https://lat.sputnikportal.rs/20211117/ni-rat-ni-sankcije-tri-americka-scenarija-pred-dodikom-od-kojih-samo-jedan-znaci--kraj-srpske--1131674985.html
Ni rat ni sankcije: Tri američka scenarija pred Dodikom, od kojih samo jedan znači — kraj Srpske
Ni rat ni sankcije: Tri američka scenarija pred Dodikom, od kojih samo jedan znači — kraj Srpske
Sputnik Srbija
Pošto Dejton, kako ponavljaju američki zvaničnici, nije urezan u kamenu, svaki pokušaj zaokruživanja suvereniteta RS mogao bi biti kažnjen sankcijama, ili još... 17.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-17T19:01+0100
2021-11-17T19:01+0100
2021-11-19T10:16+0100
region
analize i mišljenja
sankcije
republika srpska (rs)
sad
region – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1a/1123671585_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_4e5c92d0c66b06590d53753bfdc7a37b.jpg
Pisma Entonija Blinkena upućena članovima Predsedništva BiH, možda bi jednog dana mogla postati deo obaveznog štiva za iščitavanje ovog istorijskog poglavlja, ali ne zbog pretnji upućenih RS koje je u martu nagovestio, a sad eksplicitno izgovorio državni sekretar SAD, niti zbog „kreativnih ciljeva“ koje pominje, već zbog decidnog stava da nije Dejton urezan u kamen.Ako Dejton nije urezan u kamen, stav do koga Blinken drži, posledično, ni Deklaracija o četiri informacije koja će se naći pred poslanicima Narodne Skupštine RS nije legitimna, a može rezultirati, čime je ovaj put otvoreno zapretio, sankcijama kao meri da ne dođe do nečeg goreg. Gore je, valjda, samo rat.U razmatranju scenarija koje međunarodna zajednica i političko Sarajevo predočavaju RS — odustajanje od Deklaracije, sankcije ili rat, sagovornici Sputnjika saglasni su u jednom: ukoliko poklekne pritiscima koji nemaju realnu osnovu, RS će označiti početak svog kraja.Sankcije već postojePredsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić ukazuje na činjenicu da građenje narativa o Miloradu Dodiku kao ruskom remetilačkom faktoru koga treba sankcionisati, traje nekoliko godina.Postoje, podseća, i određene sankcije prema njemu uvedene od strane SAD, ali je nakon Bajdenovog dolaska na vlast i stvaranja transatlantskog konsenzusa SAD i EU na antisrpskim i antiruskim linijama, priča o sankcijama kulminirala.Efekat sankcija je, smatra Mitić, zanemarljivo mali, jer su Milorad Dodik i rukovodstvo RS na neki način već pod sankcijama određeni niz godina i u izolaciji od strane tih istih aktera koji bi želeli da ih sankcionišu.Pokušaj delegitimisanja DodikaDa sankcije imaju više deklarativnu funkciju, smatra i Vladimir Simović, dr političkih nauka iz Banjaluke.On podseća da su postojali različiti modeli kako su se do sada primenjivale sankcije u RS, kao i da je iza većine njih stajao visoki predstavnik koji je na osnovu bonskih ovlašćenja mogao da delegitimiše legitimnu volju suverenog naroda. S druge strane, postojale su ekonomske sankcije.Glavni cilj pretnji sankcijama je, saglasni su sagovornici Sputnjika, pokušaj da se izazove određena doza delegitimisanja Dodika u očima građana RS, odnosno, pokušaj da se on skloni sa vlasti.Priča o ratu je podvala SarajevaKada je reč o mogućem ratu, Simović kaže da u Bosni i Hercegovini niko nema kapacitet da ratuje.Ali ako BiH nemaju kapacitet da ostvare svoje planove, zapadna medijska scena ne odustaje od narativa devedesetih.„Le Mond“ ne menja narativ 30 godinaKao jedan od autora Izveštaja međunarodne komisije o Sarajevu i Srebrenici, u delu koji se ticao izveštavanja zapadnih medija o situaciji pre početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji, Mitić ukazuje da se malo šta promenilo od perioda pre tri decenije.RS je ispod crvene linije nema povlačenjaIpak, činjenica je, ukazuje Mitić, da se svet za ovih 30 godina mnogo promenio i da je intervencija koja je nekada bila moguća, sada u ovom trenutku neizvodljiva. Uz to, dodaje, RS može da računa na velike faktore u svetskoj politici, kao i podršku Srbije.Treći scenario koji Zapad zagovara je povlačenje Deklaracije i odustajanje RS od prava zagarantovanih Dejtonskim mirovnim sporazumom.RS je, kaže Mitić, već došla na crvenu liniju, ili je i ispod crvene linije.Razmatrajući ovu soluciju, Mitić kaže da RS nema više koju nadležnost da ponudi BiH, a s druge strane, ako ne pokaže zube, ako odustane tako lako od namere da kaže da će braniti svoj suverenitet, svoje nadležnosti, svoju autonomiju, to će biti početak njenog kraja.
