https://lat.sputnikportal.rs/20211107/konstantin-mogiljovski-krojaci-istine-o-drugom-svetskom-ratu-cuvari-nacistickog-znanja---1131355560.html
Konstantin Mogiljovski: Krojači istine o Drugom svetskom ratu: Čuvari nacističkog znanja
Konstantin Mogiljovski: Krojači istine o Drugom svetskom ratu: Čuvari nacističkog znanja
Sputnik Srbija
U pokušaju revizije istorijskih činjenica vezanih za uzroke, tok i pobednike Drugog svetskog rata ima puno nedoslednosti. Prvo, istoriju ne menjaju istoričari... 07.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-07T17:01+0100
2021-11-07T17:01+0100
2021-11-07T17:01+0100
srbija
analize i mišljenja
drugi svetski rat
rusija – društvo
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/07/1131355303_0:72:2560:1512_1920x0_80_0_0_2f68f985b94eb39b6af3800dafd6b710.jpg
Konstantin Mogiljovski, predsednik uprave ruskog istorijskog društva i izvršni direktor fondacije Istorija otadžbine, kao učesnik Foruma sećanja na pobednike, na dvodnevnoj konferenciji održanoj u Ruskom domu u Beogradu, otvorio je u svom izlaganju više pravaca za razmišljanje na temu Drugog svetskog rata. Podsećajući na važnost „pravilnog“ čitanja istorije, on je ukazao na agresivnu tendenciju pokušaja njenog menjanja. Sa njim razgovaramo o tome ko su revizionisti, da li pokušaji menjanja istorije predstavljaju uvod u brisanje svega što smo do sada znali, te u kojoj vezi su nova istoriografija sa novom geopolitikom.U vašem izlaganju značajno mesto je zauzela tema pokušaja menjanja narativa o Drugom svetskom ratu. Čiji potpisi stoje iza projekta revizije istorije?Poslednje dve godine srećemo se sa pokušajima da se revidira istorija i tok Drugog svetskog rata. Podvlačim, u toj priči aktivno učešće uzimaju neprofesionalni istoričari- ljudi različitog nacionalne pripadnosti. Profesionalni istoričari, s druge strane, bave se naukom. Revizionisti su uglavnom političari i kvazipolitičari, ljudi kojima je potrebna određena interpretacija činjenica kako bi odbranili svoje pozicije i stavove. Razloge za to treba potražiti u istorijskim činjenicama i rezultatima Drugog svestkog rata koji je regulisao najveći broj odnosa, i novom poretku koji je uspostavljen na konferencijama na Jalti i Postadamu. Bez obzira na njegove prednosti i mane, sistem koji je stvoren obezbedio je miran život na zemlji nekih 75 godina, i on je bio ta brana koja nije dozvolila da Hladni rat preraste u pravi. Posle završetka Hladnog rata, establišment SAD krenuo je u stvaranje jednopolarnog sveta. A sećanje na Drugi svetski rat i njegove rezultate isključuje postojanje jednopolarnog sveta. Nekoliko poslednjih godina vidljiva je tendencija SAD da upravo oni kroje pogled Zapada, zapadnog liberalnog sveta.U kojoj su vezi pokušaji prekrajanja činjenica vezanih za Drugi svetski rat, i njegove rezultate, sa pokušajem Zapada da ospori spoljnu politiku Ruske Federacije?Mislim da je suprotno. Uzrok i posledice su drugačije. Ja sam istoričar a spoljnu politiku Rusije vode profesionalni istoričari.Istoriju i geopolitiku je ponekad teško odvojiti..Naravno da je sve u vezi. Ovo je pokušaj da se iskvari lice istine koje je bilo svuda oko nas, koja je bila zapisana u dokumentima i koju mogu da svedoče još živi ljudi. To je pokušaj da SAD izađu na poziciju lidera, da umanje i obezvrede uticaj, moć i dejstva Rusije i to je u principu po meni glavni cilj revizije. Revizija potiče iz SAD, a nama pričaju o tome da su one oslobodile Evropu, da one nemaju veze sa atomskim bombama, već neko i i negde sa intencijama da se u tu priču uplete SSSR, sve do toga da Aušvic nisu oslobodili Ukrajinci i treći ukrajinski front već nekakva samonikla i niotkuda došla organizacija koja je sve to sama uradila.U svetlu razmatranja pokušaja retuširanja istorije i traganja za njihovim dubljim motivima, koje mesto pripada činjenici da je nacistički general koji je upravljao Istočnim frontom kasnije imenovan za prvo lice CIA zaduženo za Rusiju? Da li je priprema za menjanje istorije počela ranije nego što je mi danas vremenski kotiramo?Govorio sam o Semjonovu, to je izuzetan ruski pisac koji je pisao na ovu temu. Nacistička ideologija nije u suštini i nije osnova NATO-a, ali istorijske činjenice govore o tome da su naši zapadni vojni saveznici, u prvom redu SAD i Engleska, zaista koristili dostignuća i u političkom i u naučnotehničkom smislu nacizma. Na to ukazuju delimično i Ninberški i Tokijski proces. Ninberški proces je zaštitio neke ljude koji su bili zaduženi za finansijske i industrijske malverzacije, a SAD su pomogle da izbegnu kaznu. Venefor Braon nastavio je je