https://lat.sputnikportal.rs/20211118/zeljko-obradovic-sport-kosarka-zagorac-kapiten-kuruc-kk-partizan-1131707502.html
Željkov izazov – ko sme da ne odgovori?
Željkov izazov – ko sme da ne odgovori?
Sputnik Srbija
Željko Obradović je kroz svoj život i karijeru, kako igračku tako i trenersku, prošao sve što je moglo da se prođe i rad sa njim jeste čast, ali i ogromna... 18.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-18T20:33+0100
2021-11-18T20:33+0100
2021-11-18T20:33+0100
sport
sport
željko obradović
kk partizan
košarka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0a/1131461670_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_ec99031d18301cfe3be5ec5c4ba3616d.jpg
Na trenerskoj klinici održanoj uoči početka sezone Obradović je temeljno govorio o svom pristupu treningu i neophodnosti da igrači stoprocentno budu uključeni u rad kako bi mogli da isprate njegove zahteve i ostvare rezultat.Željko zna šta radiTrening je osnova stare škole srpske i jugoslovenske košarke, Obradović je najbolji njen izdanak, a rezultati koje je postizao ukazuju na to da su njegovi principi više nego ispravni i neophodni za dostizanje zacrtanih ciljeva.Povratkom u Partizan Obradović je svoj klub doveo u poziciju da mora da traži samo najbolje, od kluba, uprave, stručnog štaba i, ključno – igrača.Svega nekoliko meseci u novoj sezoni Obradović se suočio sa problemom koji može da bude rešen samo ukoliko ti ključni budu svesni gde se nalaze, pod čijom komandom i zašto su baš oni ti koji su tu.Utakmica protiv Lijetkabelisa u Evrokupu je ogolila stanje u ekipi, činjenicom da je Obradović koristio svega osam igrača, u veoma izazovnoj utakmici, posle dva uzastopna poraza i pred navijačima koji su želeli da vide reakciju.„Ja bih najviše voleo da imam 12 igrača na svakoj utakmici, ali to je utopija. Koristio sam osam igrača koji su to zaslužili zalaganjem na treninzima. Svako ko nosi dres Partizana mora da da sve od sebe. Mora. Da li je to pet sekundi ili 39 minuta i 55 sekundi, ali moraju da daju doprinos. Računam da će svi shvatiti da moraju da pruže doprinos timu. Igrači moraju da vode računa o timu. Moj način rada je poznat svima, otvoren za sugestiju, ali ja imam prostora da učim i tako se ponašam. Ko hoće da razgovara, slobodno može da razgovara sa mnom“, naveo je Obradović.Trening i samo treningMeč sa neugodnom, šuterskom ekipom, trenerom Nenadom Čankom koji je legenda Partizana i dobro poznaje crno-belu ideologiju, morao je da bude momenat da se ekipa trgne posle teškog poraza od Crvene zvezde u prvom večitom derbiju.Ako već četvorica nisu, šansu su iskoristila dvojica momaka koji su teškim radom uspeli da stignu do minuta koji im nisu bili obećani.To su znali, borili su se za njih i – izborili.Koprivica je momak koji je stigao u Partizan iz Amerike, njegov talenat je evidentan, jednako tako su jasni i nedostaci kao posledica sistema u kom je sazrevao daleko od domovine, ali je prisutan i utisak da iz utakmice u utakmicu podiže formu, samopouzdanje i da će daljim kaljenjem moći da postane ozbiljna strela u Željkovom tobolcu.Nešto drugačiji put je imao mladi Slovenac, kroz sezone je sticao prvoligaško iskustvo u Dinamiku iz Beograda, a letos je stigao na probu u Partizan – i zaslužio je ugovor, koji ceni toliko da je u svakom njegovom potezu na terenu vidljiva njegova ogromna želja.Isplatilo se, protiv Lijetkabelisa je zablistao, pogađao trojke kada to niko nije mogao i rešavao napade u poslednjim momentima, iako se očekivalo da, po hijerarhiji, to čine Panter, Avramović...Rokada za „prst na čelo“Iznenađenje u utakmici protiv Lijetkabelisa je bila i činjenica da je Rade Zagorac, momak koji je pre nekoliko godina karakterisan najvećim talentom srpske košarke, ostao bez kapitenske trake koju je na početku sezone dobio na staranje od penzionisanog lidera Novice Veličkovića.Zagorac je to zaslužio odanošću klubu, relacijom koju je ostvario sa navijačima, ali je dozvolio sebi da ne izgubi – s razlogom.Zagorac je od početka sezone, iako je bilo govorkanja o tome da bi mogao da napusti klub, imao značajnu rolu u timu, Obradović je, videlo se to još u pripremnim mečevima, verovao u njega i davao mu različite uloge ne bi li maksimizovao njegove veštine.„Nemanja Dangubić je kapiten Partizana. Ne znam ko je bio u protokolu, to je moja odluka, ja sam odlučio da on bude kapiten. Niko drugi to ne može da odluči osim mene. To je normalno, ja živim sa tim ljudima 24 sata“, naveo je Obradović.