https://lat.sputnikportal.rs/20211119/kako-protiv-rasta-cena-i-sta-tu-moze-drzava-1131711234.html
Kako protiv rasta cena i šta tu može država
Kako protiv rasta cena i šta tu može država
Sputnik Srbija
Jedini mehanizam kojim država može da utiče na sprečavanje rasta cena su robne rezerve, ali i to treba da radi samo kada su posredi osnovne životne namirnice... 19.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-19T19:33+0100
2021-11-19T19:33+0100
2022-08-26T13:09+0200
ekonomija
ekonomija
rezerve
inflacija
prehrambeni proizvodi
cene
srbija – ekonomija
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1f/1131139917_0:110:1920:1190_1920x0_80_0_0_f218833e24b29244be7752eb64c565a4.jpg
Uz tu ocenu, ekonomista Ivan Nikolić za Sputnjik kaže da je u situaciji kada treba pregurati period sa, kako je naziva, privremenom pandemijskom inflacijom, dobro što nemamo kao nekada jedan trgovinski lanac ili mali broj trgovina, koji su zbog toga mogli da diktiraju cene.Šta možemo protiv rasta cenaRast inflacije, koja je u oktobru u odnosu na isti mesec prošle godine bila 6,6 odsto, pojedini trgovci su iskoristili za veštačko podizanje cena, konstatovala je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ocenivši to nedopustivim. To je ilustrovala i primerom cene kafe, koja je u istoj prodavnici za dve nedelje skočila sa 239 na 369 dinara, dok se u drugim radnjama može naći u rasponu od 234 do čak 374 dinara. To se pojedinima, smatra ona, može vratiti kao bumerang kada ostanu bez kupaca.Nikolić smatra da u uslovima inflacije činjenica da imamo velik broj različitih trgovina situaciju čini povoljnijom.„Imamo skoro sve poznate lance koji posluju i u okruženju i u Evropi. Prema tome, potrošači u ovom trenutku, s obzirom na to da je već ozbiljna situacija sa cenama, treba da izlistaju kataloge i pokušaju da pronađu onoga ko je uzdržaniji u toj trci ko će više podići cene“, poručio je ovaj naučni saradnik u Ekonomskom institutu.A šta može državaTržište je drugačije nego pre 10-20 godina i ovo je, smatra on, prilika da se i trgovci međusobno na neki način takmiče i da potrošačima ponude cene koje su prihvatljivije.A na pitanje šta država može da uradi, on je jasan:Ne možete, kaže, kao što se radilo u komunizmu ili u nekoj dirigovanoj ekonomiji da limitirate i zamrznete cene i da kažete da niko ne može da ih podiže. Nije ni moguće, a ni potrebno, ističe ovaj ekonomista.Nikolić ukazuje i na to da cene ne dižu samo trgovci, već i proizvođači. On podseća da je jedna od ključnih primedbi proizvođača prehrambenih proizvoda prethodnih godina bila upravo ta cenovna borba među njima koja nije dozvoljavala rast cena, jer bi se uvek našao onaj ko bi ponudio jeftinije. Pogotovo je to bilo izraženo tamo gde je postojala bogata ponuda, poput mlečne industrije, pa je dostignutu cenu za litar mleka bilo nemoguće podići.„Ovaj trenutak je korišćen očigledno da se te neke ranije barijere na neki način, možda i privremeno, prevaziđu i da se postigne ono što su želeli — da zarade u ovom trenutku, pa i po cenu rizika da eventualno ugroze svoju poziciju na tržištu. Jer inflacija uvek znači realni pad tražnje i sa istim novcem ćete biti ograničeno platežno sposobni“, napominje naš sagovornik.Na potrošačima da prave izborNije, kako kaže, siguran da će ponuđači i trgovci u ovoj situaciji biti moralni, jer toga u ekonomiji nema i svaka prilika se koristi za zaradu. Zato je poručio da dok ova situacija ne prođe, a smatra da će potrajati još nekoliko meseci, potrošači treba da prave ozbiljniji izbor.Na pitanje kakva je tu uloga udruženja potrošača, mogu li da