https://lat.sputnikportal.rs/20211114/kad-se-udruze-s-400-i-pancir-rusija-jaca-odbrambene-sisteme-na-krimu-1131497271.html
Kad se udruže S-400 i „Pancir“: Rusija jača odbrambene sisteme na Krimu
Kad se udruže S-400 i „Pancir“: Rusija jača odbrambene sisteme na Krimu
Sputnik Srbija
Prilično moćan sistem protivvazdušne odbrane raspoređen je na južnim granicama Rusije, uključujući poluostrvo Krim. Prema rečima komandanta Južnog vojnog... 14.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-14T18:30+0100
2021-11-14T18:30+0100
2021-11-14T18:30+0100
rusija
rusija
rusija – vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111692/94/1116929408_0:190:2967:1858_1920x0_80_0_0_a09ab59f5a0c8cb848385c51431e96b4.jpg
Na Krimu su stupili na borbeno dežurstvo sistem S-400 „Trijumf“ i PVO kompleks „Pancir S“. Eksperti navode da Moskva gradi ešalonsku odbranu na poluostrvu, kao odgovor na jačanje vojnog prisustva NATO u regionu Crnog mora, ali i zbog zaštite strateški važnih objekata.Aleksandar Dvornjikov kaže za RT da su sve vojne jedinice Južnog vojnog regiona opremljene savremenim mobilnim naoružanjem, „koje im u omogućava da se u bilo kom trenutku brzo formira moćna grupacija koja može pouzdano da zaštiti interese Rusije“.Jačanje vojnog potencijalaPrema rečima Aleksandra Dvornjikova, jedinice ratnog vazduhoplovstva i PVO raspoređene su na Krimu i u potpunosti opremljene savremenim letelicama i aparatima operativno-taktičke vojne avijacije.U bliskoj budućnosti trebalo bi da stupe na borbeno dežurstvo najnoviji sistemi PVO srednjeg dometa S-350 „Vitjaz“. Dvornjikov je još u maju izvestio da je ovaj sistem isporučen trupama Južnog vojnog okruga.Eksperti smatraju da će PVO kompleks dodatno ojačati protivvazduhoplovnu odbranu Krima.Podsetimo, „Vitjaz“ koriste ruske trupe i on zamenjuje pojedinačne modifikacije sistema S-300 „Favorit“. S-350 se sastoji od samohodnog lansera, svestranog radara sa elektronskim skeniranjem prostora i komandnog punkta.Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, „Vitjaz“ je namenjen da „zaštiti najvažnije državne, administrativne, industrijske, vojne objekte i grupaciju trupa od savremenih i perspektivnih vazdušnih napada potencijalnog neprijatelja“.Glavna „specijalizacija“ sistema S-350 je borba protiv krstarećih raketa. Prema procenama vojske, isporuka toga PVO kompleksa vojnim jedinicama Vazdušno-kosmičkih snaga i Ratne mornarice, „omogućiće da se četiri puta poveća efikasnost odvraćanja masovnih napada neprijateljskih krstarećih raketa na najvažnije objekte odbrane“.Kako smatra vojska, ključne prednosti „Vitjaza“ su svestranost, izdržljivost u različitim uslovima borbene situacije i povećane efikasnosti pogađanja.„Arsenal S-350“ je četiri puta veći od municije S-400. Ovaj PVO kompleks koristi vođene rakete sa aktivnom glavom za navođenje srednjeg i kratkog dometa 9M96 i 9M100. Municija se lansira iz vertikalnog položaja i bez pokretanja glavnih motora.Maksimalan broj aerodinamičkih ciljeva koje „Vitjaz“ istovremeno može da uništi iznosi oko 16 komada, a ukupan broj istovremeno vođenih raketa je 32, dok domet presretanja iznosi od 1,5 do 60 kilometara.Na Krimu su trenutno raspoređeni PVO kompleksi „Pancir-S“ i S-400. Svi protivvazdušni raketni pukovi Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane koji su raspoređeni na poluostrvu opremljeni su tim PVO sistemom.Njega štite divizioni „Pancira“, koji su dokazali visoku efikasnost u borbi protiv bespilotnih letelica.Na Krimu se redovno održavaju vojne vežbe uz učešće posada S-400. Vojnici najčešće uvežbavaju raspoređivanje kompleksa u novim pozicionim područjima, smišljaju šablon akcije nakon što prime informaciju da se približavaju neprijateljski avioni, otkrivaju, identifikuju i uništavanu vazdušne ciljeve.Prema podacima vojnog resora, „Trijumf“ je sposoban da se bori sa širokim spektrom vazdušnih pretnji: sa hipersoničnim avionima, balističkim raketama srednjeg dometa, strateškom i taktičkom avijacijom, avionima opremljenim opremom za ometanje i radarsku detekciju.U budućnosti, kako