat.sputnikportal.rs/20211124/kako-se-na-rukama-moze-primetiti-opasan-nivo-holesterola-u-organizmu-1131875124.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112244/18/1122441886_106:0:1814:1281_1920x0_80_0_0_d102630f4068898564b6f38a30599b86.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
zdravlje, društvo
Lekari otkrili vreme doručka koje produžava život
Već je poznato da je doručak najvažniji obrok u danu, ali novost je da stručnjaci veruju da ga treba pojesti u cik zore.
Naime, prema novom istraživanju, jedenje doručka do 7 sati moglo bi da produži životni vek.
Prethodna istraživanja pokazala su da jedenje kasno uveče remeti unutrašnji sat tela i povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Međutim, tek nekoliko studija se bavilo pitanjem ima li vreme doručka sličan uticaj. Zbog toga su naučnici sa Univerziteta Njujork poželeli da otkriju da li je vreme prvog obroka u danu povezano sa dugovečnošću.
U tu svrhu pratili su više od 34 hiljade Amerikanaca starijih od 40 godina tokom nekoliko decenija. Volonteri su beležili vreme obroka, a naučnici su ih tokom studije upoređivali sa stopama smrtnosti.
Rezultati, objavljeni u
Journal of Nutrition, pokazali su da su oni koji doručkuju između 6 i 7 sati imaju šest odsto manje šanse da će prerano umreti od teških bolesti poput srčanih bolesti ili raka od onih koji su redovno
doručkovali u 8 ujutro, kao i 12 odsto manji rizik od rane smrti od onih koji su prvi obrok konzumirali u 10 ujutro,
prenosi B 92.
Smatra se da preskakanje doručka ili kasno jedenje narušava telesni "sat za ishranu" - unutrašnje programiranje koje kontroliše oslobađanje hormona povezanih s hranjenjem, poput insulina. Ovaj hormon pomaže u sagorevanju glukoze iz krvotoka, a njegov nivo doseže vrhunac u ranim jutarnjim satima. Jedenje kasnije može značiti da telo postupno proizvodi manje insulina i povećava nivo glukoze u krvi, što dovodi do dijabetesa i srčanih bolesti.