pomognu potrošačima da se u toj sada već šumi trgovina lakše snađu i da ponude nekakav pregled cena najvažnijih prehrambenih proizvoda, on kaže da je to moguće.On se, doduše, pita koliko bi to bilo efikasno, jer je, kaže, uveren da će se situacija sa cenama prehrambenih proizvoda koji su najveća stavka potrošačke korpe, već sa početkom naredne poljoprivredne sezone, kada stignu prvi prolećni usevi, bitno promeniti. Precizira da je reč o relativno kratkom kriznom periodu koji bi trajao do šest meseci.Pomoć najugroženijimaIpak ne sumnja da bi udruženja potrošača trebalo to da urade, što bi bilo od koristi pre svega najugroženijim kategorijama stanovništva.Oko milion penzionera prima penziju koja je do visine proseka od oko 29.000 dinara. Država je, kako podseća, jednokratnim isplatama pokušavala da ublaži negativne efekte pandemije i dalje to čini.„Možda bi u tom periodu trajanja pandemijske privremene inflacije država eventualno mogla da socijalno najugroženije na neki način pomogne i da im ublaži taj teret viših cena, dok poremećaj traje“, zaključio je Nikolić.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
inflacija u oktobru 6,6 odsto, velika razlika u cenama, veštačko zidanje cena, potrošači da naprave izbor, država da reaguje iz robnih rezervi, zamrzavanje cena nemoguće, udruženja potrošača da pomognu sa pregledom najpovoljnijih trgovina, država da pomogne najugroženijima da podnesu teret rasta cena,
inflacija u oktobru 6,6 odsto, velika razlika u cenama, veštačko zidanje cena, potrošači da naprave izbor, država da reaguje iz robnih rezervi, zamrzavanje cena nemoguće, udruženja potrošača da pomognu sa pregledom najpovoljnijih trgovina, država da pomogne najugroženijima da podnesu teret rasta cena,
Kako protiv rasta cena i šta tu može država
19:33 19.11.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022) Jedini mehanizam kojim država može da utiče na sprečavanje rasta cena su robne rezerve, ali i to treba da radi samo kada su posredi osnovne životne namirnice. Ono što je u uslovima inflacije dobra okolnost, jeste da imamo velik broj trgovinskih lanaca i mogućnost da biramo one sa najpovoljnijim cenama.
Uz tu ocenu, ekonomista Ivan Nikolić za Sputnjik kaže da je u situaciji kada treba pregurati period sa, kako je naziva, privremenom pandemijskom inflacijom, dobro što nemamo kao nekada jedan trgovinski lanac ili mali broj trgovina, koji su zbog toga mogli da diktiraju cene.
Šta možemo protiv rasta cena
Rast inflacije, koja je u oktobru u odnosu na isti mesec prošle godine bila
6,6 odsto, pojedini trgovci su iskoristili za
veštačko podizanje cena, konstatovala je
guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ocenivši to nedopustivim. To je ilustrovala i primerom cene kafe, koja je u istoj prodavnici za dve nedelje skočila sa 239 na 369 dinara, dok se u drugim radnjama može naći u rasponu od 234 do čak 374 dinara. To se pojedinima, smatra ona, može vratiti kao bumerang kada ostanu bez kupaca.
Nikolić smatra da u uslovima inflacije činjenica da imamo velik broj različitih trgovina situaciju čini povoljnijom.
„Imamo skoro sve poznate lance koji posluju i u okruženju i u Evropi. Prema tome, potrošači u ovom trenutku, s obzirom na to da je već ozbiljna situacija sa cenama, treba da izlistaju kataloge i pokušaju da pronađu onoga ko je uzdržaniji u toj trci ko će više podići cene“, poručio je ovaj naučni saradnik u Ekonomskom institutu.
Tržište je drugačije nego pre 10-20 godina i ovo je, smatra on, prilika da se i trgovci međusobno na neki način takmiče i da potrošačima ponude cene koje su prihvatljivije.
