https://lat.sputnikportal.rs/20211107/nova-etapa-u-istoriji-300-godina-od-formiranja-ruske-imperije-1131198462.html
„Nova etapa u istoriji“: 300 godina od formiranja Ruske imperije
„Nova etapa u istoriji“: 300 godina od formiranja Ruske imperije
Sputnik Srbija
Rusija je pre 300 godina zvanično bila proglašena imperijom, a car Petar I je dobio titulu imperatora. Prema rečima istoričara to se dogodilo nakon pobede ruskog oružja i pretvaranja Rusije u jednu od najmoćnijih evropskih država.
2021-11-07T20:05+0100
2021-11-07T20:05+0100
2021-11-07T20:12+0100
rusija
rusija
petar veliki
ruska imperija
imperator
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111024/10/1110241086_0:41:1600:941_1920x0_80_0_0_e16da915a555802e8a7e6bf9e2bb70e7.jpg
Od samog detinjstva Petar Veliki se spremao za velika dela. Voleo je da čita "Aleksandriju" - o vojnim pohodima Aleksandra Makedonskog i "Galske ratove", Gaja Julija Cezara. Ovim se Petar još od malih nogu upoznao sa carskom koncepcijom upravljanja.Preuzevši vlast, Petar se aktivno posvetio razvoju vojske i formiranju flote. Porazio je Turke u Azovskom pohodu, a zatim je počeo pripreme za rat sa Švedskom, koja je ranije lišila Rusiju izlaska na Baltičko more.Prema mišljenju istoričara, Petar je shvatio da je za razvoj ekonomije i jačanje vojne moći neophodna flota. Dok je boravio u Evropi, nije samo uspostavljao kontakte sa članovima kraljevskih porodica, već je posećivao fabrike, radionice, brodogradilišta. Mnogi Petrovi saradnici su se u to vreme obučavali različitim zanatima ili su učili o moreplovstvu.Neprestani ratoviRusija je u savezu sa Danskom i Saksonijom 1700. godine stupila u rat sa Švedskom na čelu koje se nalazio mladi kralj Karlo XII. U početku rata ruska vojska je doživela poraz od Švedske u bici kod Narve. Međutim, Petar I je analizirao svoje greške i brzo pregrupisao vojsku. Tokom 1702-1704. godine njegova vojska je imala nekoliko velikih uspeha u Baltičkim zemljama i preuzela kontrolu nad Nevom.Karlo XII je pokušao da promeni tok rata izvršivši invaziju na Rusiju 1708. godine. Uskoro je u tajne pregovore sa njim stupio ukrajinski kozački ataman Ivan Mazepa koji je naterao švedskog kralja da poveruje u perspektivu potpunog debakla Petra Velikog. Međutim, 1709. godine ruska vojska je porazila Švedsku u bici kod Poltave. Karlo XII i Mazepa su pobegli u Tursku.Međutim, po njegovom mišljenju, to se nije desilo jer je Petar bio poražen kod Pruta u bici sa Turcima. Odgovarajući trenutak za stvaranje Ruske imperije, prema rečima eksperta, bila je pobeda nad Švedskom i potpisivanje Ništadskog mira 1721. godine.Nagli rast značaja u EvropiPrema njegovim rečima, Petar Veliki je Rimsku imperiju uzeo kao klasičan državni model.Uspeh u Severnom ratu je, po rečima eksperta, značajno ojačao politički status Rusije, pretvorivši je u veliku državu.„Rusija je bila dovoljno moćna da se njeno mišljenje moralo poštovati prilikom rešavanja svih pitanja u Evropi od zajedničkog interesa“, podvukao je Zaharov.U Troickom saboru u Sankt Peterburgu, 2. novembra 1721. godine, sklopljen je mirovni sporazum sa Švedskom. Nakon toga senatori su se obratili Petru I sa molbom da primi titulu ruskog cara i sveruskog imperatora. Novu titulu Petar je primio uz topovske salve - Rusije je i zvanično postala imperija.Po mišljenju Vitalija Zaharova, novi status je za Rusiju imao dvojake posledice.Kako je naveo Pavel Kotov, unutrašnja politička situacija u Rusiji je posle dobijanja statusa imperije ostala ista, s obzirom da je carska vlast bila apsolutistička još od vremena Petrovog oca.Međutim, spoljna politika Rusije se jako promenila, smatra Evgenija Anisimova.„Spoljna politika se intenzivirala, u njoj je počeo da deluje primat sile. Krenuli su pokušaji da se svet podeli sa drugim evropskim zemljama“, podvukao je ekspert.Po mišljenju Evgenija Pčelova, status imperije je odigrao važnu ulogu u istoriji Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20211031/moja-rusija-kronstat-kolevka-ruske-mornarice-video-1131106388.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, ruska imperija, petar veliki, imperator, rusija, ruska imperija, petar veliki, imperator
rusija, ruska imperija, petar veliki, imperator, rusija, ruska imperija, petar veliki, imperator
„Nova etapa u istoriji“: 300 godina od formiranja Ruske imperije
20:05 07.11.2021 (Osveženo: 20:12 07.11.2021) Rusija je pre 300 godina zvanično bila proglašena imperijom, a car Petar I je dobio titulu cara. Počela je potpuno nova etapa u istoriji naše zemlje. Rusija je postala jedna od vodećih evropskih država, navodi se u analizi RT.
