https://lat.sputnikportal.rs/20211121/pristina-u-ulozi-glasnogovornika-govori-ono-sto-zapad-misli--1131786753.html
Priština u ulozi glasnogovornika: Govori ono što Zapad misli
Priština u ulozi glasnogovornika: Govori ono što Zapad misli
Sputnik Srbija
Navikli smo da dok Priština širi razne dezinformacije vezane za pregovore Beograd i Prištine ali i priče o „velikoj Albaniji“ deo međunarodne zajednice ćuti... 21.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-21T22:30+0100
2021-11-21T22:30+0100
2021-11-21T22:30+0100
srbija
evropska unija (eu)
srbija
albanci
velika albanija
amerika
portparol
aljbin kurti
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1d/1124500832_0:120:2000:1245_1920x0_80_0_0_7c37c0467bc0b223e599216886c837b4.jpg
Poslednju u nizu tvrdnji Prištine da će kraj, odnosno rok za završetak pregovora s Beogradom biti tempiran s istekom mandata američkog predsednika Džozefa Bajdena, visokog predstavnika EU Žozepa Borelja i takozvanog kosovsko gpremijera Aljbina Kurtija, demantovala je samo Srbija, dok su ostali zasad nemi. Ostala je, makar bez kurtoazne reakcije EU i SAD, i Kurtijeva fanatična ideja o referendumu koji će ujediniti Kosovo sa Albanijom.Neka vrsta glasnogovornikaPolitički analitičar Dejan Vuk Stanković, doktor političkih nauka, kaže da maltene može da izgleda da je Priština portparol određenih međunarodnih aktera, ali da ne govori ništa što ti akteri već nisu rekli, te iz tog razloga i nema demantija.Albancima se, dodaje naš sagovornik, dosta dugo ćuti na sve što kažu, što može da bude i posledica toga da ih ne shvataju ozbiljno, bar u kada govore o velikoj Albaniji, što njih ohrabruje.Ponavljaju ono što im odgovaraSagovornik Sputnjika napominje da niko ne reaguje na reči koje dolaze iz Prištine možda i zato što taj stav nije njihov, već stav koji je već prezentovan od određenih aktera spolja.Opasnost od povratka u 1991.godinuOn konstatuje da je očekivano da Priština stalno ponavlja te stvari, jer joj idu u korist, kao što je očekivano da oni koji su ih prvi izgovorili nemaju potrebe da ih ponavljaju jer to sasvim dobro Priština radi za njih.Podsetimo, glavni prištinski pregovarač Besnik Bisljimi izjavio je da su određeni rokovi za postizanje konačnog dogovora s Beogradom, te da se poklapaju s trajanjem mandata Bajdena, Borelja i Kurtija, ne precizirajući datum.
srbija
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
evropska unija (eu), srbija, albanci, velika albanija, amerika, portparol, aljbin kurti, kosovo i metohija (kim)
evropska unija (eu), srbija, albanci, velika albanija, amerika, portparol, aljbin kurti, kosovo i metohija (kim)
Priština u ulozi glasnogovornika: Govori ono što Zapad misli
Navikli smo da dok Priština širi razne dezinformacije vezane za pregovore Beograd i Prištine ali i priče o „velikoj Albaniji“ deo međunarodne zajednice ćuti. Iz tog razloga nameće se pitanje da li je Priština postala glasnogovornik dela međunarodne zajednice koja misli ono što Priština govori.
Poslednju u nizu tvrdnji Prištine da će kraj, odnosno rok za završetak pregovora s Beogradom biti tempiran s istekom mandata američkog predsednika
Džozefa Bajdena, visokog predstavnika EU Žozepa Borelja i takozvanog kosovsko gpremijera Aljbina Kurtija, demantovala je samo Srbija, dok su ostali zasad nemi. Ostala je, makar bez kurtoazne reakcije EU i SAD, i Kurtijeva fanatična ideja o referendumu koji će
ujediniti Kosovo sa Albanijom.
Neka vrsta glasnogovornika
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, doktor političkih nauka, kaže da maltene može da izgleda da je Priština portparol određenih međunarodnih aktera, ali da ne govori ništa što ti akteri već nisu rekli, te iz tog razloga i nema demantija.
„Verovatno deo nekih krugova u Briselu a pre svega u Vašingtonu koji su lobistički nastrojeni daju zeleno svetlo Albancima za takve medijsko-političke incidente,“ napominje on.
Albancima se, dodaje naš sagovornik, dosta dugo ćuti na sve što kažu, što može da bude i posledica toga da ih ne shvataju ozbiljno, bar u kada govore o velikoj Albaniji, što njih ohrabruje.
„Pošto ta priča nije osujećena, oni nastavljaju sa njenom daljom eksploatacijom u javnosti, šireći strah i provocirajući okolne narode,“ ističe Stanković.
Ponavljaju ono što im odgovara
Sagovornik Sputnjika napominje da niko ne reaguje na reči koje dolaze iz Prištine možda i zato što taj stav nije njihov, već stav koji je već prezentovan od određenih aktera spolja.
„Sam Gabrijel Eskobar je rekao da se rešenje kosovskog pitanja očekuje do kraja mandata Džozefa Bajdena. Dakle to nije izolovan stav, on korespondira sa zapadnim nestrpljenjem da se što pre okonča kosovska kriza jer ona ima perspektivu da postane proces bez jasnog ishoda. A i Prištini i Americi treba jasan ishod, a to je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, tačnije uzajamno priznanje,“ podseća dr Stanković.
Opasnost od povratka u 1991.godinu
On konstatuje da je očekivano da Priština stalno ponavlja te stvari, jer joj idu u korist, kao što je očekivano da oni koji su ih prvi izgovorili nemaju potrebe da ih ponavljaju jer to sasvim dobro Priština radi za njih.
Ono na šta Stanković upozorava jeste činjenica da postoji mala svest u delu međunarodne zajednice koja je uz Kosovo da Albanci vrlo lako mogu da, bez zelenog svetla spolja, u nekom momentu krenu da stvaraju veliku Albaniju što bi nas, kako kaže, sigurno vratilo u 1991. godinu. Pritom, ističe Stanković, među zemljama prema kojima Albanci imaju aspiracije ima i članica NATO, kao što je Grčka.
Podsetimo, glavni prištinski pregovarač
Besnik Bisljimi izjavio je da su određeni rokovi za postizanje konačnog dogovora s
Beogradom, te da se poklapaju s trajanjem mandata Bajdena, Borelja i Kurtija, ne precizirajući datum.
