https://lat.sputnikportal.rs/20211122/kurti-fantazira-srbija-kao-rusija---od-srpske-pravi-belorusiju-a-od-crne-gore---ukrajinu--1131802696.html
Kurti fantazira: Srbija kao Rusija - od Srpske pravi Belorusiju, a od Crne Gore - Ukrajinu
Kurti fantazira: Srbija kao Rusija - od Srpske pravi Belorusiju, a od Crne Gore - Ukrajinu
Sputnik Srbija
Premijer privremenih institucija Kosova Aljbin Kurti u velikom intervjuu za zagrebački Večernji list izrazio je "zabrinutost što Srbija trenutno troši više na... 22.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-22T14:14+0100
2021-11-22T14:14+0100
2021-11-22T15:49+0100
srbija
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112167/79/1121677911_0:7:3008:1699_1920x0_80_0_0_daaa7247c9dbe536fdf031a1ef807344.jpg
On je rekao da se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Ruska Federacija i da od Republike Srpske u BiH pravi Belorusiju, a od Crne Gore Ukrajinu.Na pitanje zašto misli da Vučić želi da izazove međunarodni sukob i da li ga vidi kao faktora destabilizacije Balkana, Kurti je rekao da Kosovo nije problem, da Kosovo ima problem, a da je problem Kosova Srbija."U Srbiji nema pluralizma. Imate jednu stranku. Ta stranka je i država. Ta država je i crkva. Ta crkva je i stranka. Nema onde pluralizma, oni glume demokratiju s izborima. U poslednje vreme Srbija je uveliko povećala vojnu potrošnju. Srbija trenutno troši više na vojsku nego ostalih pet država zapadnog Balkana zajedno. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija zajedno ne troše toliko koliko Srbija sama. Ona to ne radi zbog Mađarske i Rumunije i ova militarizacija Srbije je za nas veoma zabrinjavajuća. Moj utisak je da Srbija sve više liči na Nemačku između dva svetska rata nakon završetka Vajmarske Republike. U prvoj deceniji ovog veka u Srbiji smo imali srpsku verziju Vajmarske Republike, koja je počela s bivšim srpskim premijerom koji je ubijen Zoranom Đinđićem, završila se s bivšim predsednikom Borisom Tadićem, i od tada imamo period gde Srbija liči na Nemačku između dva svetska rata, ali posle kraja Vajmarske Republike i militarizacija je glavni državni i institucionalni impuls", rekao je Kurti.Uzajamno priznanje srž sporazuma Naveo je da za Kosovo ima volju i interes za sveobuhvatni sporazum, ali da zavisi od toga da li je Srbija spremna I da je normalizacija odnosa Kosova i Srbije takva da mnogo više zavisi od spremnosti Srbije da promeni svoj pristup i sebe. "Mi vodimo razgovore o budućem dijalogu sa Srbijom, o sledećem poglavlju dijaloga. Nedostaje napredak i to nije počelo s nama, mnogo ranije je nedostajalo napretka, ali smo ukazali da veliki deo izostaje zbog pogrešnih pristupa. Dakle, potpisani su štetni sporazumi za Kosovo koje ni Ustavni sud, kakav je bio, nije mogao progutati. U tom smislu, potrebno nam je novo poglavlje, potreban nam je novi pristup, a za nas to mora biti principijelno, gde su građani dobitnici s recipročnim priznanjem u centru. U poslednje vreme došlo je do tektonskog pomeranja na bolje, jer se u poslednjoj deceniji smatralo da Kosovo čini ustupke da na kraju dobije priznanje od Srbije", rekao je Kurti. Naglasio je da je uzajamno priznavanje srž sporazuma, a da to kažu svi prijatelji i partneri Kosova. Na pitanje da li bi pristao na razmenu teritorija, Kurti je odgovorio odrečno i naveo da želi da se dijalog vodi o pravima i potrebama građana, a ne o teritorijalnoj razmeni.Na pitanje zašto se kosovska vlada protivi stvaranju Zajednica srpskih opština u skladu s potpisanim sporazumom u EU 2013. godine, Kurti je naveo da ono što Srbija pokušava nametnuti kosovskoj državnosti i ustavnom poretku nisu želje ili volja kosovskih Srba, već izraz hegemonističkih težnji Srbije. Kaže da nijedan Srbin na Kosovu nikada nije protestovao što se ZSO nije implementirala.Dodao je da je Beograd taj koji "želi da ima državu u državi" i naveo da dijalog Kosova i Srbije nije o statusu Kosova, niti o unutrašnjim pitanjima Kosova, već o statusu odnosa.
https://lat.sputnikportal.rs/20211121/zasto-je-okupirano-kosovo-i-metohija-podzemni-trezor--koren-srpske-vertikale-star-hiljadu-godina-1131658539.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211121/pristina-u-ulozi-glasnogovornika-govori-ono-sto-zapad-misli--1131786753.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika
srbija, srbija – politika
Kurti fantazira: Srbija kao Rusija - od Srpske pravi Belorusiju, a od Crne Gore - Ukrajinu
14:14 22.11.2021 (Osveženo: 15:49 22.11.2021) Premijer privremenih institucija Kosova Aljbin Kurti u velikom intervjuu za zagrebački Večernji list izrazio je "zabrinutost što Srbija trenutno troši više na vojsku od svih drugih na Zapadnom Balkanu zajedno" i optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da želi od Kosova da napravi "nefunkcionalnu državu".