Od samog detinjstva Petar Veliki se spremao za velika dela. Voleo je da čita "Aleksandriju" - o vojnim pohodima Aleksandra Makedonskog i "Galske ratove", Gaja Julija Cezara. Ovim se Petar još od malih nogu upoznao sa carskom koncepcijom upravljanja.
Preuzevši vlast, Petar se aktivno posvetio razvoju vojske i formiranju flote. Porazio je Turke u Azovskom pohodu, a zatim je počeo pripreme za rat sa Švedskom, koja je ranije lišila Rusiju izlaska na Baltičko more.
Prema mišljenju istoričara, Petar je shvatio da je za razvoj ekonomije i jačanje vojne moći neophodna flota. Dok je boravio u Evropi, nije samo uspostavljao kontakte sa članovima kraljevskih porodica, već je posećivao fabrike, radionice, brodogradilišta. Mnogi Petrovi saradnici su se u to vreme obučavali različitim zanatima ili su učili o moreplovstvu.
Rusija je u savezu sa Danskom i Saksonijom 1700. godine stupila u rat sa Švedskom na čelu koje se nalazio mladi kralj Karlo XII. U početku rata ruska vojska je doživela poraz od Švedske u bici kod Narve. Međutim, Petar I je analizirao svoje greške i brzo pregrupisao vojsku. Tokom 1702-1704. godine njegova vojska je imala nekoliko velikih uspeha u Baltičkim zemljama i preuzela kontrolu nad Nevom.
Karlo XII je pokušao da promeni tok rata izvršivši invaziju na Rusiju 1708. godine. Uskoro je u tajne pregovore sa njim stupio ukrajinski kozački ataman Ivan Mazepa koji je naterao švedskog kralja da poveruje u perspektivu potpunog debakla Petra Velikog. Međutim, 1709. godine ruska vojska je porazila Švedsku u bici kod Poltave. Karlo XII i Mazepa su pobegli u Tursku.
„Posle pobede u bici kod Poltave počeli su da se stvaraju preduslovi za proglašenje Ruske imperije. Postoje pretpostavke da je to trebalo da se dogodi 1711. godine“, rekao je istoričar Pavel Krotov.
Međutim, po njegovom mišljenju, to se nije desilo jer je Petar bio poražen kod Pruta u bici sa Turcima. Odgovarajući trenutak za stvaranje Ruske imperije, prema rečima eksperta, bila je pobeda nad Švedskom i potpisivanje Ništadskog mira 1721. godine.
„Pobeda protiv Švedske je Rusiju stavila u istu ravan sa vodećim evropskim silama i doprinela da ideja o transformaciji zemlje u carstvo postane aktuelna“, izjavio je docent Ruskog državnog humanitarnog univerziteta Evgenije Pčelov.
Nagli rast značaja u Evropi
„Sve je bilo pravno formalizovano tako kao da su Parlament ili Sinod izneli inicijativu da se Petru dodeli titula cara. Međutim, autor ideje je bio on“, smatra istoričar Evgenije Anisimov.
Prema njegovim rečima, Petar Veliki je Rimsku imperiju uzeo kao klasičan državni model.
„Početkom XVIII veka u Evropi su postojale dve imperije. Prva je bila zvanično priznato Sveto rimsko carstvo koje je pretendovalo na kontinuitet antičkog Rima i imperije Karla Velikog. Druga je bila Osmansko carstvo. Iako ga nisu svi priznavali, ono je imalo sve znake carstva i, zahvaljujući vlašću nad velikom teritorijom Balkana, moglo se ubrajati u evropske države“, objasnio je profesor Vitalij Zaharov.
Uspeh u Severnom ratu je, po rečima eksperta, značajno ojačao politički status Rusije, pretvorivši je u veliku državu.
„Rusija je bila dovoljno moćna da se njeno mišljenje moralo poštovati prilikom rešavanja svih pitanja u Evropi od zajedničkog interesa“, podvukao je Zaharov.
U Troickom saboru u Sankt Peterburgu, 2. novembra 1721. godine, sklopljen je mirovni sporazum sa Švedskom. Nakon toga senatori su se obratili Petru I sa molbom da primi titulu ruskog cara i sveruskog imperatora. Novu titulu Petar je primio uz topovske salve - Rusije je i zvanično postala imperija.
Po mišljenju Vitalija Zaharova, novi status je za Rusiju imao dvojake posledice.
„Sa jedne strane je morala da se meša u tuđe dinastičke ratove, mnogi nisu bili ni potrebni Rusiji, a sa druge strane - značajno je povećala prestiž zemlje“, primetio je ekspert.
Kako je naveo Pavel Kotov, unutrašnja politička situacija u Rusiji je posle dobijanja statusa imperije ostala ista, s obzirom da je carska vlast bila apsolutistička još od vremena Petrovog oca.
Međutim, spoljna politika Rusije se jako promenila, smatra Evgenija Anisimova.
„Spoljna politika se intenzivirala, u njoj je počeo da deluje primat sile. Krenuli su pokušaji da se svet podeli sa drugim evropskim zemljama“, podvukao je ekspert.
Po mišljenju Evgenija Pčelova, status imperije je odigrao važnu ulogu u istoriji Rusije.
„Počela je potpuno nova etapa u istoriji naše zemlje. Rusija je postala jedna od vodećih evropskih država. To je bio veliki korak napred za celokupnu rusku civilizaciju“, zaključio je Pčelov.