u SAD misiju na razradi raketnih sistema. On nije ostao u SSSR-u već je otišao u SAD. Takođe, Japanci koji su razrađivali biološko oružje, posle Tokijskog procesa iako je postao dovoljan broj dokaza protiv njih, nastavili su svoju delatnost dalje u SAD. Istorijski fakti govore o tome da su SAD raspolagale i koristile znanja nacističkih ideja.Koje instrumente imaju zemlje pobednice, kako se štiti istina?Na prvom mestu je obrazovanje. Ono što radimo moje kolege i ja je da kod omladine razvijemo potrebu i žeđ za naukom. Važno je da ljudi shvate da istorija nije nekakva pričica već su to činjenice koje nam pomažu da u potpunosti shvatimo prošlost. Danas u savremenom svetu imamo društvene mreže, dobre udžbenike, knjige, filmove, pokrete poput Besmrtnog puka, Večnu vatru, dakle imamo veliku lepezu načina uz pomoć kojih možemo štititi istinu.Pomenuli ste u nastupu Kosmet. Kako se Kosovo i Metohija mogu dovesti u vezu sa temom menjanja istorije?To su karike u istom lancu i nastavak ovoga o čemu pričam. Zar ne slušamo kako pojedinci pričaju da je Kosovo uvek bilo nešto posebno, a kada je bilo u sastavu Jugoslavije da je stanovništvo bilo ugnjetavano? Pseudoitsorijskim činjenicama oni pokušavaju da opravdaju i objasne svoje razbojničke interese.U menjanju istorije i njenog tumačenja, čini se da jedna vrednosna ocena ostaje konstanta. Koji su koreni rusofobije, i njenog rukavca- srbofobije?Mnogo je tu razloga, ali možemo da odemo 300 godina nazad. Ovih dana se obeležava tri veka od kada je Rusija postala imperija, odnosno od kada je Petar Prvi pobedio Šveđane. I odjednom su Evropljani videli ogromnu državu sa kojom moraju da dogovaraju političke, ekonomske i vojne interse. Konkurencija nije nikome potrebna. Tada se u posvećenim, intelektualnim krugovima javila tendencija koja smatra novu državu varvarskom, kulturu, neobičnom i čudnom. To nisu bili stavovi ideje i misli određenih država i inetelektualnih krugova, već pojedinih.Na ove fobije ne treba odgovarati fobijom. Mi smo za svet gde su dozvoljene razlike i u kojem treba mirno živeti sa susedom bez obzira na razlike.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
konstantin mogiljovski, revizija istorije, ruski dom,
konstantin mogiljovski, revizija istorije, ruski dom,
Konstantin Mogiljovski: Krojači istine o Drugom svetskom ratu: Čuvari nacističkog znanja
U pokušaju revizije istorijskih činjenica vezanih za uzroke, tok i pobednike Drugog svetskog rata ima puno nedoslednosti. Prvo, istoriju ne menjaju istoričari, već političari, a drugo, u svim tim interpretacijama neprimećeno izmiče podatak da su upravo SAD posle rata koristile politička i naučnotehnička dostignuća nacista
Konstantin Mogiljovski, predsednik uprave ruskog istorijskog društva i izvršni direktor fondacije Istorija otadžbine, kao učesnik Foruma sećanja na pobednike, na dvodnevnoj konferenciji održanoj u Ruskom domu u Beogradu, otvorio je u svom izlaganju više pravaca za razmišljanje na temu Drugog svetskog rata. Podsećajući na važnost „pravilnog“ čitanja istorije, on je ukazao na agresivnu tendenciju pokušaja njenog menjanja. Sa njim razgovaramo o tome ko su revizionisti, da li pokušaji menjanja istorije predstavljaju uvod u brisanje svega što smo do sada znali, te u kojoj vezi su nova istoriografija sa novom geopolitikom.
U vašem izlaganju značajno mesto je zauzela tema pokušaja menjanja narativa o Drugom svetskom ratu. Čiji potpisi stoje iza projekta revizije istorije?
Poslednje dve godine srećemo se sa pokušajima da se revidira istorija i tok Drugog svetskog rata. Podvlačim, u toj priči aktivno učešće uzimaju neprofesionalni istoričari- ljudi različitog nacionalne pripadnosti. Profesionalni istoričari, s druge strane, bave se naukom. Revizionisti su uglavnom političari i kvazipolitičari, ljudi kojima je potrebna određena interpretacija činjenica kako bi odbranili svoje pozicije i stavove. Razloge za to treba potražiti u istorijskim činjenicama i rezultatima Drugog svestkog rata koji je regulisao najveći broj odnosa, i novom poretku koji je uspostavljen na konferencijama na Jalti i Postadamu. Bez obzira na njegove prednosti i mane, sistem koji je stvoren obezbedio je miran život na zemlji nekih 75 godina, i on je bio ta brana koja nije dozvolila da Hladni rat preraste u pravi. Posle završetka Hladnog rata, establišment SAD krenuo je u stvaranje jednopolarnog sveta. A sećanje na Drugi svetski rat i njegove rezultate isključuje postojanje jednopolarnog sveta. Nekoliko poslednjih godina vidljiva je tendencija SAD da upravo oni kroje pogled Zapada, zapadnog liberalnog sveta.
