https://lat.sputnikportal.rs/20211108/misteriozno-dete-tame-staro-240000-godina-otkriveno-u-uskom-prolazu-pecine-1131379695.html
Misteriozno „dete tame“ staro 240.000 godina otkriveno u uskom prolazu pećine
Misteriozno „dete tame“ staro 240.000 godina otkriveno u uskom prolazu pećine
Sputnik Srbija
Duboko u južnoafričkom pećinskom sistemu, u mračnom prolazu širokom jedva 15 centimetara, naučnici su otkrili delove dečje lobanje koji pripadaju izumrloj vrsti... 08.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-08T20:14+0100
2021-11-08T20:14+0100
2021-11-08T20:14+0100
nauka i tehnologija
istraživanje
arheologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/0d/1124364971_0:158:3081:1891_1920x0_80_0_0_66131d9d8bd6b7b3395c43212a8ac6ca.jpg
Leti, skraćeno je od „letimela“ ili „izgubljeni“ na jeziku setsvana, verovatno je živeo pre 335.000–241.000 godina, utvrđeno je na osnovu starosti drugih ostataka pronađenih u zagonetnoj pećini. Fragmenti fosila 24 osobe homonaledija pronađeni su u pećinskom sistemu 2013. godine, kada su otkriveni prvi fosili ovog ljudskog pretka u onome što je sada poznato kao Dinaledi komora.Prisustvo tolikog broja pojedinaca iz jedne vrste u pećini je misterija, a geolozi i do sada nisu pronašli dokaze o alternativnim ulazima. Letijeva mala lobanja pronađena je razbacana u komadima na krečnjačkoj polici na oko 80 cn. To mesto se nalazi u „paukovoj mreži skučenih prolaza“, rekao je u saopštenju Maropeng Ramalepa, član istraživačkog tima.Delimično očuvana lobanja razbijena je na 28 fragmenata. Kada su rekonstruisani, ovi fragmenti su otkrili veći deo dečjeg čela i deo vrha glave. Zubi su se sastojali od četiri neistrošena trajna zuba i dva istrošena mlečna zuba. Njihov razvoj i istrošenost ukazuju na to da je dete bilo u godinama kada su prvi stalni kutnjaci probijali desni. Kod ljudskog deteta, ovo bi odgovaralo starosti od 4 do 6 godinaVeličina lobanje ukazuje da je Letin mozak imao zapreminu između 80 i 610 kubnih cm – oko 90-95 odsto zapremine mozga odraslih iste vrste.Nova lobanja — koja se uklapa u dlan moderne ljudske ruke — trebalo bi da otkrije više o rastu i razvoju homonaledija. Iako je u pećini pronađeno nekoliko fragmenata vilice maloletnika, ovo je prvi put da su istraživači otkrili kosti iz kućišta lobanje. Otkrili su i šest zuba.Komplikovani predakOvo područje je jedva dostupno za iskusne istraživače pećina sa savremenom opremom, navodi se u novom članku objavljenom u časopisu Paleoantropolodži. Nema dokaza da su životinje unosile kosti homonaledija u pećinu — nema tragova ugriza ili dokaza postojanja grabljivaca. Čini se da su kosti stavljene u pećinu jer nisu pomešane sa sedimentom ili drugim ostacima nekog nanosa.To ostavlja otvorenu teoriju da su pre više od 240.000 godina ljudski preci sa mozgom veličine narandže namerno ušli u mračnu pećinu nalik lavirintu, možda kroz vertikalni otvor koji se na mestima sužava na 18 cm i stavili svoje mrtve unutra.Nijedan alat ili artefakt nije pronađen pored fosila. Malo je znakova da su druge životinje uopšte ulazile u pećine. Postoje samo dva primerka malih pavijana, od kojih je bar jedan mnogo stariji od ostataka homonaledija.Ovaj ljudski predak živeo je u isto vreme kada i rani homosapiens, rekao je za „Lajv sajens“ antropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison Džon Hoks, koji proučava ostatke. Njihovi očigledni prodori u pećinu sugerišu da su bili među savremenim ljudima, pametniji preci i da su savladali upotrebu vatre da osvetle sebi put, rekao je Hoks. Prema navodima, homonaledi je hodao uspravno, bio je visok oko 1,44 m i težak između 40 i 56 kilograma.Zaključak da je homonaledi živeo između 236.000 i 335.000 godina i da nije izumro mnogo ranije, a do koga su došli naučnici, pokazuje da je porodično stablo „homo“ raznovrsnije nego što se prvobitno mislilo.
