Odbrana "crvene linije": Jesu li Albanci na korak od eskalacije krize na Kosovu
19:10 05.11.2021 (Osveženo: 13:09 26.08.2022)
© Sputnik / Pavel Lisicыn
/ Pratite nas
Ako dođe do upada prištinskih specijalaca Rosu u „Valač“ koji sa „Gazvodama“ predstavlja našu crvenu liniju, biće izuzetno velikih problema i eskalacije situacije, jer Beograd mora da zaštiti Srbe, kaže za Sputnjik Nebojša Čović, nekadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju.
Koliko god da bi takav scenario doveo do esklacije situacije na Kosovu i Metohiji, po njemu, on ni najmanje nije nemoguć, kako zbog već poznate prakse Prištine, tako i zbog tvrdog ekstremiste Aljbina Kurtija koji je na čelu privremenih intitucija u Prištini.
Već je postala standardna praksa Prištine da kreiranjem novih problema skrenu pažnju sa sprovođenja svojih obaveza koju je međunarodna zajednica, odnsno Zapad tolerisao godinama, pa i aktivno osmišljavao i podržavao. Politika svršenog čina u ovom slučaju usmerena je na narušavanje statusa severa Kosova i Metohije i dalje etničko čišćene Srba, kaže Čović.
Upad u Valač znači eskalaciju i velike probleme
Jer ako bi se ostvarila upozorenja Beograda o albanskom preuzimanju trafostanice „Valač", koja gotovo u potpunosti strujom snabdeva Srbe na severu Kosova i Metohije, to bi se direktno ticalo i opstanka Srba na severu naše južne pokrajine. Prenosnom mrežom na severu koju čine dve trafostanice – "Valač" i "Gazivode", upravlja Elektroprivreda Srbije, čemu bi Priština da stane na put i preuzme sve u svoju prenosnu mrežu.
Valač i Gazivode koje Srbe na severu KiM snabdevaju strujom su za Beograd crvene linije
© Tanjug / Zoran Žestić
Treba li posebno objašnjavati kako bi izgledao život Srba na severu KiM ako bi im snabdevanje strujom, odnosno njihov život zavisio od dobre volje Prištine. Zato je „Valač“ veliki ulog.
Čović smatra da su dosadašnje provokacije - takse, registarske tablice i upad Rosu u Severnu Mitrovicu pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala bile samo predigra, pokazna vežba za one koje tek treba da uslede, pre svega „Valač" i „Gazivode".
„Mislim da je neophodno i da je to predsednik Srbije u komunikaciji sa stranim partnerima i NATO-om rekao, da su ovo naše crvene linije i da ako NATO i Kfor, nisu spremni da ispoštuju svoj mandat, postoje drugi načini da se to učini u skladu sa krovnim i jedinim međunarodno-pravnim obavezujućim dokumentom, a to je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. Ne bih da prejudiciram rešenja, ali mislim da bi to, blago rečeno, dovelo do velikih, velikih problema“, podvukao je Čović.
Namerno kreiranje krize
Naš sagovornik ukazuje da je bitan momenat u celoj priči i spoznaja albanskih političara na KiM da je njihov „medeni mesec“ sa Zapadom prošao i da bezuslovna podrška koju su imali poslednjih 30 godina bledi. On podseća da je posle dolaska Bajdena na čelo Amerike od koga su u Prištini mnogo očekivali, usledila serija hladnih tuševa. Otuda, kako kaže, sve Kurtijeve akcije imaju tri cilja.
„Prvi je da se kreiranjem krize velikih razmera pitanje KiM i Zapadnog Balkana podigne na listi prioriteta ključnih zapadnih činilaca. Drugi njegov cilj je da se eskalacijom situacije Zajednica srpskih opština predstavi kao ultimativni kompromis Prištine u zamenu za to očajnički željeno priznanje Beograda. I treći cilj je da, onako kako su navikli, nasiljem dođu do njihovog krajnjeg cilja“.
Pripadnici ROSU na severu Kosova i Metohije - nasiljem do krajnjeg cilja
© AP Photo / Marjan Vucetic
A to je, kako ističe, etnički potpuno očišćen i okupiran deo naše teritorije i politikom svršenog čina zaokružena etnički čista Velika Albanija.
Kurtija nije opametio izborni neuspeh
Na pitanje da li je veliki neuspeh Kurtija u prvom krugu lokalnih izbora, koji još nisu završeni, njemu bio signal da se, ako je i mislio, ne upušta u akciju kojom bi preuzeo prenosnu mrežu „Valač“, Čović na to konstatuje da treba poznavati lidera Samoopredeljenja:
„Kurti je tvrdoglavi ekstremni marksista koji ne beži od ekstremizma, ne povlači se i on će tvrdoglavo srljati, bez obzira na poruke koje je dobio“.
Srbi neće dozvoliti upad
I po mišljenju Zorana Anđelkovića, nekadašnjeg predsednika privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije, upad u „Valač“ značio bi eskalaciju sukoba kavog do sa da nije bilo. Smatra ipak da do toga neće doći, jer do „Valača“ Rosu ne bi mogli da dođu.
„Srbi to ne bi dozvolili i mislim da Kurti mora da ima u podsvesti, ili mora da zna da na severu Kosova radi i 700 kosovskih policajaca i da oni zbog svojih porodica ne bi da rizikuju da ostanu bez struje i da upad Rosu ne bi dozvolili. Oni imaju i obavezu da štite građane na severu Kosova“, kaže on za Sputnjik.
Svaki sledeći upad Rosu na sever Kosmeta, po mišljenju Anđelkovića, neće proći mirno i to u Prištini treba da znaju, kao i to da će, ako do toga ipak dođe, Beograd zaštiti svoj narod.
Kosovska elektromreža bi da eliminiše Elektroprivredu Srbije na severu Kosova i Metohije i da ona Srbima naplaćuje struju
CC0 / Pixabay /
Narod se mora zaštiti
„Naravno, mi moramo da zaštitimo svoj narod, ali naša pozicija je tu vrlo jasna. Mi moramo da nastavimo i da insistiramo na razgovorima, na rešavanju onih pitanja koja su od životnog interesa“, ističe Anđelković.
Energetika je, inače, oblast koja tek treba da bude predmet daljih briselskih pregovora, ali Priština nije ispoštavala ni ono što je već bilo dogovoreno. Nekadašnji direktor „EPS Snabdevanja“ Željko Marković za Sputnjik napominje da je prema Briselskom sporazumu trebalo da budu formirane dve ćerke firme EPS-a kojima je trebalo da bude data licenca na Kosovu za bavljenje trgovinom i distribucijom električne energije, do čega nikada nije došlo.
„Kosovska elektromreža“ (KOSTT) je 2019. godine sa albanskim „Operatorom prenosnog sistema“ (OST) potpisala sporazum o uspostavljanju njihovog energetskog regulatornog bloka u Tirani. Tako je južni deo Kosova pod kontrolom elektromreže Kosova i Tirane, a severni pod EPS-om. Priština bi da objedini elektrosistem i naplaćuje struju i na severu i da ona to inkasira, zbog čega su joj, takođe, bitni „Valač“ i „Gazivode“.
