Turistički objekat „Bunar“ na vrhu planine Votovara u Kareliji. Planina Votovara je jedinstven geološki spomenik. To je najviša tačka Zapadne Karelije. Planina je visoka 4.173 metara, a njena površina je oko šest kvadratnih kilometara. Poznata je po svojim futurističkim pejzažima sa kamenjem, stenama i mrtvim stablima čudnih oblika. Neki misle da se na planini nalazi ulaz u drugi svet i da se tu može razgovarati sa duhovima. Drugi smatraju da su kamene gromade, kameni „amfiteatri“ i „stepenice ka nebu“ trgovi vanzemaljske civilizacije.
Turistički objekat „Bunar“ na vrhu planine Votovara u Kareliji. Planina Votovara je jedinstven geološki spomenik. To je najviša tačka Zapadne Karelije. Planina je visoka 4.173 metara, a njena površina je oko šest kvadratnih kilometara. Poznata je po svojim futurističkim pejzažima sa kamenjem, stenama i mrtvim stablima čudnih oblika. Neki misle da se na planini nalazi ulaz u drugi svet i da se tu može razgovarati sa duhovima. Drugi smatraju da su kamene gromade, kameni „amfiteatri“ i „stepenice ka nebu“ trgovi vanzemaljske civilizacije.
Stepenice ka nebu – zagonetno kamenje na planini Votovara u Kareliji, posloženo kao 13 stepenika. Kako su ove stepenice nastale – nije rešeno do danas. Da li su nastale prirodnim putem ili su svoje prste umešale drevne civilizacije?.
Stepenice ka nebu – zagonetno kamenje na planini Votovara u Kareliji, posloženo kao 13 stepenika. Kako su ove stepenice nastale – nije rešeno do danas. Da li su nastale prirodnim putem ili su svoje prste umešale drevne civilizacije?.
Rt Kirsaj i južna obala Teleckog jezera u Republici Altaj. Telecko jezero jedno je od najmračnijih i najmističnijih vodenih površina u Rusiji. Prema legendi na dnu se nalazi „šuma mrtvih“. Tamo temperatura vode ne prelazi četiri stepena, pa su tela utopljenika veoma dobro „očuvana“.
Rt Kirsaj i južna obala Teleckog jezera u Republici Altaj. Telecko jezero jedno je od najmračnijih i najmističnijih vodenih površina u Rusiji. Prema legendi na dnu se nalazi „šuma mrtvih“. Tamo temperatura vode ne prelazi četiri stepena, pa su tela utopljenika veoma dobro „očuvana“.
Obala Teleckog jezera u blizini naselja Jajlu u Altajskom prirodnom rezervatu.
Obala Teleckog jezera u blizini naselja Jajlu u Altajskom prirodnom rezervatu.
Prelaz Djatlova. Neobjašnjiva smrt sovjetskih planinara 1959. godine na severnom Uralu, na prelazu Djatlov inspirisala je bezbroj teorija. Grupu od deset ljudi su činili studenti Uralskog politehničkog instituta. Na čelu grupe bio je studentIgor Djatlov. Planinari se nisu pojavili u selu Vižaje 14. februara kako je bilo predviđeno planom puta, pa je za njima krenula potraga.Kada su ih pronašli, prizor je bio šokantan.
Prelaz Djatlova. Neobjašnjiva smrt sovjetskih planinara 1959. godine na severnom Uralu, na prelazu Djatlov inspirisala je bezbroj teorija. Grupu od deset ljudi su činili studenti Uralskog politehničkog instituta. Na čelu grupe bio je studentIgor Djatlov. Planinari se nisu pojavili u selu Vižaje 14. februara kako je bilo predviđeno planom puta, pa je za njima krenula potraga.Kada su ih pronašli, prizor je bio šokantan.
Šator je pronađen na padini koju je lokalno stanovništvo kasnije nazvalo „Planina mrtvih“. Šator je bio iscepan nekim oštrim predmetom, a njihove stvari uključujući i cipele, ostale su u šatoru netaknute.