U kojoj su vezi pokušaji prekrajanja činjenica vezanih za Drugi svetski rat, i njegove rezultate, sa pokušajem Zapada da ospori spoljnu politiku Ruske Federacije?
Mislim da je suprotno. Uzrok i posledice su drugačije. Ja sam istoričar a spoljnu politiku Rusije vode profesionalni istoričari.
Istoriju i geopolitiku je ponekad teško odvojiti..
Naravno da je sve u vezi. Ovo je pokušaj da se iskvari lice istine koje je bilo svuda oko nas, koja je bila zapisana u dokumentima i koju mogu da svedoče još živi ljudi. To je pokušaj da SAD izađu na poziciju lidera, da umanje i obezvrede uticaj, moć i dejstva Rusije i to je u principu po meni glavni cilj revizije. Revizija potiče iz SAD, a nama pričaju o tome da su one oslobodile Evropu, da one nemaju veze sa atomskim bombama, već neko i i negde sa intencijama da se u tu priču uplete SSSR, sve do toga da Aušvic nisu oslobodili Ukrajinci i treći ukrajinski front već nekakva samonikla i niotkuda došla organizacija koja je sve to sama uradila.
U svetlu razmatranja pokušaja retuširanja istorije i traganja za njihovim dubljim motivima, koje mesto pripada činjenici da je nacistički general koji je upravljao Istočnim frontom kasnije imenovan za prvo lice CIA zaduženo za Rusiju? Da li je priprema za menjanje istorije počela ranije nego što je mi danas vremenski kotiramo?
Govorio sam o Semjonovu, to je izuzetan ruski pisac koji je pisao na ovu temu. Nacistička ideologija nije u suštini i nije osnova NATO-a, ali istorijske činjenice govore o tome da su naši zapadni vojni saveznici, u prvom redu SAD i Engleska, zaista koristili dostignuća i u političkom i u naučnotehničkom smislu nacizma. Na to ukazuju delimično i Ninberški i Tokijski proces. Ninberški proces je zaštitio neke ljude koji su bili zaduženi za finansijske i industrijske malverzacije, a SAD su pomogle da izbegnu kaznu. Venefor Braon nastavio je je u SAD misiju na razradi raketnih sistema. On nije ostao u SSSR-u već je otišao u SAD. Takođe, Japanci koji su razrađivali biološko oružje, posle Tokijskog procesa iako je postao dovoljan broj dokaza protiv njih, nastavili su svoju delatnost dalje u SAD. Istorijski fakti govore o tome da su SAD raspolagale i koristile znanja nacističkih ideja.
Koje instrumente imaju zemlje pobednice, kako se štiti istina?
Na prvom mestu je obrazovanje. Ono što radimo moje kolege i ja je da kod omladine razvijemo potrebu i žeđ za naukom. Važno je da ljudi shvate da istorija nije nekakva pričica već su to činjenice koje nam pomažu da u potpunosti shvatimo prošlost. Danas u savremenom svetu imamo društvene mreže, dobre udžbenike, knjige, filmove, pokrete poput Besmrtnog puka, Večnu vatru, dakle imamo veliku lepezu načina uz pomoć kojih možemo štititi istinu.
Pomenuli ste u nastupu Kosmet. Kako se Kosovo i Metohija mogu dovesti u vezu sa temom menjanja istorije?
To su karike u istom lancu i nastavak ovoga o čemu pričam. Zar ne slušamo kako pojedinci pričaju da je Kosovo uvek bilo nešto posebno, a kada je bilo u sastavu Jugoslavije da je stanovništvo bilo ugnjetavano? Pseudoitsorijskim činjenicama oni pokušavaju da opravdaju i objasne svoje razbojničke interese.
U menjanju istorije i njenog tumačenja, čini se da jedna vrednosna ocena ostaje konstanta. Koji su koreni rusofobije, i njenog rukavca- srbofobije?
Mnogo je tu razloga, ali možemo da odemo 300 godina nazad. Ovih dana se obeležava tri veka od kada je Rusija postala imperija, odnosno od kada je Petar Prvi pobedio Šveđane. I odjednom su Evropljani videli ogromnu državu sa kojom moraju da dogovaraju političke, ekonomske i vojne interse. Konkurencija nije nikome potrebna. Tada se u posvećenim, intelektualnim krugovima javila tendencija koja smatra novu državu varvarskom, kulturu, neobičnom i čudnom. To nisu bili stavovi ideje i misli određenih država i inetelektualnih krugova, već pojedinih.Na ove fobije ne treba odgovarati fobijom. Mi smo za svet gde su dozvoljene razlike i u kojem treba mirno živeti sa susedom bez obzira na razlike.
