https://lat.sputnikportal.rs/20211126/histerija-u-americkom-kongresu-plan-protiv-rusije-nevidjen-u-modernoj-politici-video--1131944617.html
Histerija u američkom Kongresu: Plan protiv Rusije neviđen u modernoj politici /video/
Histerija u američkom Kongresu: Plan protiv Rusije neviđen u modernoj politici /video/
Sputnik Srbija
Američki Kongres trese ozbiljna groznica. Ili, možda histerija. Kako drugačije shvatiti, neviđenu u modernoj politici, inicijativu dvojice kongresmena... 26.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-26T21:00+0100
2021-11-26T21:00+0100
2022-03-31T11:39+0200
rusija
rusija
ljubinka milinčić
ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
rusija – politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1a/1131947302_0:129:3072:1857_1920x0_80_0_0_c59d3a49e9b8afd16ca81277902a2308.jpg
I to nakon što su godinama insistirali na tome da se ne treba mešati u unutrašnja pitanja drugih zemalja — doduše onda kad su verovali da im je Rusija izabrala Trampa za predsednika. Jer, bože moj, takvog samo Rusija može da izabere. Kad su sve komisije i završile svoje istrage i zaključile da nema ni traga ruskom mešanju, odlučili su da se oni umešaju u ruske izbore. Jer, ono što nije dozvoljeno volu, dozvoljeno je Jupiteru.A obrazloženje je da su amandmani na Ustav Ruske Federacije koji su omogućili predsedniku da se ponovo kandiduje bili — nelegitimni.Bajdenov prvi, propali pokušaj„Predstavnički dom smatra da su amandmani na Ustav Ruske Federacije iz 2020. godine usvojeni u suprotnosti sa zakonima i međunarodnim obavezama Ruske Federacije; odstupanje po pitanju ograničenja broja predsedničkih mandata koji proizilaze iz ovih amandmana je nelegitimno, a svaki pokušaj predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da ostane na funkciji nakon isteka trenutnog i poslednjeg mandata koji ističe 7. maja 2024. godine, trebalo bi da podrazumeva nepriznavanje od strane SAD“, kaže se u projektu rezolucije.Naravno, oni se ne mešaju, oni se samo bore za ljudska prava ruskih građana, pozivajući se pritom na dokument Moskovske konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 1991. godine, u kome se kaže da ta pitanja ne predstavljaju isključivo unutrašnju stvar određene države.Valjda je zato još 2011. godine Džo Bajden kao potpredsednik američke vlade, tokom posete Moskvi, preporučio tadašnjem premijeru Rusije Vladimiru Putinu da se ne kandiduje za predsednika na predstojećim izborima. Već onda je bilo jasno da će, ukoliko bude izabran, Putin nastaviti da jača Rusiju. Putin ga je, naravno, saslušao i uradio ono što je smatrao da treba.Apsurdnost ovakvog predloga prokomentarisao je i pres-sekretar ruskog predsednika rečima. Da svaki put kad nam izgleda da ništa apsurdnije, ništa agresivnije, neprijateljskije i nekonstruktivnije s te strane okeana ne može da stigne, pogrešimo. Dolazi, nažalost!Potpuno je jasno da je ovakav predlog direktno mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države, da krši međunarodno pravo i konačno, da je malo verovatno da će ga Kongres usvojiti. I zato se postavlja pitanje — šta je, zapravo, cilj ove inicijative?Imperija na zalaskuJedan od mogućih razloga je i svest da je Amerika imperija na zalasku, da ide silaznom putanjom, da je njena pozicija hegemona odavno ugrožena i da će 2024. godine situacija biti daleko gora nego danas, a danas imamo rekordnu inflaciju, štampa se neograničena suma dolara u koji svet ima sve manje poverenja, ljudi ostaju bez posla, a koronu nikako da pobede. Za tri godine može biti samo gore, pa kongresmeni ne žele da u zemlji koju smatraju jednom od dva najjača konkurenta, vide jakog protivnika. Pogotovu ne takvog kao što je Putin, jer dobro znaju kako on rešava probleme. Setimo se samo 2008. godine, kada je u velikoj ekonomskoj krizi Amerika ozbiljno postradala — veliki broj preduzeća je bankrotirao, uništena je privreda čitavih regiona, a broj samoubistava se višestruko povećao. Rusija je imala ozbiljan pad rublje, ali je uspela da spase svoju privredu. I da „smiri“ ratobornu Gruziju, koja je svoju naivnost i veru da će im Amerika pomoći da ratuju protiv Rusije, platila trećinom sopstvene teritorije.Sledeća kriza je došla 2014. godine, kada je Zapad učinio sve da onemogući otvaranje Olimpijade u Sočiju, ali uzalud. Olimpijada je uspešno završena, Rusija je vratila Krim sebi i sprečila krvoproliće u Donbasu.