Prvi filmski autor u SANU: Slobodan Šijan otvorio vrata Akademije za filmadžije
18:47 15.11.2021 (Osveženo: 15:07 05.02.2023)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Slobodan Šijan, reditelj kultnih filmova „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“ i „Davitelj protiv“, prvi je filmski autor koji je izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Ulaskom Šijana u SANU odškrinuta su vrata te institucije za ljude iz filmskog sveta.
Novoizabrani dopisni član SANU izjavio je da je njegov izbor „jedan veliki pomak u odnosu na tradicionalni koncept kakav je vladao Akademijom, pomak koji verovatno nije imao 100 posto podršku, ali je imao dovoljnu podršku da otvore vrata i nečemu što je tokom 20. veka bilo zaista značajno za umetnost.
Šijan je dodao da je sigurno bitno da se čuje u SANU i neki njegov stav i mišljenje o svim stvarima koje se budu ticale kinematografskog udela u našoj kulturi. Proslavljeni reditelj trenutno radi na filmu „Budi Bog s nama“ kog je posvetio avangardnom beogradskom umetniku, pioniru filmske kritike na ovim prostorima Bošku Tokinu.
Vrata SANU otvorena za ljude iz sveta filma
Akademik Dušan Kovačević upoznao je Slobodana Šijana pre više od 40 godina a njihov zajednički film „Ko to tamo peva“ ostao je do danas kao jedan od najboljih i najznačajnijih filmova jugoslovenske i srpske kinematografije. Kovačević podseća da su kasnije radili film „Maratonci trče počasni krug“ i da su ta dva filma i u Šijanovoj, i u njegovoj biografiji na izuzetnom mestu.
„On je darovit reditelj i njegov ulazak u Akademiju otvorio je vrata za ljude iz sveta filma i pozorišta. Ja sam u Akademiji odavno kao dramski pisac, tu je reč o literaturi, a on će sigurno pomoći da se to odeljenje osveži i dobije jedan novi značaj jer je svojim dugogodišnjim radom ispisao istoriju srpskog filma“, kaže Kovačević za Sputnjik.
Neobičan izbor zanimljivog autora
Teoretičar popularne kulture Vladimir Kolarić smatra da je izborom Šijana za dopisnog člana SANU „odškrinula vrata za filmske autore“ i dodaje da se do sada često sticao utisak da Akademija potcenjuje filmsku umetnost, što je u suprotnosti sa činjenicom da je naš film prilično zastupljen i ima nesporne rezultate i recepciju u svetu.
Prema njegovim rečima, izbor Šijana za dopisnog člana SANU na prvi pogled je neobičan jer bi se očekivalo da u Akademiju uđu filmski autori stariji od njega ili neki koji su definisali glavnotokovske poetike poput autora tzv. Praške škole.
„Šijan je vrlo zanimljiv autor koji je u svom delu bio pod mnogim uticajima. On je s jedne strane sabrao uticaje evropskog filma, pre svega francuskog, ali i američkog žanrovskog filma. Znamo da je 'Ko to tamo peva' velikim delom rađen po uzoru na poetičku strukturu Džona Forda. S druge strane, on baštini jedno nasleđe avangarde i nije čudno njegovo interesovanje za Zenitizam, Tokina itd. On je pre svega likovni umetnik čija su traganja bila deklarativno u avangardi“, kaže Kolarić.
Osim avangarde, žanrovskog i evropskog filma, Šijan takođe baštini interesovanje za andergraund poetiku a u svom rukopisu sadrži određene poetičke karakteristike koje nisu osobene za naše filmove kojima dominira realizam, ocenjuje Kolarić.
Individualac koji je legitimizovao nestandardne poetike
Takođe, nekad više, nekad manje uspešno Šijan pokazuje jednu vrstu sklonosti ka ironiji, kempu, ironijskoj distanci prema onom o čemu priča, poigravanju, jednoj vrsti artificijelnosti i poetičke osvešćenosti koja nije tako uobičajena za naše autore.
„Reč je o autoru čiji ulazak u SANU nije samo ulazak filmskog autora nego i davanje prava građanstva, odnosno legitimizacije u našoj kulturi, makar simboličke i zakasnele, određenih u našoj kulturi nestandardnih poetika kao što su žanrovska, andergraund, avangardna poetika kao i izvesnih ironijskih, kemp ili samosvesno artificijelnih pristupa umetnosti. U tom smislu moglo bi se reći da je njegova pojava značajna“, ističe Kolarić.
Šijan do sada uglavnom nije bio vezivan za škole ili određene interesne krugove u svetu filma i bio je prihvatljiv ili neprihvatljiv kako za one koji su bili bliži žanru kao i za one koji su bili bliži tzv. autorskom filmu. Kao takav, on je u javnosti percipiran kao autor koji je išao svojim relativno nezavisnim putem i nikad nije bio deo grupacija i za naše uslove se odlikovao retkim individualizmom.
Prinudno penzionisani autor koji ne ugrožava ničije interese
Međutim, Kolarić ističe i da je u SANU primljen reditelj koji mada nije u poznim godinama, ali odavno nije u punom smislu aktivni filmski stvaralac i koji je, nažalost, svoje najbolje filmove snimio pre nekoliko decenija, tako da bi se moglo reći da je primljen „prinudno penzionisani autor“.
„To je možda i razlog zbog čega je mogao biti primljen neko za koga se ne smatra da može svojim prisustvom biti pretnja bilo kome i koji bi svojim filmovima ugrozio bilo čije interese. Naravno, možemo pretpostaviti da će ovo biti podstrek i Šijanu ali i javnosti da snimi neke filmove kojima će se vratiti na ono po čemu ga pamtimo“, zaključio je Kolarić.