https://lat.sputnikportal.rs/20191201/devet-vrstao-ljudi-antropologija-istrazivanje-homosapijensi-homoerektus-homonaledi-denisovci-ratovanje-1121253966.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210915/za-njih-su-piramide-male-bebe-koje-je-najstarije-arheolosko-nalaziste-na-svetu-1129842158.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
istraživanje, arheologija, nauka i tehnologija
istraživanje, arheologija, nauka i tehnologija
Misteriozno „dete tame“ staro 240.000 godina otkriveno u uskom prolazu pećine
Duboko u južnoafričkom pećinskom sistemu, u mračnom prolazu širokom jedva 15 centimetara, naučnici su otkrili delove dečje lobanje koji pripadaju izumrloj vrsti hominina homonaledija koje zovu Leti. Kako je mala lobanja završila na tako udaljenom delu pećine je misterija, iako istraživači sumnjaju da bi to mogao biti dokaz namernog sahranjivanja.
Leti, skraćeno je od „letimela“ ili „izgubljeni“ na jeziku setsvana, verovatno je živeo pre 335.000–241.000 godina, utvrđeno je na osnovu starosti drugih ostataka pronađenih u zagonetnoj pećini. Fragmenti fosila 24 osobe homonaledija pronađeni su u pećinskom sistemu 2013. godine, kada su otkriveni prvi fosili ovog ljudskog pretka u onome što je sada poznato kao Dinaledi komora.
Prisustvo tolikog broja pojedinaca iz jedne vrste u pećini je misterija, a geolozi i do sada nisu pronašli dokaze o alternativnim ulazima. Letijeva mala lobanja pronađena je razbacana u komadima na krečnjačkoj polici na oko 80 cn. To mesto se nalazi u „paukovoj mreži skučenih prolaza“, rekao je u saopštenju Maropeng Ramalepa, član istraživačkog tima.
Delimično očuvana lobanja razbijena je na 28 fragmenata. Kada su rekonstruisani, ovi fragmenti su otkrili veći deo dečjeg čela i deo vrha glave. Zubi su se sastojali od četiri neistrošena trajna zuba i dva istrošena mlečna zuba. Njihov razvoj i istrošenost ukazuju na to da je dete bilo u godinama kada su prvi stalni kutnjaci probijali desni. Kod ljudskog deteta, ovo bi odgovaralo starosti od 4 do 6 godina
Veličina lobanje ukazuje da je Letin mozak imao zapreminu između 80 i 610 kubnih cm – oko 90-95 odsto zapremine mozga odraslih iste vrste.
Nova lobanja — koja se uklapa u dlan moderne ljudske ruke — trebalo bi da otkrije više o rastu i razvoju homonaledija. Iako je u pećini pronađeno nekoliko fragmenata vilice maloletnika, ovo je prvi put da su istraživači otkrili kosti iz kućišta lobanje. Otkrili su i šest zuba.
Ovo područje je jedva dostupno za iskusne istraživače pećina sa savremenom opremom, navodi se u novom članku objavljenom u časopisu Paleoantropolodži. Nema dokaza da su životinje unosile kosti homonaledija u pećinu — nema tragova ugriza ili dokaza postojanja grabljivaca. Čini se da su kosti stavljene u pećinu jer nisu pomešane sa sedimentom ili drugim ostacima nekog nanosa.
To ostavlja otvorenu teoriju da su pre više od 240.000 godina ljudski preci sa mozgom veličine narandže namerno ušli u mračnu pećinu nalik lavirintu, možda kroz vertikalni otvor koji se na mestima sužava na 18 cm i stavili svoje mrtve unutra.
Nijedan alat ili artefakt nije pronađen pored fosila. Malo je znakova da su druge životinje uopšte ulazile u pećine. Postoje samo dva primerka malih pavijana, od kojih je bar jedan mnogo stariji od ostataka homonaledija.
Ovaj ljudski predak živeo je u isto vreme kada i rani homosapiens, rekao je za „Lajv sajens“ antropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison Džon Hoks, koji proučava ostatke. Njihovi očigledni prodori u pećinu sugerišu da su bili među savremenim ljudima, pametniji preci i da su savladali upotrebu vatre da osvetle sebi put, rekao je Hoks. Prema navodima, homonaledi je hodao uspravno, bio je visok oko 1,44 m i težak između 40 i 56 kilograma.
„Ovo počinje da nam daje uvid u sve faze života ove izuzetne vrste“, rekla je u saopštenju antropolog sa Državnog univerziteta Luizijane Džulijet Brofi, koja je vodila studiju o Letinoj lobanji.
Zaključak da je homonaledi živeo između 236.000 i 335.000 godina i da nije izumro mnogo ranije, a do koga su došli naučnici, pokazuje da je porodično stablo „homo“ raznovrsnije nego što se prvobitno mislilo.