Čak i s pandemijom kovida se Rusija uspešnije bori od Amerike. Ona je vrlo rano napravila vakcinu, a potom i još četiri. Broj obolelih je daleko manji nego u SAD, koje beleže i rekordnu smrtnost, a prazne prodavnice i nestašica osnovnih potrepština kao da su se preselile iz SSSR-a u Sjedinjene Države.Jedino rešenje je slabljenje Putina, a to je gotovo nemoguća misija — ne pomaže ni izazivanje problema na njenim granicama, ni defile vojnih brodova i aviona u njenim teritorijalnim vodama, pokušaji izazivanja obojenih revolucija, sankcije, gasni ratovi…Odgovor na Putinove porukeIma mišljenja da je Predlog rezolucije odgovor na nedavni Putinov govor, u kome je jasno stavio do znanja da Rusija neće trpeti ni američke rakete, ni strateške bombardere na svojim granicama.Ako je tako — onda je odgovor prilično neadekvatan, jer se na rakete i avione ne odgovara rezolucijama. Ali, ostavimo to američkim majstorima apsurda, izbori su još daleko, a Putin sasvim sigurno neće donositi odluke na osnovu rezolucija američkog Kongresa.A čak i da se, hipotetički, takva rezolucija donese, ona apsolutno ne bi nanela štetu Rusiji, koja uostalom ima iskustva s takvim odlukama. Svojevremeno, neke zemlje nisu priznavale Sovjetski Savez, pa ga to nije omelo da bude jedna od dve najjače svetske sile. Ne priznaju danas ni Lukašenka, pa to Belorusiju nije dovelo do propasti. Ne priznaju Krim kao deo ruske teritorije, a Krim se razvija brže nego u poslednje tri decenije…Šteta bi bila naneta pre svega međunarodnom pravu i celom svetu, jer se danas nijedan važan svetski problem ne može rešiti bez Rusije. S kim bi Amerika i njeni saveznici, koji bi najverovatnije krenuli za Amerikom, razgovarali, ako ne s Putinom?Sve u svemu, jedan pravno besmislen, u suštini banalan, pokušaj provokacije sračunat na onemogućavanje bilo kakvog popravljanja veoma zategnutih odnosa dve velike sile, pogotovu pred nedavno najavljeni novi susret dva predsednika.
https://lat.sputnikportal.rs/20170228/kongresmeni-zele-ekonomsku-blokadu-rusije-1110204568.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
amerika, rusija, kongresmeni, inicijativa kongresmena, predlog americkih kogresmena o putinu, ruski izobri, izbori za predsednika rusije, vladimir putin
amerika, rusija, kongresmeni, inicijativa kongresmena, predlog americkih kogresmena o putinu, ruski izobri, izbori za predsednika rusije, vladimir putin
Histerija u američkom Kongresu: Plan protiv Rusije neviđen u modernoj politici /video/
21:00 26.11.2021 (Osveženo: 11:39 31.03.2022) Američki Kongres trese ozbiljna groznica. Ili, možda histerija. Kako drugačije shvatiti, neviđenu u modernoj politici, inicijativu dvojice kongresmena Predstavničkom domu da se tri godine pre izbora Vladimir Putin ne prizna za predsednika države ukoliko se kandiduje 2024. godine i pobedi na izborima.
I to nakon što su godinama insistirali na tome da se ne treba mešati u unutrašnja pitanja drugih zemalja — doduše onda kad su verovali da im je Rusija izabrala Trampa za predsednika. Jer, bože moj, takvog samo Rusija može da izabere. Kad su sve komisije i završile svoje istrage i zaključile da nema ni traga ruskom mešanju, odlučili su da se oni umešaju u ruske izbore. Jer, ono što nije dozvoljeno volu, dozvoljeno je Jupiteru.
A obrazloženje je da su amandmani na Ustav Ruske Federacije koji su omogućili predsedniku da se ponovo kandiduje bili — nelegitimni.
Bajdenov prvi, propali pokušaj
„Predstavnički dom smatra da su amandmani na Ustav Ruske Federacije iz 2020. godine usvojeni u suprotnosti sa zakonima i međunarodnim obavezama Ruske Federacije; odstupanje po pitanju ograničenja broja predsedničkih mandata koji proizilaze iz ovih amandmana je nelegitimno, a svaki pokušaj predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina da ostane na funkciji nakon isteka trenutnog i poslednjeg mandata koji ističe 7. maja 2024. godine, trebalo bi da podrazumeva nepriznavanje od strane SAD“, kaže se u projektu rezolucije.
Naravno, oni se ne mešaju, oni se samo bore za ljudska prava ruskih građana, pozivajući se pritom na dokument Moskovske konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi 1991. godine, u kome se kaže da ta pitanja ne predstavljaju isključivo unutrašnju stvar određene države.