republika srpska (rs)
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
milorad dodik, aleksandar mitić, vladimir simović, rat, deklaracija o vitalnim interesima rs, sarajevo, entoni blinken
milorad dodik, aleksandar mitić, vladimir simović, rat, deklaracija o vitalnim interesima rs, sarajevo, entoni blinken
Ni rat ni sankcije: Tri američka scenarija pred Dodikom, od kojih samo jedan znači — kraj Srpske
19:01 17.11.2021 (Osveženo: 10:16 19.11.2021) Pošto Dejton, kako ponavljaju američki zvaničnici, nije urezan u kamenu, svaki pokušaj zaokruživanja suvereniteta RS mogao bi biti kažnjen sankcijama, ili još gore, biti okidač za rat. U razmatranju tri zapadna scenarija — sankcije, rat i odustajanje od Deklaracije, samo ovaj treći bi mogao značiti početak kraja RS, smatraju sagovornici Sputnjika.
Pisma Entonija Blinkena upućena članovima Predsedništva BiH, možda bi jednog dana mogla postati deo obaveznog štiva za iščitavanje ovog istorijskog poglavlja, ali ne zbog pretnji upućenih RS koje je u martu nagovestio, a sad eksplicitno izgovorio državni sekretar SAD, niti zbog „kreativnih ciljeva“ koje pominje, već zbog decidnog stava da nije Dejton urezan u kamen.
Ako Dejton nije urezan u kamen, stav do koga Blinken drži, posledično, ni Deklaracija o četiri informacije koja će se naći pred poslanicima Narodne Skupštine RS nije legitimna, a može rezultirati, čime je ovaj put otvoreno zapretio, sankcijama kao meri da ne dođe do nečeg goreg. Gore je, valjda, samo rat.
U razmatranju scenarija koje međunarodna zajednica i političko Sarajevo predočavaju RS — odustajanje od Deklaracije, sankcije ili rat, sagovornici Sputnjika saglasni su u jednom: ukoliko poklekne pritiscima koji nemaju realnu osnovu, RS će označiti početak svog kraja.
Predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić ukazuje na činjenicu da građenje narativa o Miloradu Dodiku kao ruskom remetilačkom faktoru koga treba sankcionisati, traje nekoliko godina.
Postoje, podseća, i određene sankcije prema njemu uvedene od strane SAD, ali je nakon Bajdenovog dolaska na vlast i stvaranja transatlantskog konsenzusa SAD i EU na antisrpskim i antiruskim linijama, priča o sankcijama kulminirala.
„O sankcijama se razgovara već nekoliko meseci u Vašingtonu i Briselu, pogotovu od krize koju je izazvao Valentin Incko i činjenice da i taj njegov potez možemo gledati kao neku vrstu namerne provokacije. Znamo da u Vašingtonu postoje određeni planovi i da se razmatraju razni modaliteti kako i na koji način sankcionisati Dodika i rukovodstvo RS, a samim tim i RS i srpski narod.“
Efekat sankcija je, smatra Mitić, zanemarljivo mali, jer su Milorad Dodik i rukovodstvo RS na neki način već pod sankcijama određeni niz godina i u izolaciji od strane tih istih aktera koji bi želeli da ih sankcionišu.
