Čuvaju svet i Srbe: Profesionalni praznik ruskih mirovnih snaga
12:44 25.11.2021 (Osveženo: 14:54 25.11.2021)
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Pratite nas
Vojna lica mirovnih snaga Rusije danas obeležavaju profesionalni praznik koji je ustanovljen ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina 1. avgusta 2016. godine. Televizija „RT“ otkriva tajnu uspeha mirovnih operacija Rusije uz osvrt na brojne zemlje u kojima je prisustvo ruskih mirovnjaka bilo izuzetno važno, ali i neke u kojima sada deluju.
Upravo na ovaj dan je 1973. godine Sovjetski Savez prvi put učestvovao u međunarodnoj mirovnoj operaciji koja se odvijala na Bliskom istoku nakon završetka Jomkipurskog rata između Izraela i koalicija arapskih država, piše „RT“.
Kako je saopšteno na sajtu Ministarstva odbrane Rusije, značaj mirovnog pravca u razvoju ruske vojske u današnje vreme raste.
„Reforma Oružanih snaga Rusije, između ostalog, predviđa povećanje gotovosti naših vojnih formacija za učešće u međunarodnim mirovnim operacijama u cilju održavanja mira i bezbednosti u zoni sukoba, kao i zaštite interesa Rusije i života njenih građana“, navodi se u materijalima vojnog resora.
S tim u vezi, urednik lista „Nezavisni vojni pregled“ Dmitrij Litovkin izjavio je za „RT“ da su ruske mirovne snage najviše doprinele regulisanju sukoba na prostoru Zajednice nezavisnih država (ZND).
„Teško je zamisliti u šta bi se pretvorio postsovjetski prostor da Moskva nije slala svoje snage i da nije reagovala, uključujući i na nivou diplomatije. Upravo zahvaljujući Rusiji pronađena su rešenja za mnogobrojne sporove koji su izazivali krvave ratove u raznim regionima bivšeg SSSR-a“, smatra vojni ekspert.
On je visoko ocenio i aktivnosti ruskih „plavih šlemova“ u Jugoslaviji.
Prema njegovom mišljenju, vojno prisustvo Rusije omogućilo je da se zaštite Srbi i značajno doprinelo formiranju Srbije kao suverene države.
U čemu je tajna uspeha ruskih mirovnjaka
Istovremeno, ocenio je da su mirovne operacije Rusije često bile uspešne i zbog velike pažnje ukazane ekonomskim i humanitarnim pitanjima.
„Nije važno samo da se zaustavi nasilje, već i da se aktivira mehanizam normalnog života. Sada to jasno vidimo na primeru Karabaha“, dodao je.
Istog stava je i direktor Instituta za mirovne inicijative i konfliktologiju Denis Denisov. On je za „RT“ objasnio da je jedna od ključnih garancija pozitivnih rezultata mirovne aktivnosti Rusije poštovanje naroda i tradicija regiona u kojima se izvršavaju zadaci, što se, kako kaže, vrlo dobro vidi na primeru Nagorno-Karabaha.
U članku se podseća da ruska vojska izvršava zadatke prekida krvoprolića u gorućim tačkama od 1992. godine, kada su izbili sukobi u Gruziji i Moldaviji. Kasnije je Moskva osiguravala bezbednost Tadžikistana koji je bio zahvaćen plamenom građanskog rata, učestvovala je u regulisanju sukoba u Jugoslaviji i izvela operaciju kojom je režim Sakašvilija primorala na mir.
Danas je glavna misija ruskih snaga osiguravanje bezbednosti u Nagorno-Karabahu, deminiranje i pružanje humanitarne pomoći stanovnicima regiona.
Eksperti smatraju da je mirovna aktivnost Ruske Federacije gotovo uvek bila uspešna zahvaljujući poštovanju civilnog društva u razumevanju njegovih problema.
Kako se navodi u materijalu Ministarstva odbrane Rusije posvećenom mirovnim operacijama ruskih trupa, Ruska Federacija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, „odgovorna je za održavanje mira i bezbednosti na planeti“. U Oružanim snagama Rusije je specijalno za obavljanje takvih zadataka formirana 15. posebna motorizovana brigada Centralnog vojnog okruga, čija je sada glavna misija delovanje u Nagorno-Karabahu.
S tim u vezi, Putin je ranije izjavio je da upravo zahvaljujući ruskim snagama situacija u Karabahu stabilizovana i da je „sukob u tom regionu obustavljen uz odlučujući doprinos Rusije“.
Od Kavkaza do Afrike
Mirovne aktivnosti u Rusiji počele su odmah nakon raspada SSSR-a. Već 1992. godine ruske snage pojavile su se u zoni gruzijsko-južnoosetinskog sukoba i u Moldaviji, gde je došlo do sukoba između pridnjestrovskih ustanika i trupa pod kontrolom Kišinjeva. Oba krvoprolića su obustavljena.
Skoro tri decenije nije bilo nijednog izbijanja nasilja u Pridnjestrovlju, napominje „RT“.
U tom regionu, u kojem 60 odsto stanovnika čine Rusi i Ukrajinci, razmeštena je Operativna grupa ruskih snaga koja je zadužena za bezbednosnu zonu dugu 225 kilometara i široku 20 kilometara.
Što se tiče Južne Osetije i Abhazije, u obe zemlje su stacionirane ruske snage, odnosno vojna baza 58. kombinovane armije Južnog vojnog okruga nalazi se u Južnoj Osetiji, a sa abhazijskim snagama Moskva je formirala Ujedinjenu grupu snaga.
Još jedna država kojoj je 1990-ih bila potrebna pomoć ruskih mirovnjaka bio je Tadžikistan. Ključnu ulogu u rešavanju konflikta odigrala je 201. motorizovana divizija Oružanih snaga Rusije, čije su jedinice uzele pod zaštitu granicu sa Avganistanom, kao i najvažnije vojne i državne objekte. Sada u Tadžikistanu deluje vojna baza sa ukupnim brojem od preko šest hiljada ljudi.
Najznačajnijom mirovnom operacijom Moskve van granica postsovjetskog prostora smatra se slanje kontingenta u Jugoslaviju, navodi „RT“.
Televizija podseća da je brigada ruske vojske bila raspoređena na severoistoku BiH u januaru 1996. godine. Zadatak mirovnjaka bila je kontrola poštovanja uslova Dejtonskog sporazuma.
Stručnjaci smatraju da je glavna misija ruskih mirovnih snaga na Kosovu bila zaštita srpskog stanovništva.
Ruski mirovni kontingent na Kosovu je u junu 2001. godine posetio Putin i uručio državna odlikovanja šestorici vojnika koji su se istakli u izvršavanju zadataka.
Još jedan region u kojem formacije Oružanih snaga RF služe od 1990-ih godina je Afrika, podseća „RT“.
