https://lat.sputnikportal.rs/20211103/secanje-na-pobednike-u-drugom-svetskom-ratu-ne-hitler-nije-bio-nikakav-romatican-tip-1131242385.html
Sećanje na pobednike u Drugom svetskom ratu: Ne, Hitler nije bio nikakav romantičan tip
Sećanje na pobednike u Drugom svetskom ratu: Ne, Hitler nije bio nikakav romantičan tip
Sputnik Srbija
Revizionisti nemilosrdno nasrću na činjenice o Drugom svetskom ratu—uzrocima rata i pobednicima. Jedini način da se tome suprotstavimo jeste da širimo istinu... 03.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-03T20:16+0100
2021-11-03T20:16+0100
2021-11-03T20:36+0100
srbija
analize i mišljenja
drugi svetski rat
besmrtni puk
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/03/1131243367_0:257:3073:1985_1920x0_80_0_0_8cb2c606b953d318552b74215b01a485.jpg
Čuvanje sećanja na Drugi svetski rat, pokušaji krivotvorenja istorije, menjanje narativa o uzrocima i rezultatima Drugog svetskog rata- teme su koje je danas u Ruskom domu kandidovala organizacija sveruskog pokreta „Besmrtni puk“ na „Forumu sećanje na pobednike“. Učešće na Forumu koji je organizovan uz podršku Rusije Federalne agencije za omladinska pitanja Rosmolodožj i Fonda za javnu diplomatiju Gorčakv, uzelo je oko 100 ljudi iz 40 zemalja. Reč je o organizatorima šetnje iz inostranstva, predstavnicima udruženja ruske dijaspore, neprofitnim organizacijama. Forum je zamišljen kao diskusioni klub u kojem su moderatori i gosti, istoričari, poslanici Dume i predstavnici velikih medijskih kuća, razmenjivali iskustva i odgovarali na sugestije i pitanja prisutnih.Rezolucija UN-čudovišna stvar, bez presedanaKolosalna je odgovornost svih onih koji učestvuju u velikom projektu čuvanja sećanja na Drugi svetski rat, rekao je u video obraćanju prisutnima Evgenije Primakov, rukovodilac Federalne agencije za poslove zajednice nezavisnih država, sunarodnika u rasejanju i i međunarodnu društvenu saradnju. On je istakao značaj Besmrtnog puka koji čuva sećanje na Drugi svetski rat.Za ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksanadra Bocan Harčenka ova tema nije samo pitanje duga prema precima, već i svetosti jer ona, kako kaže, dolazi iz naših srca i duša. U svetlu Rezolucije usvojene u UN o suprostavljanju i borbi protiv heroizacija nacija, čuvanje sećanja na istorijske činjenice je, upozorava Harčenko, geopolitički zadatak za sve nas.„Revizionisti su ovom rezolucijom dobili veliki zamajac, a neki od njihovih planova tupo se i pravolinijski ostvaruju. Ovo je samo ilustracija antuljudskog, antihumanog prikazivanja istorije koja se može posmatrati u kontekstu diplomatske delatnosti. Oni se zalažu protiv upotrebe termina antihitlerovska koalicija, protive se sećanjima i podizanju spomenika, stavljajući u istu ravan, kao krivce za početak rata- i Nemačku i SSSR. To su čudovišne stvari, i bez presedana“.Harčenko je podsetio da se Besmrtni puk kao pokret rodio odozdo, u narodu, i da nije pokrenut inicijativama načelnika i političara.Nisu isto dželati i žrtveDeputat državne Jelena Cunajeva je podsetila da su žrtve u Drugom svetskom ratu bile i one u boju, na frontu, ali i one u pozadini. Zato je Dan pobede, smatra, porodičan praznik jer svaki čovek u Rusiji čuva ne samo istorijsko već i porodično sećanje na rat, budući da gotovo da nema porodice u kojoj neko nije položio život u temelje slobode.O tome u kojoj su vezi sećanja sa izazovima pred kojima se nalazila i nalazi Srbija, prisutne je upoznao ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. On je ukazao na činjenicu da mi u Srbiji često dobijamo poruke da bi trebalo staviti tačku na prošla dešavanja i zagledati se u budućnost.„Insistiranje na promeni u paradigmi gledanja na dešavanja iz Drugog svetskog rata mogu se objasniti ideološkom neopravdanošću sačuvanih uspomena. Svaki događaj mora biti ideološki opravdan. Kako mi možemo prestati da se borimo za vrednosti koje su dovele do pobede, i pristati na strašnu laž da smo svi jednaki, da smo svi žrtve ratova. Srpski narod ne pristaje da prihvati da smo svi žrtve“.On je upozorio da ćemo ukoliko zaboravimo, prestati i da pružamo otpor.