https://lat.sputnikportal.rs/20211114/borba-za-istoriju-komicno-je-kad-neki-kazu-da-brane-slobodu-a-iza-njih-stoje-pentagon-i-nato-video-1131511099.html
Borba za istoriju: Komično je kad neki kažu da brane slobodu a iza njih stoje Pentagon i NATO /video/
Borba za istoriju: Komično je kad neki kažu da brane slobodu a iza njih stoje Pentagon i NATO /video/
Sputnik Srbija
Živimo u svetu manipulacija kosmičkih dimenzija, a deo toga su i manipulacije istorijskim istinama o Srbima. Ali komično je kad neki kažu da o srpskoj istoriji... 14.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-14T21:01+0100
2021-11-14T21:01+0100
2021-11-15T11:02+0100
svet
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/01/1131166003_0:0:3419:1924_1920x0_80_0_0_8d22b38dfe7ef820b770a3cdd5d31832.jpg
Hegemon pokušava da ovlada ovim prostorom, ali ne kao ranije šaljući trupe, nego drugim sredstvima, preko nevladinog sektora, medija, a obavezno pokušava da kontroliše univerzitet — tako se odgajaju ljudi koji onda odgajaju studente da šire „njihovu istinu“, obrazlaže sociolog dr Slobodan Reljić.Borba za istorijsku istinuAkademik dr Slavenko Terzić slaže se da je ključni problem što takva tumačenja istorije ne stižu iz ozbiljnih naučnih centara, nego od nevladinih organizacija, Haškog tribunala, raznih političkih recenzenata, sve sa ciljem da se na taj način menja istorijska i društvena svest. Strateški važno mesto u borbi za istoriju imaju prosveta, obrazovanje i nauka, posebno istorijski udžbenici, kaže Terzić. On podseća da je s tim u vezi peticiju pokrenuo akademik Ljubodrag Dimić.„To je vrlo važna inicijativa. Problem je u tome što je kod nas dozvoljeno da u jednom momentu imamo oko 80 izdavača udžbenika, a pojavili su se i domaći i strani izdavači. Dominantan je nemački izdavač. A strateško je pitanje na kakvim će se udžbenicima vaspitavati srpska omladina. Ako prepustite strancima da oni rade udžbenike, da oni modeliraju svest, smisao svega toga je da se mi osećamo krivi i da se stidimo svoje istorije“, ocenjuje Terzić, uz poruku da država treba da ima ključnu ulogu u ovoj oblasti.Slučaj profesora Kovića nije usamljenSagovornici Sputnjika u tom svetlu sagledavaju i slučaj profesora Miloša Kovića, koji bi mogao da ostane bez posla na Filozofskom fakultetu, iako ispunjava sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora. Razlog su, kako veruje veliki deo javnosti, njegova opredeljenja i otvoreno zalaganje za srpske nacionalne interese.Slučaj profesora Miloša Kovića, smatra akademik Terzić, nije od juče, jer su već godinama prisutni obračuni te vrste. Terzić navodi i primer iz ličnog iskustva, kad je posle 5. oktobra prijavio projekat na temu „Evropa i Srbi 1804—1918“. Projekat je prvo poslat u Nemačku pa u Italiju, a onda je odbijen, jer je njegov recenzent, ekspert Haškog tužilaštva Đuzepe Bjankini napisao da postoji opasnost da rezultati projekta ojačaju nacionalistički pristup u Srbiji.On takođe ukazuje na problem da iako imamo ozbiljne istoričare u naučnim institutima, tih ljudi nema u medijima. „Postoji samo ono što je propaganda, pa naša javnost nema realnu predstavu šta je ozbiljna istorijska nauka, a šta manipulacija i politička, haška zloupotreba i instrumentalizacija naše istorije“, kaže Terzić.Današnji „Kalaji“ su prozirniTerzić povlači paralelu s vremenom kad je Benjamin Kalaj, okupacioni upravnik Bosne u 19. veku, govorio o „duševnom prerađivanju“ tamošnje javnosti.Slobodan Reljić dodaje da su nastavljači te tradicije takođe u stalnom riziku, pošto čitava njihova infrastruktura može da padne kad odu oni koji su ih ovde doveli.„Setite se kako su oni koji su 1943. pričali da je nemačka istorija divna, a onda 1945. bili u životnom riziku. Vi ste u riziku i kad sedite u Beogradu i pričate da govorite slobodno, a iza vas stoje Pentagon i NATO, pričate ono što američki predsednik želi da čuje. Intelektualna je hrabrost da se suprotstavite tom hegemonizmu, a cilj hegemonije je održavanje statusa kvo. Ti koji to rade imaju neku naknadu, ali ne mora da znači da je to dugoročno. Oni kao što sad nekom služe, za 15 dana mogu da ispadnu iz igre. I ako iza vas stoji NATO, vi ste opet u riziku“, uveren je Reljić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
analize i mišljenja
Borba za istoriju: Komično je kad neki kažu da brane slobodu a iza njih stoje Pentagon i NATO /video/
21:01 14.11.2021 (Osveženo: 11:02 15.11.2021) Živimo u svetu manipulacija kosmičkih dimenzija, a deo toga su i manipulacije istorijskim istinama o Srbima. Ali komično je kad neki kažu da o srpskoj istoriji pričaju slobodno, a iza njih stoje Pentagon i NATO. To je ocena sagovornika Sputnjika povodom učestalih pokušaja revizije srpske istorije.