očekuje Aleksandar Dvornjikov, na Krimu će biti raspoređen još napredniji sistem drugog dometa – S-500 „Prometej“. Zamenik premijera Rusije Jurij Borisov je u septembru najavio da će biti završena državna ispitivanja ovog PVO, a da će posle toga biti isporučen trupama.Specifičnost sistema S-500 sastoji se u primeni principa odvojenog rešavanja zadataka presretanja aerodinamičkih i balističkih ciljeva. Sistem je u stanju da se bori protiv svih modifikacija hipersoničnog naoružanja i bojevih glava interkontinentalnih balističkih raketa ( ICBM) u završnoj fazi putanje leta.Tačne karakteristike S-500 nisu otkrivene. Međutim, navodi se da njegov domet dostiže 600 kilometara. Dakle, rakete ovog sistema su sposobne da obaraju satelite u niskoj orbiti.Kako u razgovoru za RT naglašava Aleksej Podberjoskin, direktor Centra za vojno-politička istraživanja na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO), Rusija gradi i istovremeno unapređuje na Krimu ešalonski sistem protivvazdušne odbrane, dok se PVO kompleksi različitog dometa i namene međusobno dopunjuju.„Na primer, S-400 može da presreće avione na velikim udaljenostima. S-350 je sistem protivvazdušne odbrane srednjeg dometa, posebno efikasan za odbijanje masovnih napada krstarećih raketa, avijacije i dronova. Ali, mislim da naš potencijalni protivnik zaista nije sposoban da probije takvu „višeslojnu pitu“, objašnjava Podberjoskin.Provokacije ne prestajuEksperti smatraju da su mere za jačanje PVO na Krimu diktirane potrebom da se zaštite strateški važni objekti poluostrva, kao što su: vojno-pomorska baza u Sevastopolju, aerodromi, komandni punktovi i transportni prelaz kroz Kerčki moreuz.Osim toga, ove mere se povezuju i sa napetom vojno-političkom situacijom u crnomorskom regionu zbog antiruskih aktivnosti Ukrajine i zapadnih država, kaže Podberjoskin. Ekspert kao najozbiljniji izazov navodi povećanje vojnog prisustva NATO-a u Crnom moru.Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je, u izjavi za tv kanal „Rusija 1“ da u Crno more redovno ulaze brodovi vanregionalnih sila opremljeni visokopreciznim oružjem velikog dometa. Njih uvek prate snage Ruske ratne mornarice.Samo u poslednje vreme, pod izgovorom podrške saveznicima i partnerima, u Crno more su ušli komandni brod „Maunt Vitni“ i razarač „Porter“, opremljen raketama „Tomahavk“. Kretanje ovih komandnih brodova kontroliše ruska Crnomorska flota.Ove godine najveći ođek imala je provokacija koju je u Crnom moru izveo britanski razarač „Defender“. On je 23.juna prešao državnu granicu Rusije u blizini Balaklavskog regiona u Sevastopolju, ignorišući upozorenja ruske strane. Pogranična služba FSB je morala da ispali nekoliko hitaca upozorenja ka razaraču, a lovac SU-24M je izvršio preventivno bombardovanje. Nakon toga, razarač je napustio teritorijalne vode Rusije.„Oružje koje nose razorači NATO koji ulaze u Crno more predstavljaju ozbiljnu pretnju za bezbednost Krima i ostatka juga Rusije. Rusija sasvim adekvatno reaguje na ove ispade – kontroliše kretanje razarača i jača grupaciju sredstava protivvazdušne odbrane. Nažalost, verovatnoća provokacija ostaje velika“, konstatuje Podberjoskkin.Sličan stav iznosi urednik lista „Nezavisni vojni pregled“ Dmitrij Litovkin. Prema njegovim rečima, Moskva jačanjem sistema PVO Krima i Crnomorske flote daje do znanja državama NATO da može da odgovori na agresiju bilo kojih razmera.Po oceni eksperta, Krim se može smatrati jednim od najzaštićenijih regiona Rusije. Međutim, zbog pojačanog vojnog prisustva Alijanse na poluostrvu, neophodno je jačanje sistema PVO.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
rusija, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje
Kad se udruže S-400 i „Pancir“: Rusija jača odbrambene sisteme na Krimu
Prilično moćan sistem protivvazdušne odbrane raspoređen je na južnim granicama Rusije, uključujući poluostrvo Krim. Prema rečima komandanta Južnog vojnog regiona Aleksandra Dvornjikova, ovaj sistem je sposoban da odbije vazdušne napade iz svih pravaca i pri svim visinama i brzinama.