Valjda je zato još 2011. godine Džo Bajden kao potpredsednik američke vlade, tokom posete Moskvi, preporučio tadašnjem premijeru Rusije Vladimiru Putinu da se ne kandiduje za predsednika na predstojećim izborima. Već onda je bilo jasno da će, ukoliko bude izabran, Putin nastaviti da jača Rusiju. Putin ga je, naravno, saslušao i uradio ono što je smatrao da treba.
Apsurdnost ovakvog predloga prokomentarisao je i pres-sekretar ruskog predsednika rečima. Da svaki put kad nam izgleda da ništa apsurdnije, ništa agresivnije, neprijateljskije i nekonstruktivnije s te strane okeana ne može da stigne, pogrešimo. Dolazi, nažalost!
Potpuno je jasno da je ovakav predlog direktno mešanje u unutrašnje stvari jedne suverene države, da krši međunarodno pravo i konačno, da je malo verovatno da će ga Kongres usvojiti. I zato se postavlja pitanje — šta je, zapravo, cilj ove inicijative?
Jedan od mogućih razloga je i svest da je Amerika imperija na zalasku, da ide silaznom putanjom, da je njena pozicija hegemona odavno ugrožena i da će 2024. godine situacija biti daleko gora nego danas, a danas imamo rekordnu inflaciju, štampa se neograničena suma dolara u koji svet ima sve manje poverenja, ljudi ostaju bez posla, a koronu nikako da pobede. Za tri godine može biti samo gore, pa kongresmeni ne žele da u zemlji koju smatraju jednom od dva najjača konkurenta, vide jakog protivnika. Pogotovu ne takvog kao što je Putin, jer dobro znaju kako on rešava probleme. Setimo se samo 2008. godine, kada je u velikoj ekonomskoj krizi Amerika ozbiljno postradala — veliki broj preduzeća je bankrotirao, uništena je privreda čitavih regiona, a broj samoubistava se višestruko povećao. Rusija je imala ozbiljan pad rublje, ali je uspela da spase svoju privredu. I da „smiri“ ratobornu Gruziju, koja je svoju naivnost i veru da će im Amerika pomoći da ratuju protiv Rusije, platila trećinom sopstvene teritorije.
Sledeća kriza je došla 2014. godine, kada je Zapad učinio sve da onemogući otvaranje Olimpijade u Sočiju, ali uzalud. Olimpijada je uspešno završena, Rusija je vratila Krim sebi i sprečila krvoproliće u Donbasu.
Čak i s pandemijom kovida se Rusija uspešnije bori od Amerike. Ona je vrlo rano napravila vakcinu, a potom i još četiri. Broj obolelih je daleko manji nego u SAD, koje beleže i rekordnu smrtnost, a prazne prodavnice i nestašica osnovnih potrepština kao da su se preselile iz SSSR-a u Sjedinjene Države.
Jedino rešenje je slabljenje Putina, a to je gotovo nemoguća misija — ne pomaže ni izazivanje problema na njenim granicama, ni defile vojnih brodova i aviona u njenim teritorijalnim vodama, pokušaji izazivanja obojenih revolucija, sankcije, gasni ratovi…
Odgovor na Putinove poruke
Ima mišljenja da je Predlog rezolucije odgovor na nedavni Putinov govor, u kome je jasno stavio do znanja da Rusija neće trpeti ni američke rakete, ni strateške bombardere na svojim granicama.
Ako je tako — onda je odgovor prilično neadekvatan, jer se na rakete i avione ne odgovara rezolucijama. Ali, ostavimo to američkim majstorima apsurda, izbori su još daleko, a Putin sasvim sigurno neće donositi odluke na osnovu rezolucija američkog Kongresa.
A čak i da se, hipotetički, takva rezolucija donese, ona apsolutno ne bi nanela štetu Rusiji, koja uostalom ima iskustva s takvim odlukama. Svojevremeno, neke zemlje nisu priznavale Sovjetski Savez, pa ga to nije omelo da bude jedna od dve najjače svetske sile. Ne priznaju danas ni Lukašenka, pa to Belorusiju nije dovelo do propasti. Ne priznaju Krim kao deo ruske teritorije, a Krim se razvija brže nego u poslednje tri decenije…
Šteta bi bila naneta pre svega međunarodnom pravu i celom svetu, jer se danas nijedan važan svetski problem ne može rešiti bez Rusije. S kim bi Amerika i njeni saveznici, koji bi najverovatnije krenuli za Amerikom, razgovarali, ako ne s Putinom?
Sve u svemu, jedan pravno besmislen, u suštini banalan, pokušaj provokacije sračunat na onemogućavanje bilo kakvog popravljanja veoma zategnutih odnosa dve velike sile, pogotovu pred nedavno najavljeni novi susret dva predsednika.