Hegemon pokušava da ovlada ovim prostorom, ali ne kao ranije šaljući trupe, nego drugim sredstvima, preko nevladinog sektora, medija, a obavezno pokušava da kontroliše univerzitet — tako se odgajaju ljudi koji onda odgajaju studente da šire „njihovu istinu“, obrazlaže sociolog dr Slobodan Reljić.
Borba za istorijsku istinu
Akademik dr Slavenko Terzić slaže se da je ključni problem što takva tumačenja istorije ne stižu iz ozbiljnih naučnih centara, nego od nevladinih organizacija, Haškog tribunala, raznih političkih recenzenata, sve sa ciljem da se na taj način menja istorijska i društvena svest. Strateški važno mesto u borbi za istoriju imaju prosveta, obrazovanje i nauka, posebno istorijski udžbenici, kaže Terzić. On podseća da je s tim u vezi peticiju pokrenuo akademik Ljubodrag Dimić.
„To je vrlo važna inicijativa. Problem je u tome što je kod nas dozvoljeno da u jednom momentu imamo oko 80 izdavača udžbenika, a pojavili su se i domaći i strani izdavači. Dominantan je nemački izdavač. A strateško je pitanje na kakvim će se udžbenicima vaspitavati srpska omladina. Ako prepustite strancima da oni rade udžbenike, da oni modeliraju svest, smisao svega toga je da se mi osećamo krivi i da se stidimo svoje istorije“, ocenjuje Terzić, uz poruku da država treba da ima ključnu ulogu u ovoj oblasti.
Slučaj profesora Kovića nije usamljen
Sagovornici Sputnjika u tom svetlu sagledavaju i slučaj
profesora Miloša Kovića, koji bi mogao da ostane
bez posla na Filozofskom fakultetu, iako ispunjava sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora. Razlog su, kako veruje veliki deo javnosti, njegova opredeljenja i otvoreno zalaganje za srpske nacionalne interese.
Slučaj profesora Miloša Kovića, smatra akademik Terzić, nije od juče, jer su već godinama prisutni obračuni te vrste. Terzić navodi i primer iz ličnog iskustva, kad je posle 5. oktobra prijavio projekat na temu „Evropa i Srbi 1804—1918“. Projekat je prvo poslat u Nemačku pa u Italiju, a onda je odbijen, jer je njegov recenzent, ekspert Haškog tužilaštva Đuzepe Bjankini napisao da postoji opasnost da rezultati projekta ojačaju nacionalistički pristup u Srbiji.
On takođe ukazuje na problem da iako imamo ozbiljne istoričare u naučnim institutima, tih ljudi nema u medijima. „Postoji samo ono što je propaganda, pa naša javnost nema realnu predstavu šta je ozbiljna istorijska nauka, a šta manipulacija i politička, haška zloupotreba i instrumentalizacija naše istorije“, kaže Terzić.
Današnji „Kalaji“ su prozirni
Terzić povlači paralelu s vremenom kad je Benjamin Kalaj, okupacioni upravnik Bosne u 19. veku, govorio o „duševnom prerađivanju“ tamošnje javnosti.
„To je to radikalno političko prevaspitavanje. On je postao okupacioni upravnik Bosne 1882. i do 1903. uspeo da uradi neverovatnu stvar. Prvo je konstruisao pojam Bošnjak, konstruisao tezu da su muslimani potomci bogumila, celu infrastrukturu i sve u funkciji duševnog prerađivanja Bosne“, kaže naš sagovornik, dodajući da su današnji „Kalaji“ mnogobrojniji, ali da nisu na nivou onog iz 19. veka, jer je ono što rade dosta prozirno.
Slobodan Reljić dodaje da su nastavljači te tradicije takođe u stalnom riziku, pošto čitava njihova infrastruktura može da padne kad odu oni koji su ih ovde doveli.
„Setite se kako su oni koji su 1943. pričali da je nemačka istorija divna, a onda 1945. bili u životnom riziku. Vi ste u riziku i kad sedite u Beogradu i pričate da govorite slobodno, a iza vas stoje Pentagon i NATO, pričate ono što američki predsednik želi da čuje. Intelektualna je hrabrost da se suprotstavite tom hegemonizmu, a cilj hegemonije je održavanje statusa kvo. Ti koji to rade imaju neku naknadu, ali ne mora da znači da je to dugoročno. Oni kao što sad nekom služe, za 15 dana mogu da ispadnu iz igre. I ako iza vas stoji NATO, vi ste opet u riziku“, uveren je Reljić.