On je rekao da se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Ruska Federacija i da od Republike Srpske u BiH pravi Belorusiju, a od Crne Gore Ukrajinu.
Na pitanje zašto misli da Vučić želi da izazove međunarodni sukob i da li ga vidi kao faktora destabilizacije Balkana, Kurti je rekao da Kosovo nije problem, da Kosovo ima problem, a da je problem Kosova Srbija.
"U Srbiji nema pluralizma. Imate jednu stranku. Ta stranka je i država. Ta država je i crkva. Ta crkva je i stranka. Nema onde pluralizma, oni glume demokratiju s izborima. U poslednje vreme Srbija je uveliko povećala vojnu potrošnju. Srbija trenutno troši više na vojsku nego ostalih pet država zapadnog Balkana zajedno. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija zajedno ne troše toliko koliko Srbija sama. Ona to ne radi zbog Mađarske i Rumunije i ova militarizacija Srbije je za nas veoma zabrinjavajuća. Moj utisak je da Srbija sve više liči na Nemačku između dva svetska rata nakon završetka Vajmarske Republike. U prvoj deceniji ovog veka u Srbiji smo imali srpsku verziju Vajmarske Republike, koja je počela s bivšim srpskim premijerom koji je ubijen Zoranom Đinđićem, završila se s bivšim predsednikom Borisom Tadićem, i od tada imamo period gde Srbija liči na Nemačku između dva svetska rata, ali posle kraja Vajmarske Republike i militarizacija je glavni državni i institucionalni impuls", rekao je Kurti.
Uzajamno priznanje srž sporazuma
Naveo je da za Kosovo ima volju i interes za sveobuhvatni sporazum, ali da zavisi od toga da li je Srbija spremna I da je normalizacija odnosa Kosova i Srbije takva da mnogo više zavisi od spremnosti Srbije da promeni svoj pristup i sebe.
"Mi vodimo razgovore o budućem dijalogu sa Srbijom, o sledećem poglavlju dijaloga. Nedostaje napredak i to nije počelo s nama, mnogo ranije je nedostajalo napretka, ali smo ukazali da veliki deo izostaje zbog pogrešnih pristupa. Dakle, potpisani su štetni sporazumi za Kosovo koje ni Ustavni sud, kakav je bio, nije mogao progutati. U tom smislu, potrebno nam je novo poglavlje, potreban nam je novi pristup, a za nas to mora biti principijelno, gde su građani dobitnici s recipročnim priznanjem u centru. U poslednje vreme došlo je do tektonskog pomeranja na bolje, jer se u poslednjoj deceniji smatralo da Kosovo čini ustupke da na kraju dobije priznanje od Srbije", rekao je Kurti.
Naglasio je da je uzajamno priznavanje srž sporazuma, a da to kažu svi prijatelji i partneri Kosova.
"Dakle, sporazum neće biti samo recipročno priznanje, već nema sporazuma bez recipročnog priznanja u fokusu. Dakle, ne na kraju, u vremenskom smislu, već u fokusu, u smislu prostora koje taj sporazum treba obuhvatiti. Jedna tema oko koje smo mi spremni odmah da se angažujemo kako bi je rešili što pre je ona o nestalima, budući da je tu briga porodica hoće li pronaći voljene veća od tuge", rekao je Kurti.
Na pitanje da li bi pristao na razmenu teritorija, Kurti je odgovorio odrečno i naveo da želi da se dijalog vodi o pravima i potrebama građana, a ne o teritorijalnoj razmeni.
Na pitanje zašto se kosovska vlada protivi stvaranju Zajednica srpskih opština u skladu s potpisanim sporazumom u EU 2013. godine, Kurti je naveo da ono što Srbija pokušava nametnuti kosovskoj državnosti i ustavnom poretku nisu želje ili volja kosovskih Srba, već izraz hegemonističkih težnji Srbije.
Kaže da nijedan Srbin na Kosovu nikada nije protestovao što se ZSO nije implementirala.
Dodao je da je Beograd taj koji "želi da ima državu u državi" i naveo da dijalog Kosova i Srbije nije o statusu Kosova, niti o unutrašnjim pitanjima Kosova, već o statusu odnosa.
"Dijalog se ne vodi da bi Kosovo samo sebe dovelo u pitanje, već da bi se normalizovali odnosi sa Srbijom. A za normalizaciju odnosa, smatram da Srbija treba mnogo više da se promeni", rekao je Kurti.