„Pamti li neko strah od Napoleona? Budemo li zaboravili istoriju, dočekaćemo ono što se desilo Srbima- kada smo zaboravili Jasenovac, desila se Oluja“.Drugo zasedanje bilo je posvećeno medijima, porukama koje se šalju u javni prostor, propagandi koja čestvo krivotvori istorijske istine i instrumentima koji mi svi imamo kako bi se tome suprostavili. Glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić, Ilja Doronov, upravnik RBK TV, i Georgije Kaptelin, direktor za strateški razvoj medijskih projekata Rambler, kao i moderator sesije Ana Starkova, rukovodilac pres službe Medija grupe "Rusija danas" pokrenuli su živu diskusiju u kojoj su reč uzimali prisutni učesnici.Otrežnjeni od zabludaGlavna urednica Soutnjika je u zapaženom izlaganju napravila kratak i originalan pregled toka Drugog svetskog rata, markirajući njegove ključne tačke koje su u konačnom rezultatu odredile pobednike i poražena. Osvrćući se na dešavanja na ovim prostorima, ona ratna ali i ona mirnodopska koja su usledila, ona je ukazala na zanimljivu činjenicu da smo mi počeli sa većim uvažavanjem da se odnosimo prema velikim datumima koji čuvaju sećanja na uspehe i pobedu u Drugom svetskom rata tek 1999. -otrežnjeni od zabluda i pogođeni gorkim iskustvom NATO agresije.Svi smo mi SMIPitanja prisutnih kretala su se od toga kako ovu temu približiti najbližima do toga kako se na najbolji način može odgovoriti na lažne vesti, stereotipe koji od Staljina prave paradigmu totalitarističkih režima i iskrivljene inetrpretacije značaja Drugog svetskog rata. Prisutni su podsetili na projekat "1939" kao tipičan progandni poduhvat koji ima za cilj revidiranje istorije. Starkova je imala odgovor:„ Mi smo svi ovde SMI, sredstva informisanja i lični novinari. Svako od nas može da ponudi odgovor- to ne mora biti zvanični medij već i društvena mreža ili kanal na Telegramu. A ova, kao i svaka druga tema može biti atraktivna, ako je mi takvom učinimo“.Kako bi privukli veći broj pratilaca svojih sajtova i postova posvećenih ovoj temi prisutni su razmatrali više mogućnosti-od uključivanja javnih ličnosti u promovisanje teme do animiranja prijatelja da se uključe i tako zajedno naprave veliku mrežu pratilaca i poštovalaca istine o Drugom svetskom ratu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
aleksandar bocan harčenko, ljubinka milinčić, evgenij primakov, revizija istorije,
aleksandar bocan harčenko, ljubinka milinčić, evgenij primakov, revizija istorije,
Sećanje na pobednike u Drugom svetskom ratu: Ne, Hitler nije bio nikakav romantičan tip
20:16 03.11.2021 (Osveženo: 20:36 03.11.2021) Revizionisti nemilosrdno nasrću na činjenice o Drugom svetskom ratu—uzrocima rata i pobednicima. Jedini način da se tome suprotstavimo jeste da širimo istinu kako zlo ne bi trijumfovalo. U protivnom moglo bi da se desi i da Adolf Hitler kroz neko vreme postane romantična figura sa brčićima, istakli su prisutni na Forumu sećanja na pobednika
Čuvanje sećanja na Drugi svetski rat, pokušaji krivotvorenja istorije, menjanje narativa o uzrocima i rezultatima Drugog svetskog rata- teme su koje je danas u Ruskom domu kandidovala organizacija sveruskog pokreta „Besmrtni puk“ na „Forumu sećanje na pobednike“. Učešće na Forumu koji je organizovan uz podršku Rusije Federalne agencije za omladinska pitanja Rosmolodožj i Fonda za javnu diplomatiju Gorčakv, uzelo je oko 100 ljudi iz 40 zemalja. Reč je o organizatorima šetnje iz inostranstva, predstavnicima udruženja ruske dijaspore, neprofitnim organizacijama. Forum je zamišljen kao diskusioni klub u kojem su moderatori i gosti, istoričari, poslanici Dume i predstavnici velikih medijskih kuća, razmenjivali iskustva i odgovarali na sugestije i pitanja prisutnih.
Rezolucija UN-čudovišna stvar, bez presedana
Kolosalna je odgovornost svih onih koji učestvuju u velikom projektu čuvanja sećanja na Drugi svetski rat, rekao je u video obraćanju prisutnima Evgenije Primakov, rukovodilac Federalne agencije za poslove zajednice nezavisnih država, sunarodnika u rasejanju i i međunarodnu društvenu saradnju. On je istakao značaj Besmrtnog puka koji čuva sećanje na Drugi svetski rat.