Tela dvojice planinara, koji su bili samo u donjem vešu, pronađena su pod borovom šumom, udaljenoj više od kilometar od šatora. Neki od izletnika zadobili su velike unutrašnje povrede, prelome lobanje i oštećenja grudnog koša, a jedna od žena nije imala oči, jezik i deo usne.
Šator je pronađen na padini koju je lokalno stanovništvo kasnije nazvalo „Planina mrtvih“. Šator je bio iscepan nekim oštrim predmetom, a njihove stvari uključujući i cipele, ostale su u šatoru netaknute.
Tela dvojice planinara, koji su bili samo u donjem vešu, pronađena su pod borovom šumom, udaljenoj više od kilometar od šatora. Neki od izletnika zadobili su velike unutrašnje povrede, prelome lobanje i oštećenja grudnog koša, a jedna od žena nije imala oči, jezik i deo usne.
Zapuštena psihijatrijska bolnica Alenberg u Kalinjingradskoj oblasti. Od 1852. do 1940. to je bio najveći bolnički kompleks u Istočnoj Pruskoj, a tokom rata zgrada je pripadala Hitlerovom odredu SS. Kažu da su tu mučili zatvorenike i na njima sprovodili različite eksperimente. Turisti se slažu da je nemoguće obići zgradu: žele što pre da odu, pobegnu od spoznaje šta je tu nekada bilo.
Zapuštena psihijatrijska bolnica Alenberg u Kalinjingradskoj oblasti. Od 1852. do 1940. to je bio najveći bolnički kompleks u Istočnoj Pruskoj, a tokom rata zgrada je pripadala Hitlerovom odredu SS. Kažu da su tu mučili zatvorenike i na njima sprovodili različite eksperimente. Turisti se slažu da je nemoguće obići zgradu: žele što pre da odu, pobegnu od spoznaje šta je tu nekada bilo.
Rt Riti na obali Bajkalskog jezera. Tu ljudi ne žive, nema puta prema tom mestu, pa čak ni pešačkih staza. Kompasi se na tom mestu kvare, tursti vide halucinacije, vozila propadaju kroz led, oprema se kvari. Ljudi smatraju da je rt proklet.
Rt Riti na obali Bajkalskog jezera. Tu ljudi ne žive, nema puta prema tom mestu, pa čak ni pešačkih staza. Kompasi se na tom mestu kvare, tursti vide halucinacije, vozila propadaju kroz led, oprema se kvari. Ljudi smatraju da je rt proklet.
Dolina duhova na južnom grebenu planine Demerdži na Krimu. Kamene figure u dolini podsećaju na životinje, ljude i druge predmete. Na tom području su česte magle koje doprinose mističnosti mesta. „Statue“ su se zapravo obrazovale usled hemijskog raspadanja stena stotinama miliona godina unazad.
Dolina duhova na južnom grebenu planine Demerdži na Krimu. Kamene figure u dolini podsećaju na životinje, ljude i druge predmete. Na tom području su česte magle koje doprinose mističnosti mesta. „Statue“ su se zapravo obrazovale usled hemijskog raspadanja stena stotinama miliona godina unazad.
Hram Sunca na Krimu smatra se najmoćnijim mestom na poluostrvu. To je lokalni Stounhendž, a kažu da se želje koje ovde zamislite sigurno ostvaruju.
Prema jednoj verziji, kamenje predstavlja drevnu opservatoriju, prema drugima to je ulaz u paralelnu stvarnost, dok naučnici kažu da su kamene gromade samo okamenjeni morski grebeni.
Hram Sunca na Krimu smatra se najmoćnijim mestom na poluostrvu. To je lokalni Stounhendž, a kažu da se želje koje ovde zamislite sigurno ostvaruju.
Prema jednoj verziji, kamenje predstavlja drevnu opservatoriju, prema drugima to je ulaz u paralelnu stvarnost, dok naučnici kažu da su kamene gromade samo okamenjeni morski grebeni.