Željku ništa nije palo sa neba, a neće ni Radetu, Urošu, Dušanu...Stvari su jasne, a da ih Obradović nije rekao do kraja. Kapitenska uloga ne znači poziciju emotivnog ili intelektualnog lidera, govornika ili glasnogovornika, kapitenska uloga je privilegija i čast koja mora da se brani znojem, željom, borbenošću i predanim radom, a čini se da, nažalost, sa Zagorcem to nije slučaj.Ili bar nije bio dosad.To za njega ne mora, zapravo ne sme da predstavlja sramotu ili momenat za odustajanje, već naprotiv – najveći motiv ikada, najveći izazov pred koji je stavljen u profesionalnoj karijeri i razlog da zapne najviše u životu da bi se vratio na poziciju koja mu, objektivno, pripada, ali mora da je zasluži jer kod Obradovića ništa ne pada sa neba, niti je išta njemu tako stiglo. Pa čik ako sme da ne odgovori na takav izazov. A to važi i za Uroša Trifunovića, Dušana Miletića i Rodiona Kuruca, takođe igrače koji su morali da budu poslati na hlađenje.Da prava reakcija na takve momente donosi višestruke benefite svedoče i slučajevi iz Obradovićeve istorije, naročito onaj u kom je Nemanju Bjelicu, svoju uzdanicu i najvećeg pulena u tadašnjem Fenerbahčeu, poslao u svlačionicu. Da li treba reći da je Bjelica kasnije postao najkorisniji košarkaš Evrope i već sedmogodišnji NBA igrač? Da li je potrebna veća motivacija od toga? Sigurno je da ne, tako da momci, izvolite, Željko je rekao svoje, lopta je sada u vašem dvorištu.
https://lat.sputnikportal.rs/20211117/partizan-lijetkabelis-evrokup-uzivo-box-score-sport-kosarka-1131686048.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210708/za-partizan-je-ginuo-na-parketu--novica-ubica-ide-u-penziju-1125867925.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
željko obradović, obradović partizan, zeljko obradovic, zeljko obradovic partizan, kk partizan obradovic, obradovic zagorac, zagorac partizan, rade zagorac kapiten, dangubic kapiten, uros trifunovic partizan, kuruc partizan, obradovic bjelica, obradovic konferencija, zeljko obradovic konferencija, zeljko obradovic izjava
željko obradović, obradović partizan, zeljko obradovic, zeljko obradovic partizan, kk partizan obradovic, obradovic zagorac, zagorac partizan, rade zagorac kapiten, dangubic kapiten, uros trifunovic partizan, kuruc partizan, obradovic bjelica, obradovic konferencija, zeljko obradovic konferencija, zeljko obradovic izjava
Željkov izazov – ko sme da ne odgovori?
Željko Obradović je kroz svoj život i karijeru, kako igračku tako i trenersku, prošao sve što je moglo da se prođe i rad sa njim jeste čast, ali i ogromna obaveza za svakog igrača da pruži najbolje od sebe i dokaže da je vredan pažnje. Ne bi trebalo to ni pominjati, ali novo vreme donosi nove probleme i potrebu da se javnim istupanjem ukaže na njih.
Na trenerskoj klinici održanoj uoči početka sezone Obradović je temeljno govorio o svom pristupu treningu i neophodnosti da igrači stoprocentno budu uključeni u rad kako bi mogli da isprate njegove zahteve i ostvare rezultat.
Trening je osnova stare škole srpske i jugoslovenske košarke, Obradović je najbolji njen izdanak, a rezultati koje je postizao ukazuju na to da su njegovi principi više nego ispravni i neophodni za dostizanje zacrtanih ciljeva.
Povratkom u Partizan Obradović je svoj klub doveo u poziciju da mora da traži samo najbolje, od kluba, uprave, stručnog štaba i, ključno – igrača.
Svega nekoliko meseci u novoj sezoni Obradović se suočio sa problemom koji može da bude rešen samo ukoliko ti ključni budu svesni gde se nalaze, pod čijom komandom i zašto su baš oni ti koji su tu.
Utakmica protiv Lijetkabelisa u Evrokupu je ogolila stanje u ekipi, činjenicom da je Obradović koristio svega osam igrača, u veoma izazovnoj utakmici, posle dva uzastopna poraza i pred navijačima koji su želeli da vide reakciju.
„Ja bih najviše voleo da imam 12 igrača na svakoj utakmici, ali to je utopija. Koristio sam osam igrača koji su to zaslužili zalaganjem na treninzima. Svako ko nosi dres Partizana mora da da sve od sebe. Mora. Da li je to pet sekundi ili 39 minuta i 55 sekundi, ali moraju da daju doprinos. Računam da će svi shvatiti da moraju da pruže doprinos timu. Igrači moraju da vode računa o timu. Moj način rada je poznat svima, otvoren za sugestiju, ali ja imam prostora da učim i tako se ponašam. Ko hoće da razgovara, slobodno može da razgovara sa mnom“, naveo je Obradović.