Na Krimu su stupili na borbeno dežurstvo sistem S-400 „Trijumf“ i PVO kompleks „Pancir S“. Eksperti navode da Moskva gradi ešalonsku odbranu na poluostrvu, kao odgovor na jačanje vojnog prisustva NATO u regionu Crnog mora, ali i zbog zaštite strateški važnih objekata.
Aleksandar Dvornjikov kaže za RT da su sve vojne jedinice Južnog vojnog regiona opremljene savremenim mobilnim naoružanjem, „koje im u omogućava da se u bilo kom trenutku brzo formira moćna grupacija koja može pouzdano da zaštiti interese Rusije“.
Jačanje vojnog potencijala
Prema rečima Aleksandra Dvornjikova, jedinice ratnog vazduhoplovstva i PVO raspoređene su na Krimu i u potpunosti opremljene savremenim letelicama i aparatima operativno-taktičke vojne avijacije.
U bliskoj budućnosti trebalo bi da stupe na borbeno dežurstvo najnoviji sistemi PVO srednjeg dometa S-350 „Vitjaz“. Dvornjikov je još u maju izvestio da je ovaj sistem isporučen trupama Južnog vojnog okruga.
Eksperti smatraju da će PVO kompleks dodatno ojačati protivvazduhoplovnu odbranu Krima.
Podsetimo, „Vitjaz“ koriste ruske trupe i on zamenjuje pojedinačne modifikacije sistema S-300 „Favorit“. S-350 se sastoji od samohodnog lansera, svestranog radara sa elektronskim skeniranjem prostora i komandnog punkta.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, „Vitjaz“ je namenjen da „zaštiti najvažnije državne, administrativne, industrijske, vojne objekte i grupaciju trupa od savremenih i perspektivnih vazdušnih napada potencijalnog neprijatelja“.
Glavna „specijalizacija“ sistema S-350 je borba protiv krstarećih raketa. Prema procenama vojske, isporuka toga PVO kompleksa vojnim jedinicama Vazdušno-kosmičkih snaga i Ratne mornarice, „omogućiće da se četiri puta poveća efikasnost odvraćanja masovnih napada neprijateljskih krstarećih raketa na najvažnije objekte odbrane“.
„Sistem je sposoban da izvršava borbene zadatke shodno svojoj nameni, kako samostalno, tako i u grupacijama trupa koje su opremljene sistemima S-300, S-400, S-500 i drugim savremenim i perspektivnim protivvazdušnim raketnim sistemom“, navodi Ministarstvo odbrane Rusije.
Kako smatra vojska, ključne prednosti „Vitjaza“ su svestranost, izdržljivost u različitim uslovima borbene situacije i povećane efikasnosti pogađanja.
„Arsenal S-350“ je četiri puta veći od municije S-400. Ovaj PVO kompleks koristi vođene rakete sa aktivnom glavom za navođenje srednjeg i kratkog dometa 9M96 i 9M100. Municija se lansira iz vertikalnog položaja i bez pokretanja glavnih motora.
Maksimalan broj aerodinamičkih ciljeva koje „Vitjaz“ istovremeno može da uništi iznosi oko 16 komada, a ukupan broj istovremeno vođenih raketa je 32, dok domet presretanja iznosi od 1,5 do 60 kilometara.
Na Krimu su trenutno raspoređeni PVO kompleksi „Pancir-S“ i S-400. Svi protivvazdušni raketni pukovi Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane koji su raspoređeni na poluostrvu opremljeni su tim PVO sistemom.
Njega štite divizioni „Pancira“, koji su dokazali visoku efikasnost u borbi protiv bespilotnih letelica.
Na Krimu se redovno održavaju vojne vežbe uz učešće posada S-400. Vojnici najčešće uvežbavaju raspoređivanje kompleksa u novim pozicionim područjima, smišljaju šablon akcije nakon što prime informaciju da se približavaju neprijateljski avioni, otkrivaju, identifikuju i uništavanu vazdušne ciljeve.
Prema podacima vojnog resora, „Trijumf“ je sposoban da se bori sa širokim spektrom vazdušnih pretnji: sa hipersoničnim avionima, balističkim raketama srednjeg dometa, strateškom i taktičkom avijacijom, avionima opremljenim opremom za ometanje i radarsku detekciju.