Za ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksanadra Bocan Harčenka ova tema nije samo pitanje duga prema precima, već i svetosti jer ona, kako kaže, dolazi iz naših srca i duša. U svetlu Rezolucije usvojene u UN o suprostavljanju i borbi protiv heroizacija nacija, čuvanje sećanja na istorijske činjenice je, upozorava Harčenko, geopolitički zadatak za sve nas.
„Revizionisti su ovom rezolucijom dobili veliki zamajac, a neki od njihovih planova tupo se i pravolinijski ostvaruju. Ovo je samo ilustracija antuljudskog, antihumanog prikazivanja istorije koja se može posmatrati u kontekstu diplomatske delatnosti. Oni se zalažu protiv upotrebe termina antihitlerovska koalicija, protive se sećanjima i podizanju spomenika, stavljajući u istu ravan, kao krivce za početak rata- i Nemačku i SSSR. To su čudovišne stvari, i bez presedana“.
Harčenko je podsetio da se Besmrtni puk kao pokret rodio odozdo, u narodu, i da nije pokrenut inicijativama načelnika i političara.
Nisu isto dželati i žrtve
Deputat državne Jelena Cunajeva je podsetila da su žrtve u Drugom svetskom ratu bile i one u boju, na frontu, ali i one u pozadini. Zato je Dan pobede, smatra, porodičan praznik jer svaki čovek u Rusiji čuva ne samo istorijsko već i porodično sećanje na rat, budući da gotovo da nema porodice u kojoj neko nije položio život u temelje slobode.
O tome u kojoj su vezi sećanja sa izazovima pred kojima se nalazila i nalazi Srbija, prisutne je upoznao ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. On je ukazao na činjenicu da mi u Srbiji često dobijamo poruke da bi trebalo staviti tačku na prošla dešavanja i zagledati se u budućnost.
„Insistiranje na promeni u paradigmi gledanja na dešavanja iz Drugog svetskog rata mogu se objasniti ideološkom neopravdanošću sačuvanih uspomena. Svaki događaj mora biti ideološki opravdan. Kako mi možemo prestati da se borimo za vrednosti koje su dovele do pobede, i pristati na strašnu laž da smo svi jednaki, da smo svi žrtve ratova. Srpski narod ne pristaje da prihvati da smo svi žrtve“.
On je upozorio da ćemo ukoliko zaboravimo, prestati i da pružamo otpor.
„Pamti li neko strah od Napoleona? Budemo li zaboravili istoriju, dočekaćemo ono što se desilo Srbima- kada smo zaboravili Jasenovac, desila se Oluja“.
Drugo zasedanje bilo je posvećeno medijima, porukama koje se šalju u javni prostor, propagandi koja čestvo krivotvori istorijske istine i instrumentima koji mi svi imamo kako bi se tome suprostavili. Glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić, Ilja Doronov, upravnik RBK TV, i Georgije Kaptelin, direktor za strateški razvoj medijskih projekata Rambler, kao i moderator sesije Ana Starkova, rukovodilac pres službe Medija grupe "Rusija danas" pokrenuli su živu diskusiju u kojoj su reč uzimali prisutni učesnici.
Glavna urednica Soutnjika je u zapaženom izlaganju napravila kratak i originalan pregled toka Drugog svetskog rata, markirajući njegove ključne tačke koje su u konačnom rezultatu odredile pobednike i poražena. Osvrćući se na dešavanja na ovim prostorima, ona ratna ali i ona mirnodopska koja su usledila, ona je ukazala na zanimljivu činjenicu da smo mi počeli sa većim uvažavanjem da se odnosimo prema velikim datumima koji čuvaju sećanja na uspehe i pobedu u Drugom svetskom rata tek 1999. -otrežnjeni od zabluda i pogođeni gorkim iskustvom NATO agresije.
Pitanja prisutnih kretala su se od toga kako ovu temu približiti najbližima do toga kako se na najbolji način može odgovoriti na lažne vesti, stereotipe koji od Staljina prave paradigmu totalitarističkih režima i iskrivljene inetrpretacije značaja Drugog svetskog rata.
Prisutni su podsetili na projekat "1939" kao tipičan progandni poduhvat koji ima za cilj revidiranje istorije. Starkova je imala odgovor:
„ Mi smo svi ovde SMI, sredstva informisanja i lični novinari. Svako od nas može da ponudi odgovor- to ne mora biti zvanični medij već i društvena mreža ili kanal na Telegramu. A ova, kao i svaka druga tema može biti atraktivna, ako je mi takvom učinimo“.
Kako bi privukli veći broj pratilaca svojih sajtova i postova posvećenih ovoj temi prisutni su razmatrali više mogućnosti-od uključivanja javnih ličnosti u promovisanje teme do animiranja prijatelja da se uključe i tako zajedno naprave veliku mrežu pratilaca i poštovalaca istine o Drugom svetskom ratu.