Meč sa neugodnom, šuterskom ekipom, trenerom Nenadom Čankom koji je legenda Partizana i dobro poznaje crno-belu ideologiju, morao je da bude momenat da se ekipa trgne posle teškog poraza od Crvene zvezde u prvom večitom derbiju.
Ako već četvorica nisu, šansu su iskoristila dvojica momaka koji su teškim radom uspeli da stignu do minuta koji im nisu bili obećani.
To su znali, borili su se za njih i – izborili.
„Balša Koprivica mnogo pomaže timu, izrasta u igrača koji ume da blokira, da pogodi i sa distance, sve se to radi sa njim na treningu. Mali Gregor Glas je pokazao da ima hrabrost, da odigra u situacijama 1 na 1, da se zaleti i iz naskoka da šutne, tu pucaju noge i kolena“, naveo je Obradović.
Koprivica je momak koji je stigao u Partizan iz Amerike, njegov talenat je evidentan, jednako tako su jasni i nedostaci kao posledica sistema u kom je sazrevao daleko od domovine, ali je prisutan i utisak da iz utakmice u utakmicu podiže formu, samopouzdanje i da će daljim kaljenjem moći da postane ozbiljna strela u Željkovom tobolcu.
Nešto drugačiji put je imao mladi Slovenac, kroz sezone je sticao prvoligaško iskustvo u Dinamiku iz Beograda, a letos je stigao na probu u Partizan – i zaslužio je ugovor, koji ceni toliko da je u svakom njegovom potezu na terenu vidljiva njegova ogromna želja.
Isplatilo se, protiv Lijetkabelisa je zablistao, pogađao trojke kada to niko nije mogao i rešavao napade u poslednjim momentima, iako se očekivalo da, po hijerarhiji, to čine Panter, Avramović...
Iznenađenje u utakmici protiv Lijetkabelisa je bila i činjenica da je Rade Zagorac, momak koji je pre nekoliko godina karakterisan najvećim talentom srpske košarke, ostao bez kapitenske trake koju je na početku sezone dobio na staranje od penzionisanog lidera Novice Veličkovića.
Zagorac je to zaslužio odanošću klubu, relacijom koju je ostvario sa navijačima, ali je dozvolio sebi da ne izgubi – s razlogom.
Zagorac je od početka sezone, iako je bilo govorkanja o tome da bi mogao da napusti klub, imao značajnu rolu u timu, Obradović je, videlo se to još u pripremnim mečevima, verovao u njega i davao mu različite uloge ne bi li maksimizovao njegove veštine.
Bivao je Zagorac i plejmejker i „četvorka“, čak i lažna petica, ali je u duelu sa Lijetkabelisom postao i igrač za klupu, vojnik u rezervi sa epitetom ražalovanog kapetana i potencijalno veliko razočaranje za navijače koje toliko voli.
„Nemanja Dangubić je kapiten Partizana. Ne znam ko je bio u protokolu, to je moja odluka, ja sam odlučio da on bude kapiten. Niko drugi to ne može da odluči osim mene. To je normalno, ja živim sa tim ljudima 24 sata“, naveo je Obradović.
Željku ništa nije palo sa neba, a neće ni Radetu, Urošu, Dušanu...
Stvari su jasne, a da ih Obradović nije rekao do kraja. Kapitenska uloga ne znači poziciju emotivnog ili intelektualnog lidera, govornika ili glasnogovornika, kapitenska uloga je privilegija i čast koja mora da se brani znojem, željom, borbenošću i predanim radom, a čini se da, nažalost, sa Zagorcem to nije slučaj.
To za njega ne mora, zapravo ne sme da predstavlja sramotu ili momenat za odustajanje, već naprotiv – najveći motiv ikada, najveći izazov pred koji je stavljen u profesionalnoj karijeri i razlog da zapne najviše u životu da bi se vratio na poziciju koja mu, objektivno, pripada, ali mora da je zasluži jer kod Obradovića ništa ne pada sa neba, niti je išta njemu tako stiglo.
Pa čik ako sme da ne odgovori na takav izazov. A to važi i za Uroša Trifunovića, Dušana Miletića i Rodiona Kuruca, takođe igrače koji su morali da budu poslati na hlađenje.
Da prava reakcija na takve momente donosi višestruke benefite svedoče i slučajevi iz Obradovićeve istorije, naročito onaj u kom je Nemanju Bjelicu, svoju uzdanicu i najvećeg pulena u tadašnjem Fenerbahčeu, poslao u svlačionicu.
Da li treba reći da je Bjelica kasnije postao najkorisniji košarkaš Evrope i već sedmogodišnji NBA igrač? Da li je potrebna veća motivacija od toga? Sigurno je da ne, tako da momci, izvolite, Željko je rekao svoje, lopta je sada u vašem dvorištu.