U budućnosti, kako očekuje Aleksandar Dvornjikov, na Krimu će biti raspoređen još napredniji sistem drugog dometa – S-500 „Prometej“. Zamenik premijera Rusije Jurij Borisov je u septembru najavio da će biti završena državna ispitivanja ovog PVO, a da će posle toga biti isporučen trupama.
Specifičnost sistema S-500 sastoji se u primeni principa odvojenog rešavanja zadataka presretanja aerodinamičkih i balističkih ciljeva. Sistem je u stanju da se bori protiv svih modifikacija hipersoničnog naoružanja i bojevih glava interkontinentalnih balističkih raketa ( ICBM) u završnoj fazi putanje leta.
Tačne karakteristike S-500 nisu otkrivene. Međutim, navodi se da njegov domet dostiže 600 kilometara. Dakle, rakete ovog sistema su sposobne da obaraju satelite u niskoj orbiti.
Kako u razgovoru za RT naglašava Aleksej Podberjoskin, direktor Centra za vojno-politička istraživanja na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO), Rusija gradi i istovremeno unapređuje na Krimu ešalonski sistem protivvazdušne odbrane, dok se PVO kompleksi različitog dometa i namene međusobno dopunjuju.
„Na primer, S-400 može da presreće avione na velikim udaljenostima. S-350 je sistem protivvazdušne odbrane srednjeg dometa, posebno efikasan za odbijanje masovnih napada krstarećih raketa, avijacije i dronova. Ali, mislim da naš potencijalni protivnik zaista nije sposoban da probije takvu „višeslojnu pitu“, objašnjava Podberjoskin.
Eksperti smatraju da su mere za jačanje PVO na Krimu diktirane potrebom da se zaštite strateški važni objekti poluostrva, kao što su: vojno-pomorska baza u Sevastopolju, aerodromi, komandni punktovi i transportni prelaz kroz Kerčki moreuz.
Osim toga, ove mere se povezuju i sa napetom vojno-političkom situacijom u crnomorskom regionu zbog antiruskih aktivnosti Ukrajine i zapadnih država, kaže Podberjoskin. Ekspert kao najozbiljniji izazov navodi povećanje vojnog prisustva NATO-a u Crnom moru.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je, u izjavi za tv kanal „Rusija 1“ da u Crno more redovno ulaze brodovi vanregionalnih sila opremljeni visokopreciznim oružjem velikog dometa. Njih uvek prate snage Ruske ratne mornarice.
Samo u poslednje vreme, pod izgovorom podrške saveznicima i partnerima, u Crno more su ušli komandni brod „Maunt Vitni“ i razarač „Porter“, opremljen raketama „Tomahavk“. Kretanje ovih komandnih brodova kontroliše ruska Crnomorska flota.
Ove godine najveći ođek imala je provokacija koju je u Crnom moru izveo britanski razarač „Defender“. On je 23.juna prešao državnu granicu Rusije u blizini Balaklavskog regiona u Sevastopolju, ignorišući upozorenja ruske strane. Pogranična služba FSB je morala da ispali nekoliko hitaca upozorenja ka razaraču, a lovac SU-24M je izvršio preventivno bombardovanje. Nakon toga, razarač je napustio teritorijalne vode Rusije.
„Oružje koje nose razorači NATO koji ulaze u Crno more predstavljaju ozbiljnu pretnju za bezbednost Krima i ostatka juga Rusije. Rusija sasvim adekvatno reaguje na ove ispade – kontroliše kretanje razarača i jača grupaciju sredstava protivvazdušne odbrane. Nažalost, verovatnoća provokacija ostaje velika“, konstatuje Podberjoskkin.
Sličan stav iznosi urednik lista „Nezavisni vojni pregled“ Dmitrij Litovkin. Prema njegovim rečima, Moskva jačanjem sistema PVO Krima i Crnomorske flote daje do znanja državama NATO da može da odgovori na agresiju bilo kojih razmera.
Po oceni eksperta, Krim se može smatrati jednim od najzaštićenijih regiona Rusije. Međutim, zbog pojačanog vojnog prisustva Alijanse na poluostrvu, neophodno je jačanje sistema PVO.
„Situacija je takva da je Krim praktično postao tvrđava pod opsadom. Rusiju stalno optužuju za militarizaciju poluostrva, ali u stvarnosti, kada posmatramo pojačan intenzitet stranih izviđačkih letelica i NATO brodova, onda je apsolutno opravdan potez jačanja odbrambenog potencijala“, smatra Litovkin.