A na pitanje šta država može da uradi, on je jasan:
„Država bi u ovom trenutku mogla za neke strateške proizvode više da interveniše sa proizvodima iz robnih rezervi. Govorim o malom broju proizvoda i pre svega sirovinama, o brašnu, o osnovnim životnim namirnicama koje se nalaze u robnim rezervama. Ali opet ograničeno i opet kontrolisano. Nisam za to kao što, recimo, u ovom trenutku radi Hrvatska, koja je zamrzla cenu derivata. Ne znam da li je to dobro, jer bismo se, pretpostavljam, vrlo brzo susreli i sa nestašicama.“
Ne možete, kaže, kao što se radilo u komunizmu ili u nekoj dirigovanoj ekonomiji da limitirate i zamrznete cene i da kažete da niko ne može da ih podiže. Nije ni moguće, a ni potrebno, ističe ovaj ekonomista.
Nikolić ukazuje i na to da cene ne dižu samo trgovci, već i proizvođači. On podseća da je jedna od ključnih primedbi proizvođača prehrambenih proizvoda prethodnih godina bila upravo ta cenovna borba među njima koja nije dozvoljavala rast cena, jer bi se uvek našao onaj ko bi ponudio jeftinije. Pogotovo je to bilo izraženo tamo gde je postojala bogata ponuda, poput mlečne industrije, pa je dostignutu cenu za litar mleka bilo nemoguće podići.
„Ovaj trenutak je korišćen očigledno da se te neke ranije barijere na neki način, možda i privremeno, prevaziđu i da se postigne ono što su želeli — da zarade u ovom trenutku, pa i po cenu rizika da eventualno ugroze svoju poziciju na tržištu. Jer inflacija uvek znači realni pad tražnje i sa istim novcem ćete biti ograničeno platežno sposobni“, napominje naš sagovornik.
Na potrošačima da prave izbor
Nije, kako kaže, siguran da će ponuđači i trgovci u ovoj situaciji biti moralni, jer toga u ekonomiji nema i svaka prilika se koristi za zaradu. Zato je poručio da dok ova situacija ne prođe, a smatra da će potrajati još nekoliko meseci, potrošači treba da prave ozbiljniji izbor.
Na pitanje kakva je tu uloga udruženja potrošača, mogu li da pomognu potrošačima da se u toj sada već šumi trgovina lakše snađu i da ponude nekakav pregled cena najvažnijih prehrambenih proizvoda, on kaže da je to moguće.
„Otvara se prostor za delovanje koji nije postojao ranije, jer su manje-više svi na tržištu bili prisutni sa nekim relativno uskim rasponom cena. Sada je to već značajna razlika. Kao što, između ostalog, na jednom mestu neka udruženja imaju ponude bankarskih usluga, jedan njihov lep prikaz, tako ne bi bilo loše da udruženja koja se bave zaštitom potrošača daju neku transparentniju sliku šta se nudi i gde je najpovoljnija ponuda“, smatra Nikolić.
On se, doduše, pita koliko bi to bilo efikasno, jer je, kaže, uveren da će se
situacija sa cenama prehrambenih proizvoda koji su najveća stavka potrošačke korpe, već sa početkom naredne poljoprivredne sezone, kada stignu prvi prolećni usevi, bitno promeniti. Precizira da je reč o relativno kratkom
kriznom periodu koji bi trajao
do šest meseci.Ipak ne sumnja da bi udruženja potrošača trebalo to da urade, što bi bilo od koristi pre svega najugroženijim kategorijama stanovništva.
Oko milion penzionera prima penziju koja je do visine proseka od oko 29.000 dinara. Država je, kako podseća, jednokratnim isplatama pokušavala da ublaži negativne efekte pandemije i dalje to čini.
„Možda bi u tom periodu trajanja pandemijske privremene inflacije država eventualno mogla da socijalno najugroženije na neki način pomogne i da im ublaži taj teret viših cena, dok poremećaj traje“, zaključio je Nikolić.