Pokušaj delegitimisanja Dodika
Da sankcije imaju više deklarativnu funkciju, smatra i Vladimir Simović, dr političkih nauka iz Banjaluke.
On podseća da su postojali različiti modeli kako su se do sada primenjivale sankcije u RS, kao i da je iza većine njih stajao visoki predstavnik koji je na osnovu bonskih ovlašćenja mogao da delegitimiše legitimnu volju suverenog naroda. S druge strane, postojale su ekonomske sankcije.
„RS je bila zapostavljena unutar određenih ekonomskih procesa, vrlo često ucenjivana politički u određenim segmentima, kako bi joj bili odobreni razni krediti za koje je aplicirala, a osim toga, investitori koji su bili usko povezani sa različitim političkim interesima, zaobilazili su RS. Uz sve to, RS je uspela da preživi i to posebno u periodu kada su visoki predstavnici bili izrazito agresivni. Danas se situacija u svetu promenila, a po prvi put sankcije dođu kao nekakva pretnja, a ne realnost, posebno jer gospodin Šmit zaista za RS, kao i članice SB koje su bile protiv njegovog dolaska u BiH, nije visoki predstavnik.“
Glavni cilj pretnji sankcijama je, saglasni su sagovornici Sputnjika, pokušaj da se izazove određena doza delegitimisanja Dodika u očima građana RS, odnosno, pokušaj da se on skloni sa vlasti.
Priča o ratu je podvala Sarajeva
Kada je reč o mogućem ratu, Simović kaže da u Bosni i Hercegovini niko nema kapacitet da ratuje.
„BiH su zemlja staraca, koja ni ekonomski niti demografski ne bi podnela rat. Sva priča o ratu koja se potencira unutar elita u federalnom Sarajevu, nije ništa drugo nego podvala bošnjačke elite njihovim biračima kako bi ih homogenizovala i sakrila nepotizam i kriminal.“
Ali ako BiH nemaju kapacitet da ostvare svoje planove, zapadna medijska scena ne odustaje od narativa devedesetih.
„Le Mond“ ne menja narativ 30 godina
Kao jedan od autora Izveštaja međunarodne komisije o Sarajevu i Srebrenici, u delu koji se ticao izveštavanja zapadnih medija o situaciji pre početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji, Mitić ukazuje da se malo šta promenilo od perioda pre tri decenije.
„Čitao sam pre neki dan ’Le Mond‘ i ne vidim neku preteranu razliku, kao da se za ovih 30 godina ništa nije promenilo i kao da se ponovo huška. U izveštaju nijednog zapadnog medija ili bilo kog američkog ili zapadnog zvaničnika ne vidi se razumevanje za srpski argument, kao da je čitava geneza ove krize zaboravljena, samo se odgovornost prebacuje na RS i njene namere da odgovori na provokacije.“
RS je ispod crvene linije nema povlačenja
Ipak, činjenica je, ukazuje Mitić, da se svet za ovih 30 godina mnogo promenio i da je intervencija koja je nekada bila moguća, sada u ovom trenutku neizvodljiva. Uz to, dodaje, RS može da računa na velike faktore u svetskoj politici, kao i podršku Srbije.
„Ozbiljan kapacitet i volja u zapadnim strukturama da se vojno angažuju ne postoji. Mislim da oni žele da ovo reše na način koji bi praktično jednostavno uplašio i rukovodstvo i narod u RS da se odustane od odgovora koji je planiran, od namere da se brani.“
Treći scenario koji Zapad zagovara je povlačenje Deklaracije i odustajanje RS od prava zagarantovanih Dejtonskim mirovnim sporazumom.
RS je, kaže Mitić, već došla na crvenu liniju, ili je i ispod crvene linije.
Razmatrajući ovu soluciju, Mitić kaže da RS nema više koju nadležnost da ponudi BiH, a s druge strane, ako ne pokaže zube, ako odustane tako lako od namere da kaže da će braniti svoj suverenitet, svoje nadležnosti, svoju autonomiju, to će biti početak njenog kraja.
