Koje poslove skoro niko u Srbiji neće da radi
CC0 / piksabej /
Pratite nas
Pandemija koronavirusa je uticala na ponudu i tražnju u celom svetu, pa i na tržištu rada u Srbiji. Miloš Turinski iz Infostuda ističe da je evidentan nedostatak medicinskih radnika, ali dodaje da nedostaju i IT radnici, vozači, dostavljači... Međutim, ukazao je da neke poslove u Srbiji ljudi više ne žele da rade, zbog čega se uvozi radna snaga.
On je rekao da je Srbija do pandemije imala mnogo nezaposlenih medicinskih sestara, ali i lekara, jer se dugi niz godina "izvozilo" medicinsko osoblje koje se o školovalo ovde da bi odlazilo u inostranstvo.
Onda je, kako je ocenio, došla pandemija koja je za njih donela zaposlenje – veliki broj zdravstvenih radnika dobio je posao.
Naveo je da su slično kao i u Americi, i u Srbiji najveći udar pandemije pretrpeli sektori turizma, ugostiteljstva i industrije zabave.
"Ljudi su ostajali bez zaposlenja i bili su prinuđeni da traže poslove na drugom mestu. Svako se snalazio kako je mogao i znao u tom periodu", rekao je Turinski.
Dodao je da u Americi radnici ne žele da rade u sektoru prodaje, u Srbije je situacija obrnuta – sektor trgovine i prodaje je najtraženiji, najviše je oglasa u toj oblasti.
Koja su poslovi deficitarni
Navodi da godišnje nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka.
"To se mahom misli na ljude sa tri i više godina iskustva. Tu su i digitalni nomadi, aj-tijevci koji žele i voljni su da dođu u našu zemlju. Ističu da im je stil života u našoj zemlji odgovara", istakao je Turinski.
Takođe, navodi da su i dalje najtraženija zanimanja u sektoru transporta, nedostaju kuriri i dostavljači, jer je ta delatnost doživela pravu ekspanziju. Samo u prošloj godini je registrovano 1.700 preduzeća koja imaju dostavu.
Turinski je potvrdio i da Srbija uvozi radnu snagu.
"Imali smo period ekspanzije, ali i to je presušilo. To jesu privlačni poslovi za mlade, da sezonski zarade neki dinar. Ljudi ne žele da se bave zanimanjima koja nisu stalna ili trajna, i pored visoke zarade. Postavlja se pitanje da li svi ti zaposleni imaju ugovor o radu, zdravstveno osiguranje, ukoliko im se nešto desi ko snosi posledice, i ljudi ne žele to da rade kad je nesigurno", ukazao je Turinski.
Upozorio je i da su istraživanja o migraciji došla do poražavajućeg podatka da 83 odsto ispitanika želi da napusti zemlju, ali pozitivnog da svega 25 odsto njih radi aktivno na tome.
"Mladi su rekli da bi otišli u inostranstvo da se školuju, ali bi se vratili da ovde u zemlji primene to znanje. Svi ističu da bi najradije otišli u zemlje regiona", naveo je on za RTS.
Ko traži novi posao
Turinski kaže da ljudi koji imaju pet i deset godina radnog iskustva najčešće traže novi posao.
"Izašli smo iz sistema da kad nađete prvi posao na njemu ostajete do penzije, tako da radnici uvek traže bolje, kako poslodavce tako i uslove rada", smatra Turinski.
Poručuje da posla ima sigurno, da je 2021. godina donela veoma veliki rast u ponudi zaposlenja i to za 50 odsto više nego u prethodnoj.
Najviše je poslova u oblasti samozaposlenja, kako kaže, poslova ima ali nedostaju zanatska zanimanja, frizeri, kuvari, auto-mehaničari...
Apeluje na mlade da se školuju za ta zanimanja, jer mogu da im donesu i sigurno zaposlenje i dobru zaradu, a nisu manje vredna od drugih poslova.
